Pročitaj mi članakPobeda Hilari Klinton na izborima u SAD nije dovođena u pitanje. Ipak, građani su izabrali Donalda Trampa. Poznato vam je? Slično se dogodilo u Srbiji 2012, kada je favorit Boris Tadić izgubio od Tomislava Nikolića.
Фото: Курир – Драгана Удовичић, Ројтерс
Ниједно истраживање јавног мњења које је објављено пред саме изборе није давало предност Доналду Трампу.
Напротив, победа Хилари Клинтон процењивана је као сигурна, а истраживачи су јој давали и до пет процената предности. Слично као и у Србији 2012, Тадић је био виђен као сигуран победник.
Сличности избора у СAД и Србији
Хилари и Тадићу истраживања предвиђала сигурну победу
Млади масовно нису изашли и тако изазвали земљотрес на изборима
Николићеве и Трампове присталице нису „издале“ свог кандидата
Многе јавне личности дале подршку Хилари, слично као и Тадићу
Берзе у Aмерици пале, динар знатно ослабио на дан Николићеве победе
Подршку Хилари су пружале бројне јавне личности, глумци, певачи, медији… Неки су и јавно саопштили да ће напустити земљу уколико Трамп победи на изборима.
Опет слично као и у Србији. Претило се катаклизмом ако победи Николић.
Другим речима, тако се на крају избор свео на мање зло – сценарио и те како познат гласачима у Србији. Избор Трампа је порука америчкој политичкој елити, индустрији, Волстриту, Холивуду и мејнстрим медијима да је било доста. Иако међу Трамповим присталицама свакако постоје и образовани и богати, у друштву где су социјалне неједнакости толико изражене, незапослени, слабије образовани и сиромашни увек постају већина и увек су спремнији да изађу на изборе.
У претходној реченици уместо Трамп убаците Николић, и све исто важи.
– Видим сличност са изборима у Србији 2012. Процене су и у СAД и код нас биле јако лоше. Политика демократа имала је пуно грешака. На изборима у СAД дефаворизовани слојеви видели су шансу у Трампу и били су бројчано надмоћнији. Биле су видљиве грешке и у америчкој спољној политици, а свакако су губитку избора допринели гласачи Сандерса – закључује социолог Ратко Божовић.
A шта се дешавало 2012. у Србији?
И овде су се некад истакнути Тадићеви гласачи окренули против њега због низа грешака које је правио, и јавно упућивали позиве бирачима да прецртају гласачке листиће, или да чак гласају за његовог противкандидата. Једнако су омануле и све виђеније агенције за испитивање јавног мњења.
Фактор – млади
Младе људе је веома тешко анимирати да изађу на изборе. Старије присталице демократе Бернија Сандерса, кога је Клинтонова победила у партијским изборима, можда и јесу гласале за Хилари, али младима она није долазила у обзир. Насупрот „трамповцима“, који су врло посвећено приступили довлачењу што више људи пред бирачке кутије. И у Србији најмлађи гласачи највише одбијају да изађу на изборе не верујући у промене, док је Николићево бирачко тело било организовано као војска.
У Aмерици је 12 одсто анкетираних одбило да се изјасни за кога ће гласати, што је 10 одсто више у односу на претходне изборне циклусе, а процењује се да су то управо Трампови гласачи
Грађани у ситуацији где је врло непопуларно гласати за „лошег момка“ неће се јавно изјаснити о својој подршци, већ ће у највећем броју случајева остати уздржани.
– Постоје социјално пожељни одговори, а Трамп није социјално пожељан, иако су се његови испади допадали људима, али они то нису желели да кажу. Сва та истраживања рађена су телефонски, а телефонске анкете су драматично лоше. Велики број људи вероватно је бомбардован маркетингом и није био спреман да одговара на таква питања – каже за „Блиц“ Срђан Богосављевић, директор „Ипсос стратеџик маркетинга“.
И заиста, колико пута сте присуствовали разговорима у којима наглас неко изговори: „Не знам никога ко гласа за радикале“ – а те 2012. за Томислава Николића. Сада када је део власти већ годинама део политичког мејнстрима, мало је оних који се устежу да се изјасне као симпатизери.
Разлог промашаја агенција и пројекција покушава да објасни и Бојан Клачар, извршни директор Цесида.
– Биће да је највећи број оних који нису желели да се изјасне гласао за Трампа. Чињеница је да је свако истраживање поглед уназад. Док се оно обради, много тога се деси – објашњава за „Блиц“ Клачар.
