Прочитај ми чланак

Хашки трибунал деформисао идеју међународне правде

0

Haski tribunal

(Срна)
Хашки трибунал је деформисао идеју међународне правде и кажњавања злочина и добро је што ће се о њему идуће седмице расправљати у Генералној скупштини УН, оцењено је на конференцији „Нове српске политичке мисли“ у Београду.

Експерти за међународно право Милан Шкулић и Јован Ћирић и аналитичар Ђорђе Вукадиновић рекли су да немају никаква очекивања од предстојеће дебате у УН, јер сматрају да се суштински неће промијенити међународна слика о Хашком трибуналу, али да је та расправа, ипак, важна.

Вукадиновић, који је и главни уредник „Нове српске политичке мисли“ навео је да та дебата неће довести до ревизије пресуда, него ће можда утицати да се спречи тенденција да се за све окриве Србија, српски народ и српска историја.

Он је рекао да је сада време за научне и стручне дискусије о раду Трибунала, наводећи да су оне до сада биле оптерећене великим интересима и политиком.

Вукадиновић истиче да отпори и „вербална туча“ у неким земљама поводом иницијативе председника Генералне скупштине УН Вука Јеремића да се одржи ова дебата потврђују тезу да је идеја међународне правде и права инфицирана „дневном политиком и вирусом моћи“.

Он је навео да је Хаг идеју међународне правде претворио у своју супротност и карикатуру и да је успоставио „победничку правду“.

Професор Правног факултета у Београду Милан Шкулић рекао је да се хашким пресудама фалсификује историја, а као примјер је навео прву пресуду у Хагу против Душка Тадића.

Он је навео да је Тадић био „неки маргинални стражар, али у чију пресуду је ушао читав историјски аспект и искривљена српска историја, велика Србија, хегемонија“…

Шкулић истиче да Хашки трибунал ствара кривотворену историју и крши претпоставку невиности, те да је „један ексцес“ настао противно међународном праву и представља његов лош пример.

„Хашки трибуал заслужује осуду, пре свега, због своје улоге у историји, посебно приказивања Срба“, рекао је Шкулић.

Директор Института за упоредно право Јован Ћирић рекао је да Србија није довољно учинила на промоцији „своје ствари“ и да људи у свијету, који имају утицај, нису довољно упознати са оним шта се дешавало 90-их година прошлог века у Хрватској и БиХ.