Pročitaj mi članakDa bi Kosovo moglo da nastavi svojim putem, moraju da se formiraju Oružane snage Kosova i Asocijacija srpskih opština u skladu sa Ustavom Kosova. Ako nema prvog, nema ni drugog?
„У блиској будућности формираћемо Асоцијацију општина са српском већином на Косову како бисмо доказали да смо поуздана држава и људи. Ускоро ће бити успостављене и косовске оружане снаге, а дијалог о нормализацији односа са Србијом ће се наставити“.
© AP Photo/ Visar Kryeziu
Ово све је изговорио тзв. председник Косова Хашим Тачи. Међутим, Тачи прича о Асоцијацији, а не о Заједници српских општина, што изазива сумњу да ће се ова крунска тачка Бриселског споразума, коју Приштина није испунила, окончати тако што ће на крају Срби са Косова завршити у невладиној организацији (како Приштина и тражи) а не у институцији која има своје надлежности и која је везана за Београд.
Друга ствар је Тачијева самоувереност када каже да ће Војска Косова бити формирана. Последње што се зна јесте да нема никакве војске Косова а да на то пристану Срби, па се због тога стиче утисак да ће ту бити неких условљавања — ви нама гласове за војску, ми вама Асоцијацију/Заједницу.
И из речи Рамуша Харадинаја, који је најавио „алтернативни начин за формирање војске Косова“ (не и какав), чини се да избија исто самопоуздање у овом питању. Но, шлаг на косовску војну торту ипак је ставио америчког експерт за Балкан Данијел Сервер. Он сматра да НАТО и Америка можда неће увек бити добродошли на Косову, јер, како каже, млади косовски Албанци не разумеју зашто Косово нема своју војску, па на НАТО почињу да гледају као на препреку да се до тога дође (?!).
У том контексту, Сервер оцењује али и препоручује да је „боље решити проблем, него чекати да незадовољни изађу да протестују“.
Политиколог са Косова Албинот Малоку у разговору за Спутњик каже да не верује у две ствари. Да су формирање српске асоцијације и оружаних снага Косова узајамно повезани, а још мање да би на Косову неко могао да протестује због НАТО-а.
„Држављани Косова на НАТО гледају као на свог савезника, и политика Косова јесте да се, у моменту када добије своју војску, учлани у НАТО. Због тога не могу да се сложим са тезом да су на Косову могући протести младих или било којих других грађана против НАТО-а. Овде на Косову нико НАТО не види као препреку за трансформацију БСК у оружане снага Косова, јер сви знају да тај процес мора да тече кроз уставну процедуру и да се она мора поштовати“, каже наш саговорник.
Малоку подсећа да је актуелни председник Косова покушао да пронађе законско решење за ту промену, без сагласности српских посланика у Скупштини Косова, који се на неки начин и виде као препрека, јер су више пута рекли да су против војске Косова.
„Уопште речено, овај процес мора да се заврши као што је то урађено и са осталим процесима. Ми се на Косову налазимо испред много интересантних изазова — формирање Асоцијације српских општина, демаркација границе са Црном Гором — Косово је дужно да заврши те процесе и то је у истој равни као и трансформација БСК у оружане снаге Косова“, каже наш саговорник.
Да би Косово могло да настави својим путем, појашњава он, сви ови процеси морају да се заврше. Другим речима и формирање Оружаних снага Косова, као и формирање Асоцијације, мора да иде у складу са Уставом Косова.
На питање да ли се овим сугерише да би Срби требало да гласају, или да ће да гласају за формирање косовске војске, а да заузврат добију ЗСО, Малоку каже да је било доста прича како су ове две теме повезане али, како додаје, то су два различита субјекта међу којима он не види знак једнакости. Међутим…
„Српски посланици су сада део коалиционе власти и требало би унутар коалиције да добро функционишу и када су у питању ствари попут Оружаних снага Косова или Асоцијације“, додаје он.
Подсећања ради, Тачи је у више наврата планирао да БСК трансформише у војску преко нових закона, а не преко измене Устава, за коју су му потребни српски гласови, док је Харадинај био доста практичнији са најавом да само треба променити име из БСК у војска Косова.
Рок за формирање војске Косова о коме су оба косовска званичника говорила јесте крај ове године, дакле мање од месец дана.
