Прочитај ми чланакЕрки Баховски: Уколико Русија не промени своје понашање, нема сврхе да јој ЕУ укине санкције * Штиплија: У разговору са званичницима и стручњацима балтичких земаља за Западни Балкан добио сам уверавања да су они подједнако заинтересовани и за владавину права, реформу правосуђа, као и за демократске принципе у целости
Балтичке земље Летонија, Литванија и Естонија наставиће да притискају Србију да се приклони санкцијама које је Европска унија увела Русији због анексије Крима, и тај став ће доћи до изражаја и приликом предстојећег разматрања Поглавља 31 у преговорима Србије са ЕУ, које се односи на спољну политику и безбедност, наводе за Данас стручњаци за европска питања.
Подсетимо, како је најављено, крајем овог месеца у Београду ће почети преговори са Спољнополитичким одбором ЕУ о наведеном поглављу које се у случају Србије сматра „осетљивим“, због балансирања наше државе између Брисела и Москве.
Ерки Баховски, естонски дипломата, каже за Данас да ће и у блиској будућности балтичке државе наглашавати да је нужно да Србија следи заједничке потезе Уније у домену спољне политике.
– Уколико Русија не промени своје понашање, нема сврхе да јој ЕУ укине санкције. Што се односа балтичких држава према Србији тиче, мислим да ће инсистирати и у блиској будућности да се ваша држава приклони не само санкцијама против Москве, већ и да у већој мери следи ставове Уније. Такво инсистирање на свеукупном усклађивању је мудра политика и потпуно је нормално у актуелним околностима, сматра наш саговорник.
Немања Тодоровић Штиплија, главни и одговорни уредник портала Еуропеан Wестерн Балканс, који је протеклог викенда боравио на конференцији у Риги, каже за Данас да иако постоји широко распрострањено мишљење да је фокус балтичких земаља на Поглављу 31, односно санкцијама према Русији, „у разговору са тамошњим званичницима и стручњацима за Западни Балкан добио сам уверавања да су они подједнако заинтересовани и за владавину права, реформу правосуђа, као и за демократске принципе у целости“.
– Балтичке земље виде Западни Балкан као део европске породице народа. Иако сви мислимо да смо ван радара ових држава, увек има дипломата и званичника који су заинтересовани за наш регион. У свему томе предњачи Естонија, што и показује током свог актуелног председавања ЕУ. Министар спољних послова Естоније Свен Миксер је у разговору за ЕWБ навео да је убеђен да је проширење ЕУ најбољи реформски пут за све земље Западног Балкана, истиче наш саговорник.
Штиплија подсећа и на речи литванског шефа дипломатије Линаса Линкевичиуса да Србија мора јасно да покаже стратешку оријентацију према ЕУ и више се усклађује са њеном спољном политиком.
Сена Марић, виша истраживачица Центра за европске политике, каже за Данас је балтичким земљама однос Србије према Русији кључан за даље одлучивање о чланству Србије у ЕУ.
– Оне су заправо државе са најтврђим ставом о Поглављу 31 и до сада су тражиле да се Србији наметну додатни услови пре него што се то поглавље отвори. Иако је глас сваке државе чланице јако важан јер се одлуке у вези са политиком проширења доносе једногласно, питање је колико ће ове три мале државе истрајати у тврдом ставу и да ли ће остати у томе усамљене. Наиме, процес доношења одлука у ЕУ је вечно „цењкање“ међу државама чланицама, при чему државе избегавају да остану изоловане, да својим некомпромисним ставом стичу лош углед међу другим државама и тиме губе свој преговарачки потенцијал за неку следећу њима битну тему на дневном реду. Остаје да се види да ли ће балтичке државе бити успешне у стварању веће коалиције која ће заговарати тврд став према Србији када је у питању Русија или ће одустати услед постојања њима важнијих питања од националног интереса, истиче наша саговорница.
Успех „балтичких тигрова“
Штиплија указује да су захваљујући великом евроентузијазму балтичке земље врло брзо након обнављања независности постале део и ЕУ и НАТО. „Успех балтичких тигрова видљив је у многим економским сферама и стандарду грађана“, напомиње он.
