Прочитај ми чланакУ случају да на новембарским изборима у САД-у победи кандидат демократа Џо Бајден, САД би од Србије ултимативно захтевала признање Косова и до тога не би ишла заобилазним путем, преко економске нормализације, сматрају саговорници Нова.рс. Они такође наводе да Бајденовој администрацији Израел не би био толико важан, те да не би толико инсистирала на премештању српске амбасаде из Тел Авива у Јерусалим.
Високи српски званичници у у неколико наврата већ су истицали да је актуелни председник САД-а Доналд Трамп наклоњенији Србији у односу на америчке демократе, те да има више разумевања према званичном Београду када је у питању решавање косовског проблем.
Foto: Tanjug/AP
Синоћ је председник Александар Вучић навео да Србија до овог тренутка није имала подршку САД у последњих 30 година и да будућност недавно потписаног споразума у Вашингтону зависи пре свега од тога како ће Трамп проћи на изборима у Америци, који су заказани за 3. новембар.
Саговорници Нова.рс слажу се да се променом власти у САД-у много тога не би променило када је у питању америчка политика према Косову, јер и републиканци и демократе од Србије траже да га призна.
Ипак, према њиховом мишљењу, разлику прави пут којим би ишли по признање, а како наводе постоје и неке тачке у вашингтонском споразуму које би Трампова и Бајденова администрација различито третирале.
Драган Ђукановић, председник Центра за спољну политику, наводи да ће стратешке одреднице споразума из Беле куће бити имплементиране независно од тога ко ће победити на изборима у САД, али додаје да Бајденов приступ када је реч о захтеву Србије да призна независност Косова не би био овако “индиректан”, какав је сада.
“Биле би заобиђене активности попут ‘економске нормализације’ и заправо би дошло до фокусирања на постизање свеобухватног правно обавезујућег споразума и бржег везивања Србије за западну хемисферу светске политике. Са друге стране, Бајдену неће бити акценат на односима са Израелом, а пре свега у смислу премештања амбасаде Србије у Јерусалим”, сматра Ђукановић.
Он додаје да би, ма ко победи на америчким изборима, остали стратешки делови споразума везани за саобраћајну инфраструктуру свакако остали актуелни, те да ће одредбе тог документа које се односе на “диверзификацију енергетских извора Србије (односи са Русијом), али и на 5Г мрежу (односи са Кином)” бити имплементиране.
“Често се у последњим деценијама сматрало да ће примене америчке администрације круцијално мењати и њихов однос према Србији, односно Балкану. То се није дешавало. И раније су постојала мишљења, на пример око Дејтонског или Кумановског споразума, да ће се однос САД изменити у зависнисти од тога ко је председник ове државе. Ни то реалност није потврдила”, истиче Ђукановић и додаје да ће, уколико победи Бајден, амерички однос према Балкану бити изричитији у смислу нових захтева према Србији, али и другим државама Западног Балкана.
“Тако ће бити све док САД у овом делу Европе, како се каже, “не доврше” посао који су отпочеле још пре три деценије”, додаје он.
Да Бајденова администрација не би инсистирала на премештању амбасаде у Јерусалим, сматра и Милан Крстић са ФПН, који је и уредник портала америцки-избори.рс. Он наводи да је могуће да би Бајден другачије третирао и однос према Хезболаху, којег би Србија, према договору, у целости требало да прогласи за терористичку организацију.
“Хезболах се сматра продуженом руком Ирана, а Бајденова администрација била би на трагу Обамине политике, која се залагала за споразум са том земљом, што није случај са Доналдом Трампом. Такође, мислим да се у случају победе Бајдена не би толико инсистирало тачки споразума о 5Г мрежи. Трамп је своју спољну политику усмерио према Кини, као уравнотежавању кинеске моћи, док Бајден се перципира који је у својим ставовима мекши према Пекингу”, каже Крстић.
Крстић додаје да избором новог председника у САД-у биле ризикована реализација економских одредница споразума, која се односи на финансијске и инфраструктуре пројекте.
“Бајден би имао ултимативни став да Србија мора да призна Косово. И Трамп се залаже за признање независности, али очигледно не на такав начин”, закључује он.
