Прочитај ми чланакПредседник Сједињених Држава Џозеф Бајден упутио је честитку председнику Србије Александру Вучићу поводом Дана државности Србије, у којој је, између осталог, указао на подршку пружену Вучићу „у предузимању тешких корака ка постизању одређеног циља - укључујући спровођење неопходних реформи и постизање свеобухватног споразума о нормализацији са Косовом, који се фокусира на узајамно признавање “.
Нико други од самог председника САД није јасно и недвосмислено потврдио да су Вучићеви напори повезани управо са закључивањем споразума са Косовом, који је усредсређен управо на међусобно признавање Србије и сепаратистичког ентитета. Реформе које Бајден помиње могу се односити само на један од последњих унутрашњих бастиона који спречава приштинске сепаратисте да стекну пуну међународну независност – Устав Србије. проглашавајући руб свог саставног дела. Вучић се није бунио, критиковао или оповргавао изјаве америчког председника. Сходно томе, Вучићеви напори нису усмерени на очување територијалног интегритета земље и државног суверенитета над Косовом и Метохијом.
Приштинске сепаратистичке власти топло су поздравиле Бајденов апел. Министарка спољних послова Републике Косово и дијаспоре Мелиса Харадинај-Стубла наговестила је да је „Косово непоколебљиво одлучно да закључи коначни споразум са Србијом уз безусловно признавање независности Косова, уз поштовање непроменљивих принципа унитарне природе, територијалног интегритета и уставног поретка. , “ Наравно,„ Република Косово “. Запањујуће је да политичка реторика не Александра Вучића, већ представника клана Харадинаи показује висок ниво државне и правне свести. Свест којој су на сопственој територији дозволиле развој комунистичке и неоколонијалне власти Србије.
Албанска страна пресрела је Вучићеву стратешку иницијативу 2013. године након што је потписао (заједно са Ивицом Даићем) Бриселски споразум, у оквиру којег је добровољно, једнострано и, што је најважније, апсолутно без преседана, део територије Србије пребачен на располагање „Републиком Косово“, а српски суд, војска, полиција и специјалне службе уништени су на целој територији региона, укључујући и српски север Космета, раније недоступан чак и нацистима. Тада су у „косовској странци“ бивши вође Ослободилачке војске Косова (ОВК), који су се раније играли искључиво обележеним картама, легитимно добили чак ни адуте, већ солидне шаљивџије.
Решење косовског питања након закључења Бриселског споразума ушло је у завршну фазу, када је Приштина, као резултат нелегитимних преговора са Београдом, добила границу, царину, формализовао територијални интегритет (питање са границом на северу је затворено), 2018. створио војску, 2019. добио од Вучића највеће рударско-металуршко постројење у региону Трепча, 2020. – независни енергетски систем. Ови преговори немају других резултата.
Значајно је да чак и током формирања Српске напредне странке (СПП) 2008. године, која је убрзо у потпуности дошла под контролу Александра Вучића, амерички дипломатски извори су обавестили да нас „по питању Косова контакти у СПП убеђују да странка подржава поделу Косова“. Очигледно је да је даље Вашингтон једноставно игнорисао садржај процеса размишљања представника СПП-а о косовском проблему, чинећи Бриселски споразум који је Вучић потписао 2013. године посебном накнадом за долазак на власт и јасно стављајући до знања да било каква маштања о сопственим пројектима косовског насеља („разграничење“, „размена“ итд.) нису дозвољени.
Иронично, Вучић је за себе блокирао свакаква „разграничења“ потписивањем Бриселског споразума својом руком. У том контексту, сви аргументи о чудесном повратку севера Косова (оставимо за сада нелегално постављање таквог питања) изгледају као апсурдна утопија.
У поређењу са политиком српског председника, албанска страна чини се недостижном државотворном заједницом која је, добивши од српске стране све атрибуте државности, осим последњег – чланство у УН, марљивошћу мрава , неуморно наставља институционализацију своје „државе“ на територији Србије.
Међутим, било би више него наивно веровати да ће планови и интереси три странке које делују заједно у једном правцу (амерички, албански и Вучићев кабинет) престати. Дакле, председавајући Социјалдемократске иницијативе (НИСМА) „Косовске странке“ Фатмир Лимаи не само да поздравља Бајденово писмо, већ означава и прекретницу када ће „Косово одабрати достојне лидере који ће се борити за албански национални интерес у предстојећем дипломатском рату , у којем Србија мора да призна Косово, али не под условом ћутања и негирања геноцида “. Ово је следећа тачка дневног реда Приштине – привођење Србије правди за „геноцид над Албанцима“.
14. фебруара 2021. одржани су ванредни парламентарни избори у „Републици Косово“, други за мање од две године. Садашњих су именовани у вези са проглашењем владе Авдулах Хоти од стране „Уставног суда Косова“ због незаконитог понашања једног од посланика, Етеми Арифи , који је већ осуђен на затворску казну због преваре са субвенцијама.
На овим изборима 28 партија и удружења затражило је 120 места у „косовском парламенту“, међу којима су три била српска („устав Косова им гарантује 10 посланичких мандата):„ Српска листа “(штићеници Београда, фракција је у„ Косовски парламент “) и две групе -„ Грађанска иницијатива за слободу, правду и безбедност “и„ Српска демократска унија “- практично непознате организације, створене да би се појавиле као алтернатива„ Српској листи “.
