Прочитај ми чланакПоштована председавајућа, поштовани министри, председнице Владе, поштоване колеге народни посланици, госпођо Брнабић, на овој седници ви нас задужујете, заправо нашу децу док нашим живим реалним парама плаћате ботове да кликћу по интернету, да нас вређају за наше паре и праве привид Вучићеве моћи.
Предложио бих вам нешто. Када родитељи могу да СМС скупљају паре за лечење своје деце, што онда ви од ваших симпатизера рецимо не тражите помоћ на исти начин, па ако стварно имате живих тих 1.800.000 бирача и ако они стварно нису уцењени и не мрзе вас због оваквих који добацују, између осталог, дакле зашто не препустите људима да који подржавају вашу политику ту политику и финансирају. То би било негде фер. Значи да на тај начин долазите до пара уместо што наплаћујете за овакве ствари свим грађанима Србије.
Морам да вас подсетим да сте на власт као СНС дошли причама о спорним приватизацијама. Дакле, сада 12 година касније, не само да нисте испитали ниједну од тих приватизација, ви сте господо, дакле, овим законом поклонили, односно, поклањате 15 милиона квадратних метара грађевинског земљишта тим истим тајкунима.
Хоћу да вас подсетим да сте такође добили подршку грађана када сте се кандидовали на изборима да ћете укидати агенције. Колико видим, нисте укинули ниједну агенцију, али зато овим законом додајете једну нову агенцију. Онда се поставља питање чему заправо служи министарство.
Што се тиче овог земљишта које данас поклањате, хоћу да вас питам да ли је оно икад било у власништву ових фирми које су приватизоване? Па, није било никада, то је било земљиште које држава овог народа дала тим предузећима на коришћење док су радиле нешто у општем интересу ове државе.
Сада, наравно, овде се поставља једно питање пропорција, односно, неких бруто домаћих производа и сличних ствари које само можда економисти могу да разумеју, али ево, пробаћу грађанима Србије да појасним заправо о чему се овде ради. Дакле, грађани Србије пре 12 година када је Александар Вучић и СНС долазила на власт, четворочлана породица била је задужена за осам хиљада евра, данас, сте ви и ваше породице задужени за по 20 хиљада евра. Морате да знате да када нас задужују то нису обични папирићи то је неко радно време, ми њима заправо предајемо неке радне сате наших живот. Ми ћемо морати да радимо много сати, много дана и много година да тај новац вратимо. Поделите само 20 хиљада евра са вашим радним сатом и схватићете о чему се ради.
Сада, ви ћете наравно, рећи изградили смо ауто-путеве. Тачно је, али погледајте чак и тај најскупљи километар ауто-пута на свету данас се више реконструише него што се користи. Дакле, ја кад кренем Милошем великим, више видим да су неке деонице блокиране, јер се реконструишу, а уз то хоћу да вас подсетим на још једну ствар када користите тај ауто-пут, ви сваки пут платите путарину исто као и онај странац који је користи. Дакле, ради се о истом износу.
С друге стране, ви кажете конверзија је безначајна. Хајде да видимо једну ствар, то је једна колизија, с једне стране причате да је конверзија безначајна и да држава Србија не би добила никакве значајне приходе, а онда већ у следећој реченици говорите да је то препрека за развој привреде и да представља препреку инвеститорима. Дајте, договорите се ако су та средства безначајна, зашто су онда препрека инвеститорима, ако су значајна, зашто значајна средства стављате у приватне џепове неким људима.
Знате шта, мене то подсећа на онај виц када пита мама малог Перицу, каже – сине јел лепо да се краде, а он каже – мама па знаш шта, ако ја украдем лепо је, а ако украду мени, онда је то ружно. Хвала вам.
