Подешавања / Settings

„Докле год Србија не поврати свој пуни суверенитет и док се не избави из вредносних модела Запада, који су проткали српско друштво, натјеравши га да се потчињава америчкој вољи, Србија ће бити послушни инструмент мрежног рата Запада против Русије.“ (Валериј Михајлович Коровин, 1977, руски политиколог) „Ми Срби смо објекат геостратешке агресије колективног Запада.“ (Хаџи Слободан […]

Критикујући српску сполни политику пнародни посланик радикала је између осталог изјавио: „Има једно здраво, логично размишљање у народу, да Косово није наше, што би нас толико притискали да нам узму? Да Србија ту нема никакву улогу, што би толики емисари из белог света долазили да врше притисак на руководство Србије због Косова? Али, има исто […]

Спољна политика Србије у 2016. могла би се описати као „ни на исток ни на запад, већ са свима“.

Све блеђе наде у улазак у ЕУ могу с временом смањити народну и политичку подршку за реформе и, штавише, обновити националистичка осећања у тој земљи у којој су и даље свежа сећања на NATO бомбардовање 1999. године

Недавни чланак уваженог политиколога и политичког коментатора Мише Ђурковића пре би се могао насловити као у потрази за десном опозицијом или има ли Србија онакве пронационалне, десничарске опозиционе странке какве одговарају садашњем политичком тренутку него има ли Србија опозицију. Одговор на потоње питање је очигледно потврдан – постоје опозиционе странке, и парламентарне и ванпарламентарне, с тим да се можемо сложити са Ђурковићевом оценом да је парламентарна опозиција практично неутралисана. По суштинским питањима између владајућих напредњака и погодне, политички ушкопљене опозиције практично постоји консензус.

Путин не може брже од Русије, земље која је још јуче свој сан видела у својој пропасти.

Саговорник Данаса истиче да ће нови сазив Европске комисије пажљиво пратити трговинске и енергетске везе, као и споразуме о кредиту са Русијом, те „осетљиве инфраструктурне инвестиције“ и сарадњу у области нуклеарне енергије.

Српска власт води државно и национално неодговорну политику и док је год тако остаће миљеник тзв. српских пријатеља, којима је циљ њено слабљење, дезинтеграција и економска колонизација.

Ако си приглуп много што-шта ти је опроштено. Такав си од мајке рођен, па то ти је. Али, ако си само необразован, нема ти опроста. Морао си мало да се потрудиш: „Не може се царство задобити на јастуку све дуван пушећи.“

Србиja, бeз oбзирa нa спинoвaњe, нeмa тaкaв стaв, jeр je, нa зaхтeв EУ, oдбилa дa субвeнциoнишe дoдaтни извoз у Русиjу, a нa штeту свoje приврeдe.

Србија не мења позицију према Москви, упркос најавама из Брисела да ће то морати. Дачић: Није у интересу наше државе да се придружимо санкцијама ЕУ.

Не знамо зашто Мађарска, Пољска, Словачка или Бугарска и Румунија нису прихватиле ову улогу споне и моста него Србија, могли би с истим или сличним правом.

Стежу па попуштају, али Срби су – како рече, Јован Рашковић „луд народ“. И даље верују да ће Вучић нацртати у песку миша да ће миш оживети; да ће прегристи нашу омчу, а везир стићи и у наш Травник.

Србија не планира да подржи санкције ЕУ против Русије, иако власти у Београду изјављују да су им приоритет ЕУ интеграције. Такође, руководство Србије рачуна да санкције, које је увела Русија против држава ЕУ, нуде профитабилне могућности за српску пољопривреду и прехрамбену индустрију.

Да ли се може бити неутралан и остати најбољи пријатељ Русије западно од Доњецка?

Ми смо научили, на тежи начин, да правила за нас и за „њих“, никако нису иста. Ми, за своје грешке, за своје погрешне амбиције, и за своје злочине (а признали смо да је и њих било), платили смо, и плаћамо и данас, озбиљну цену. Они, велике силе, о том делу не морају да размишљају.

Бити спона између Истока и Запада, могуће је само ако се Србија званично утемељи као независна држава, без претензија да буде чланица Европске уније.

Саговорници листа Данас такође истичу да САД тренутно имају више разумевања за неутрални став Београда према кризи у Украјини од Европске уније.

Шеф делегације ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт изјавио је да би Србија, као држава кандидат за чланство, требало да постепено усклађује своје спољнополитичке позиције са ЕУ и да је то и део њених обавеза из поглавља 31, а скрининг тог поглавља предстоји до краја јула.

У Србији не постоји јединствена спољна политика, и зато је све могуће, па неповерења постоји и у Русији и на Западу