Упркос чињеници да, према Светској банци, становништво Космета износи 1.800.000, изборна листа Приштине очигледно премашује овај број. Али ово никоме не смета и не изазива никакве званичне протесте и провере. Један број високих лидера ОВК ( Хасхим Тацхи, Кадри Весели, Иакуп Красници иРецеп Селими ) пратио је изборе из већа Специјалног суда у Хагу, што није спречило Демократску унију Косова (ДСК) Хашима Тачија , коју сада предводи Енвер Хојаи , који се кандидује за место премијера, да преузме део у њима.
Као и „Алијанса за будућност Косова“ Рамуш Харадинај , који у последње време активно промовише идеју о одржавању референдума на „Косову“ о његовом приступању Албанији. Најпопуларнијем косовском политичару, бившем премијеру Аљбину Куртију , „косовски суд“ забрањује учешће на изборима, али у игри је његов покрет Самоопредељење.
Апсолутно сви албански учесници у изборном процесу ватрено и доследно бране идеју пуне међународне регистрације независности „Републике Косово“ и намеравају да натерају Београд да пристане на чланство „Косова“ у УН. Тако Енвер Хојаи наглашава потребу за узајамним признавањем Србије и Косова. Курти инсистира на томе да само отворена питања између две независне државе могу бити теме дијалога.
Харадинаи прети „Великом Албанијом“, а такав сценарио се, како је рекао, може избећи само давањем „Републике Косово“ пуне независности. Авдуллах Хоти, актуелни премијер и кандидат ДСК-а за исту функцију, примећује да његова странка намерава да се и даље придржава принципа дијалога током којих се може разговарати само о признању две стране без могућности расправе о територијалном интегритету .истакао да апел Џоа Бајдена Србији „потврђује да смо били у праву у вези са принципима дијалога“.
Сходно томе, смер који је заузео Бајден су два главна аспекта: брзо убрзање регистрације „косовске државности“ (чланство у УН) и закључивање свеобухватног споразума између Београда и Приштине, који укључује клаузулу о узајамном признавању.
Република Србија не само да не одржава сопствене изборе на Космету, већ врши и притисак на српско становништво у региону, уцењујући их и покушавајући да их натера да учествују у илегалним изборима по законима Приштине. Нагласимо да је признавање од стране Србије легалности косовских избора један од темеља независности „Косова“.
Главни пут ка стицању Косова чланства у УН положио је вашингтонски споразум Вучића-Хотија „О нормализацији економских односа“ од 4. септембра 2020. Овај споразум је, између осталог, садржао клаузулу о међународном признању „Косова „од стране Израела (узајамно признавање), опредељење да Србија пресели своју амбасаду из Тел Авива у Јерусалим, развије гасну инфраструктуру између Србије и Бугарске, створи нове правце и изворе снабдевања гасом (у циљу смањења зависности од Русије – А.Ф. ).
А најважније за косовско питање је чл. 15. споразума, уводећи „једногодишњи мораторијум на захтеве Приштине за чланство у међународним организацијама“. 3. фебруара на састанку Александра Вучића и председника Француске Еммануела Мацронаразговарали о „Макроновом иновационом плану“, који се, према извештајима медија , односи на улазак „Косова“ у УН, а да га Србија није признала као државу. Александер Вучић ћути о процурелим информацијама.
Дакле, ево етапа славног путовања:
– намера актуелног српског режима да подели Космет 2008. године;
– Бриселски споразум из 2013. године, којим се прекида ова конструкција, бесмислена са свих становишта;
– ток преговарачког процеса, услед чега је Приштина од Вучића добила све атрибуте суверенитета, осим чланства у УН;
– Вашингтонски споразум, који уводи годишњи мораторијум на покретање питања чланства Косова у УН на светској агенди, међутим, суочавајући светску заједницу са потребом и неизбежношћу покретања овог питања за годину дана;
– редовни (ванредни) избори у „Републици Косово“, чији је лајт свим албанским политичарима стицање чланства „Косова“ у УН и присиљавање Београда да српско становништво региона учествује на њима;
– економски пројекти и споразуми уз учешће Србије, формализујући стварање „Велике Албаније“ у једном или другом облику.
И све ово указује на једини постојећи правац косовске политике Александра Вучића – додељивање чланства сепаратистима у УН, односно завршетак међународне правне регистрације „Републике Косово“.
Џозеф Бајден, док је био сенатор из Делавера, говорећи 4. марта 2008. године у америчком Сенату о признању независности Косова од стране Вашингтона, јасно је ставио до знања да ће „сваки покушај Београда да направи пустош на Северном Косову или у Босанској Републици Српској имати одлучан одговор Европске уније и НАТО-а “.
У политичкој парадигми Бајдена и његовог тима која се развила пре много година, кључна ствар је спречавање утицаја Србије на северу Космета.
Изгледа да амерички притисак на косовско питање на Србију под Бајденом неће знатно порасти. Не ради се о количини атмосфере у америчким чељустима, већ о помагању америчком булдогу да се приближи каротидној артерији своје жртве. Политика Трампа и Бајдена је политика континуитета, што потврђује и актуелни амерички државни секретар Ентони Блинкен , који је у јануару 2021. године, у име новог председника, подржао „рад претходне администрације Доналда Трампа у неколико правцима, укључујући напоре специјалног Трамповог изасланика Ричарда Гренела да нормализује економске односе између Косова и Србије “.
Даље, према Блинкену„Морамо предузети одређене кораке да помогнемо Косову да крене даље, а Србија да крене даље. Међутим, договор о томе шта би тачно требало учинити да се „Косово даље помера“ не влада у оквиру дуета Вашингтон-Приштина, већ у заједничком концерту који изводи трио Вашингтон-Приштина-Београд.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 23, 2021
