Прочитај ми чланак
Фото: Вечерње новости
Кажу да се у политици на истину чека док некоме не буде одговарало да се она открије. Ипак, много је истина које би странке власти и опозиције чувале под кључем заувек.
Јер, како другачије протумачити то што је Агенција за борбу против корупције још пре три године објавила да се на списковима донатора партија налазе – социјални случајеви. И нико прстом није мрднуо.
За то време на рачуне социјалиста, напредњака, демократа, лигаша и осталих учесника на политичкој сцени легла су два милиона динара. Којом је то вештином онај који пред народном кухињом чека за кантицу пасуља и векну хлеба сакупио 650.000 динара и поклонио СПС? Испод које сламарице је „сиромах“, који је прошле године добио 8.000 динара помоћи из државне касе, извукао 40.000 динара и дао их СНС?
Два су одговора. Или им је неко дао новац да помогну изборне кампање омиљених партија или су ћате дебело погрешиле када су ове богаташе сврстали у грађане „на ивици беде“. Оба случаја су за суд.
Али, оно што је и голим оком видљиво тешко је доказати. Агенција за борбу против корупције може само да примети да нешто не штима. Закон донацијама „у зубе не гледа“. А министар рада Александар Вулин већ месецима најављује пропис који треба да стане на пут свима који су на папиру социјални случајеви, а новчаници су им подебели.
И у том врзином колу профитирају само партије. Исте оне које сваком приликом позивају на штедњу. Оне чији су министри и посланици подизањем руке брзометно скресали наше буђеларе.
У касе њихових странака нико не дира. Запечаћене су као конзерве сардина из резерви које држава треба да дели најугроженијима. Ипак, појели су их преваранти. Гладни морала.
Извор: Вечерње новости – Снежана Ровчанин Томковић
