Прочитај ми чланак
Нови шеф српске дипломатије Иван Мркић рекао је да у спољној политици Србије неће бити заокрета.
Мркић је објаснио да ће темељ спољне политике остати очување територијалног интергритета и суверенитета, а приоритет – пуноправно чланство у ЕУ.
"Суштина наше спољне политике је свима позната, зна се шта су њени темељи – интереси наше земље.Територијални интегритет, сувереност – то је темељ.
Знамо шта су стубови и шта су приоритети, а ту издвајамо, и у томе се уопште не разликујемо од претходног периода, наш пут ка пуном учлањењу у ЕУ и тако ћемо и наставити", рекао је Мркић у интервјуу Тањугу, првом по ступању на дужност.
Према његовим речима, у стабилним демократијама, којима припада и Србија, није уобичајено да долази до неких великих промена у спољној политици.
"Ми ћемо наставити углавном са вођењем спољне политике као што је то и досад чињено. Јасно је то и из наступа председника Републике Томислава Николића и премијера Ивице Дачића, када су говорили о спољној политици, да ту заокрета нема", рекао је он.
У прилог тој чињеници, Мркић је подсетио и да је виђење спољње политике странке (СНС) која га је предложила за министра спољних послова "на линијама познатог".
"Сасвим је сигурно да ће бити неких нијансираних модификација због чињенице имамо новог председника Републике, нов парламент и нову владу и ту ће бити неких новитета", рекао је Мркић.
Упитан какво је његово виђење затеченог стања ствари у односима са Москвом и Вашингтоном и шта је то на чему ће у будућности инсистирати, Мркић је рекао да Србија са Русијом има "изванредно добре односе", док са Вашингтоном жели да постојећи солидан, партнерски однос унапреди и продуби што више .
"Ми смо у једном стратешком партнерству и Русија је битан партнер и пријатељ Србије који помаже у очувању нашег територијалног интегритета", оценио је Мркић.
С друге стране, званични Београд ће настојати да однос са САД буде што "осмишљенији, разноврснији и плодотворнији за обе стране".
"Простор за унапређење односа ћемо лакше сагледати пошто се сретнемо са представницима САД што планирамо, а конкретније ћемо знати већ у наредним данима или недељама", рекао је Мркић.
Говорећи о будућним контактима са званичницма ЕУ с циљем да се убрза ток евроинтеграција Србије, Мркић је подсетио да "бурна комуникација са свим представницима и пријатељима из Европе већ постоји".
"Биће ту сусрета са највишим представницима у Бриселу, све се то договара и имаћемо као и до сада интензивну, а можда и интензивнију комуникацију", додао је он, не желећи да открије када би његов први сусрет са неким од бриселских функционера могао да се догоди.
Како је истакао, свима је у Бриселу јасно да Србија чини изузетан напор да испуни одговарајуће услове који је доводе у бољу позицију како би се у центру ЕУ одлучило њој у прилог, посебно у вези са покретањем преговора о чланству.
Он је подсетио да се у октобру очекује одлука Европске комисије о томе.
"И ми ће дотле настојати да са своје стране чинимо све оно што је у нашем интересу да испунимо и да доведемо до одлуке која нам одговара, а сигурни смо и Брисел", нагласио је шеф дипломатије.
Када је реч о регионалној сарадњи и добросуседским односима, на чему Брисел инсистира код земаља Западног Балкана, Мркић у билатералним односима Србије са суседима не види "ниједну озбиљну препреку".
"Већ је доста учињено и сигуран сам да ћемо у наредном периоду на свим фронтовима унапредити те односе. Темељи су постављени. Негде имамо врло солидне, негде добре, негде врло присне односе и ми ћемо на томе радити да се у региону створи атмосферу која ће бити берићетна за све учеснике", поручио је Мркић.
Према његовим речима, ова влада ће то радити улажући све своје потенцијале.
"Очекујем да ћу у наредном периоду бити интензивне комуникације са колегама из суседства, и да ћемо се налазити и у многобројним регионалним форумима", закључио је Мркић.
Црногорске интеграције и српске заблуде
У исто време када се и нова власт у Србији куне у европске интеграције, из Брисела стижу вести да Црна Гора може да постане чланица Уније тек 2020 године. Шта онда наши политичари очекују?
Приступни преговори Црне Горе трајаће најмање осам година, односно та држава може бити примљена у ЕУ најраније 2020. године.
То је за лист "Дан" рекао директор Одељења за спољну политику ЕУ у Центру за европске политичке студије Стивен Блокманс.
Црна Гора би могла постати пуноправна чланица ЕУ у периоду између 2020. и 2022. године, јер ће њен преговарачки процес трајати слично као и у Хрватској, казао је он.
Блокманс је листу "Дан" рекао да ће Црна Гора моћи да се придружи европском савезу, уколико успе делотворно да спроведе све реформе које захтева ЕУ у претприступном процесу.
"Све ће то трајати један низ година. Хрватска ће се придружити ЕУ 2013. године, а њени преговори су почели 2005.. То је илустративан пример колико дуго претприступни процес може да траје", навео је он.
Блокманс је указао да постоје примери где су приступни преговори са неким земљама још дуже трајали, додајући да ће преговори ЕУ са Црном Гором, према његовој прогнози, трајати осам до десет година.
(Танјуг, Србин.инфо)
