Прочитај ми чланак
Унутар актуелне владајуће структуре у Србији уочљиво је да већ на самом почетку постоје дубоке поделе и то је веома забрињавајуће, нарочито што је овој земљи сада потребна јака и кохерентна власт која ће се успешно суочити са читавим низом друштвених, економских, политичких и спољнополитичких изазова, истиче за Данас Џејмс Кер-Линдзи, истраживач политике у Југоисточној Европи на Лондонској школи економије и политичких наука (ЛСЕЕ), који је недавно боравио у Србији поводом Другог београдског безбедносног форума.
Кер-Линдзи, један од најбољих британских познавалаца нашег дела Европе, упозорава да није добро ни то што је ДС у дубокој кризи, јер самим тим не постоји довољно јака опозиција, што је лоше за сваку демократију. То не значи само да, како објашњава, влада није адекватно контролисана, већ би „јака опозиција могла и да подстакне власт да остане јединствена“. Кер-Линдзи каже да јединство власти можда није оно што би опозиција желела, али је нешто што је несумњиво неопходно једној земљи која се налази у важном периоду развоја.
– Још је рано изводити било какве закључке о политици и идеолошким правцима нове владе. Као и многи други спољни посматрачи из ЕУ, искрено се надам да ће наставити процес европске интеграције Србије и досад се показало да по том питању постоји спремност власти на високом нивоу. Проблем је, међутим, што је преостало још много посла и реформи. Што се тиче Србије, моја главна брига у овом тренутку односи се на способност владине администрације – каже Кер-Линдзи.
Треба ли, према вашем мишљењу, дијалог Београда и Приштине подићи на политички ниво? Шта очекујете од тог дијалога?
– Требало би дијалог подићи на политички ниво једино уколико обе стране буду вољне да се ангажују. Неопходно је да постоји коначно решење за питање Косова. То је важно и за Србију и за Косово, али и за цео регион. Косово је сада независно од Србије и то је прилично јасно. Уједно, север Косова нема функционалну сарадњу с Приштином, нити жели да је има. Као што и већина аналитичара сматра, проблем севера представљаће најважније питање у преговорима од којег ће зависити и коначно разрешење ситуације. Било како било, у овом тренутку заиста не видим никакав доказ да власт у Србији има конкретну идеју о томе шта очекује да ће постићи с Косовом. Уместо тога, дозвољава се да на ту политику утичу спољни фактори. Заиста верујем да би сада требало искристалисати одређене ствари и истаћи шта је Србија спремна да прихвати заузврат да би евентуално признала статус независности Косова. Ако се не предузму кораци у креирању плана, разговори неће водити никуда. То ће значити да ће још више земаља признати Косово, а позиција Србије ће сасвим извесно ослабити. То ће имати и негативне ефекте на процес евроинтеграција.
Шта се све од Србије очекује да учини како би што пре добила датум преговора о приступању ЕУ?
– С једне стране, то је политичко питање које се првенствено односи на Косово. У овом тренутку је више него очигледно да ће пут Србије у приближавању ЕУ зависити од Косова. Иако је речено да признавање независности Косова неће бити услов за ЕУ, реалност је таква да то јесте међу очекивањима кључних земаља чланица. Што се брже буде радило на нормализацији односа, то ће бити лакше донети коначну одлуку о признавању Косова када за то дође време. Истовремено, постоји читав низ економских и политичких проблема које Србија треба да реши. Након искуства претходне фазе проширења и чињенице да у ЕУ тренутно влада криза, нико не жели нове чланице које нису у потпуности испуниле захтеве за чланство у ЕУ. Србија треба снажно да настави пут ка реформама и докаже да је заиста посвећена чланству у ЕУ.
Колики је значај проглашења краја надзиране независности Косова? Какав ће то утицај имати на Србију?
– Крај надгледане независности заиста не значи нешто значајно. Концепт надгледане независности није у складу с међународним правом, нити је Међународна цивилна канцеларија на Косову користила своја овлашћења. Постоји можда разлог за неку прославу у Приштини, али поред тога не мислим да постоји неки већи значај.
Бојан Цвејић
(Данас)
