Прочитај ми чланак
Надамо се да ћемо у реформисаној ЕУ бити у прилици да дочекамо реформисану Србију. Случај Војислава Шешеља је тема за Међународни кривични суд у Хагу, који функционише под покровитељством УН. Наравно, ми подржавамо рад трибунала.
Врло важан елемент његовог рада јесте бављење прошлошћу у смислу памћења, помирења, али и достизања правде. Ове године нас очекују неке важне годишњице, попут 20 година од Сребренице. Ови догађаји су битни због памћења, разумевања догађаја и, на крају, што је најбитније помирења, каже у разговору за „Политику” Денис Киф, амбасадор Велике Британије у Србији, одговарајући на питање како коментарише случај „Шешељ” и поступање Хашког трибунала.
Неки српски званичници оцењују да је оно што се дешава у случају Шешеља притисак на Београд.
Као што сам рекао, овај случај је тема за трибунал. Свака држава има одређене међународне обавезе, а Србија своје међународне обавезе озбиљно схвата.
Има неких мишљења да је Хашки трибунал под јаким утицајем САД.
Ово није озбиљно питање. Међународни кривични трибунал је независни међународни суд под покровитељством УН.
А како бисте онда прокоментарисали „Викиликс” депеше које говоре управо супротно – да је председник суда Теодор Мерон подносио извештај америчким амбасадорима?
Не желим да коментаришем неозбиљне спекулације и теорије завере. Овде говоримо о независном међународном суду који има подршку међународне заједнице и функционише под патронатом УН.
Велика Британија ће до краја 2017. године расписати референдум о томе да ли да остане у ЕУ. Каква је то порука за земље које теже чланству попут Србије?
Ми смо сличан референдум имали пре 40 година, тако да ово није ништа ново. Став британске владе је да су Европској унији потребне реформе, да буде отворенија, флексибилнија, да више одговара потребама и интересима својих грађана. Сматрамо да треба да дође до одређене промене у односу Велике Британије и ЕУ и у том смислу нам предстоји период преговора о редефинисању тих односа. Дејвид Камерон је јасно рекао да, уколико дође до позитивних промена, он нема ништа против да Британија остане чланица ЕУ.
За земље попут Србије, које имају жељу да уђу у ЕУ, најбитније питање су озбиљне реформе у сферама економије, владавине права, поштовању људских права. Ми подржавамо програм реформи који спроводи влада премијера Вучића и надамо се да ће бити успешан. Надамо се да ћемо у реформисаној ЕУ бити у прилици да дочекамо реформисану Србију.
Да ли ипак може да се деси да Британија изађе из ЕУ?
То је одлука коју треба да донесу бирачи у Британији на демократски начин, после зреле, отворене дебате у којој учествује најшира јавност у нашој земљи. Председник владе је јасно рекао да се нада да ће успети да кроз преговоре дође до оног аранжмана који нама одговара и да ће бити у прилици да препоручи бирачима да подрже останак Британије у ЕУ, али, наравно, одлука је на грађанима Британије.
Наши званичници су више пута рекли да је Србија много учинила на свим пољима реформи и да је једина кочница за отварање првих поглавља питање Косова.
Доста је учињено када је реч о реформама, али не слажем се са мишљењем да је Косово једина тема. Позиција британске владе је да желимо да будемо у ситуацији да отворимо прва поглавља до краја ове године. И сматрамо да је то могуће остварити. Често се говори о томе да су најбитнија поглавља 23 и 24, која се баве важним питањима као што су владавина права, основна права и слободе, људска права, медији. Овде је остварен одређени напредак. Када је реч о Косову (поглавље 35), важно је да се подсетимо да је Бриселски споразум један далековид споразум, који подржава изградњу мирније и просперитетније будућности за Србију, Косово и цео регион. Одређени напредак је постигнут, али процес се наставља. Суштински и стваран напредак је најбитнији и на основу тога ће бити донета одлука да ли се поглавља отварају ове године.
Ко је по вама кривац што се Бриселски споразум не спроводи темпом који очекујете, Београд или Приштина?
То је споразум Београда и Приштине, постигнут уз посредовање ЕУ, и Београд и Приштина имају заједничку одговорност за спровођење споразума и остваривање резултата. Током претходне године је било периода када је примена била мало успорена због предизборне кампање у Србији и потом избора на Косову, али смо почетком ове године видели да долази до одређеног конкретног напретка, који је постигнут уз јасну опредељеност са обе стране.
За Београд је изузетно важно формирање заједнице српских општина, али Приштина још не жели да спроведе тај део Бриселског споразума.
Тај важан део Бриселског споразума још увек примењен пре свега зато што није било договора о фундаменталном питању, а то је статут заједнице српских општина. Неопходно је да код обе стране постоји решеност да до тога дође и ми се надамо да ће доћи до договора.
Председник Николић је урадио нову платформу за Косово.
Морам да признам да сам чуо приче о платформи, али да је нисам видео нити су ми познати било какви коментари моје државе о томе. У сваком случају, сматрамо да је најважнија примена договореног Бриселског споразума и напредак у погледу поглавља 35.
Албански премијер Еди Рама је у неколико наврата говорио о уједињењу Албаније и Косова, али није било оштријих реакција Запада.
Не желим да коментаришем појединачне изјаве регионалних лидера, али принципијелно сви политичари у овом региону треба да се понашају и говоре на одговоран начин, посебно када су у питању поједина осетљива питања којих овде има доста. Битно је неговати културу памћења, али истовремено радити на помирењу и превазилажењу подела које су постојале у региону.
Како коментаришете догађаје у Македонији, чији су актери такође били Албанци?
Не желим превише да улазим у детаље јер нисам амбасадор у Скопљу. Наравно да смо изузетно забринути због дешавања у Македонији. Битно је да сви актери, како регионални тако и шире, играју позитивну улогу у проналажењу мирног разрешења ове ситуације. Када се десе оружани сукоби, битно је да истрага буде спроведена темељно да бисмо разумели шта се десило. Нисам сигуран да је то још учињено.
Тамо су убијени полицајци. Неки су то назвали тероризмом јер су нападнуте државне институције.
Ја нисам амбасадор у Скопљу.
Како би се окарактерисао напад на полицијску станицу у некој земљи ЕУ?
Не желим да одговарам на хипотетичка питања.
Македонска опозиција је оптужила тамошњу власт за прислушкивање, па је било коментара да су те податке македонски опозиционари добили са Запада.
Као што сам раније рекао, не желим да се бавим теоријама завере, али се надамо да ће сви проблеми у региону бити решавани кроз отворену демократску дебату. Верујемо да је будућност целог региона у реформисаној ЕУ.
