Прочитај ми чланак
САД траже да се пред МКС, институцију коју не признају, изведу Асадови војници, али забрањују да њихови грађани буду испоручени
Као и у трибуналу за бившу Југославију, правда се у сталном Међународном кривичном суду (МКС) прекраја по исцртаним границама политичких сфера. Само пре десетак година, када је установљен, САД су притисле земље које признају надлежност МКС, да са њом потпишу билатералне споразуме, како ниједна од њих не би изручивала америчке држављане. Заузврат су нудиле позамашну помоћ за временске непогоде или војску, док је у случају одбијања државама прећено санкцијама.
Стотинак држава су се под притиском обавезале да Американце неће изручивати нити подвргнути хашкој правди. У нашем суседству на овај споразум са Американцима пристале су још 2003. Македонија, БиХ, и Албанија, а Црна Гора 2007. чим је постала независна држава. Америка није потписала Римски споразум о оснивању сталног међународног кривичног суда, а амерички Конгрес забранио је да се из џепова пореских обвезника издвајају паре за „ову хашку правду”.
Недавно је међутим америчка амбасадорка при Уједињеним нацијама Саманта Пауер, говорећи о злочинима у Сирији на седници Савета безбедности, ватрено бранила значај међународне правде и потребу да се злочини судски претресају баш у хашком МКС-у позивајући се чак и на морал.
„Наши унуци ће нас питати како то да људима који су живели у паклу нисмо омогућили да добију бар задовољење на суду”, упозорила је Саманта Пауер, представница земље која не признаје надлежност овог суда, који је израстао на искуству ад хок трибунала за бившу Југославију.
Пауерова се у Њујорку заложила за подвргавање судском процесу злочина у Сирији, а не на неком другом месту. Текст нацрта резолуције ове резолуције је претходно пажљиво редигован. Из њега је избачена свака могућност да се покрене истрага око Голанске висоравни, дела територије коју је савезнички Израел одузео од Сирије 1967. и који је анектиран 1981. Текст је тако срочен да за злочине америчким војницима не може да се суди.
Унапред рачунајући на руски вето, америчка представница је, хвалећи међународну правду, оптужила Русију зато што „подржава сиријски режим, шта год да он почини” и што „сиријске жртве неће бити у прилици да добију задовољење пред судом”.
У кулоарима Уједињених нација и Савета безбедности, америчка изненадна подршка МКС-у није прошла непримећено. Представница Аргентине, несталне чланице СБ, Марија Кристина Персевал искритиковала је нацрт резолуције о Сирији као лицемеран, због тога што промовише селективну правду.
То омаловажава рад Међународног кривичног суда, који је створен управо да би сви злочини против човечности били процесуирани, без обзира на то ко их је починио. Говор аргентинске амбасадорке изгубио се у надмудривању великих сила и прошао такорећи незапажено сем у јужноамеричком региону.
Аргентина има пуно разлога да се залаже да сви злочини против човечности стигну на оптуженичку клупу, јер је прва земља која је пред домаћим судом казнила главешине војне диктатуре зато што су од 1976. до 1983. завели терор над сопственим народом и ликвидирали 30,000 неистомишљеника. То је и разлог што је баш аргентински правник Луис Морено Окампо изабран за првог тужиоца МКС-а, на функцију коју је обављао до пре две године.
Миниран од самог почетка, стални Међународни кривични суд није ни могао да стекне репутацију непристрасног арбитра који би имао исте аршине за све злочине. Данас се овом трибуналу замера исто оно због чега Суд за бившу Југославију (МКСЈ) није успео.
Ако је МКСЈ непропорционално осуђивао Србе, док је остале углавном амнестирао, МКЈ се усредсредио на поједине афричке лидере. Амерички званичници никада у трибуналу за Југославију нису ни осумњичени, а у Вашингтону је муњевито осујећена могућност да неко одговара за злочине над цивилима почињене у току НАТО бомбардовања СР Југославије. Чак су и ретка сведочења америчких званичника морала прво да прођу кроз процедуру одобравања из Вашингтона.
Још је мања могућност да МКС допринесе праведнијем свету кажњавањем свих злочина подједнако. Одабир злочинаца и оних који никада неће стати пред судију унапред је зацртан. И у њему пише да на оптуженичку клупу никад неће сести Американац, било да је реч о МКСЈ било овом потоњем који тобоже важи за цео свет подједнако.
Зорана Шуваковић
(Политика)
