Прочитај ми чланакТоком овонедељне посете Паризу, српски председник Александар Вучић изјавио је да намерава да купи авионе ловце „Рафале“ од француске Dassault Aviation.
У саопштењу објављеном у време док је Вучић још боравио у дводневној посети Француској наводи се да се потписивање уговора очекује за два месеца.
Декларација о куповини француског ловца наглашава, оцењује Данијел Дарлинг, директор истраживачке организације Forecast International у тексту за Defence and Security monitor, намеру Србије да диверзификује своје изворе војног увоза, истовремено наглашавајуц́и последице за руски извоз одбране након „инвазије на Украјину“:
„Србија је велики део свог војног инвентара наследила од бивше Југославије, која је током Хладног рата укључивала локално произведену војну опрему која је у великој мери допуњена врхунским системима испорученим из бившег Совјетског Савеза.
Са распадом Југославије, Србија је остала са старијим системима који су захтевали екстензивну руску подршку у виду резервних делова и надоградње, плус повремене донације вишкова борбених авиона, као што је шест МиГ-ова 29 пребачених из Русија у октобру 2017.
С обзиром на то да се Србија традиционално ближе повезује са Москвом и одржава одређени ниво одвојености од НАТО-а (из очигледних разлога: видети рат на Косову 1999.), укупни војни инвентар српских оружаних снага остао је у великој мери нагнут ка системима које је дизајнирала Русија.
Али током протекле деценије почели су да се појављују знаци да је Србија заинтересована за набавку неруских система јер је полако почела да унапређује своје војне капацитете.
Први корак у настојању да се диверсификује систем војне авијације десио се 28. децембра 2016. када је Србија пристала да од Ербаса набави девет двомоторних вишенаменских хеликоптера Х145М (од којих су четири додељена Министарству унутрашњих послова).
Након тога уследила је набавка беспилотних летелица (УАВ) од кинеске државне компаније China Aerospace Science and Technology Corporation (CASC) породице дронова Rainbow. То је укључивало наоружане извиђачке беспилотне летелице ЦХ-92А и ударне беспилотне летелице великог домета ЦХ-95 набављене од 2020.
Затим, у фебруару 2022. Србија је потписала међувладин споразум са Шпанијом вредан 81 милион евра за пар војних транспортних авиона Ербас Ц-295.
Сада, када је руска одбрамбена индустрија фокусирана првенствено на инвазију на Украјину и имајући у виду трговинске и финансијске санкције наметнуте Москви и западној контроли извоза, руски системи више не представљају прихватљиву алтернативу за Србију у краткорочном периоду.
Куповина Рафале-а ц́е у флоту српског ратног ваздухопловства донети прве ловце дизајниране на Западу.
Србија поседује старе југословенске јуришне авионе Ј-22 и МиГ-ови 29 руске производње.
Можда подједнако интересантно, Србија се определила за борбену летелицу коју је набавила суседна Хрватска, држава са којом је Београд вец́ дуго у затегнутим односима.
На другом нивоу, најава Србије о набавци Рафале доприноси растуц́ем успеху продаје тог ловца у непосредном региону.
Ту су били половни Рафале које је Хрватска купила у новембру 2021, као и 24 возила које је Грчка купила у две серије (18 мешовитих новоизграђених и половних модела у јануару 2021, плус шест нових додатних јединица у марту 2022).
Са друге стране, Русија види како једно од њених традиционалних војних извозних тржишта почиње полако да јој измиче. Одлука Србије да се одлучи за Рафале указује да преференција Србије да диверзификује своје војне системе од зависности од једног извора.“
