Србија мора да се суочи са реалношћу на Косову – једна је од омиљених реченица бриселских и америчких дипломата, шиптарских сецесиониста и представника другосрбијанског картела.

 

Та „реалност“ се своди на наметање мишљења како је Косово неповратно независно и да би Београд требало да га призна, јер је оно терет за народ и путу ка европским интеграцијама…

 

А ових дана један политички институт у Приштини изнео је оно што шиптарске власти не смеју да кажу свом народу, оно што власти у Београду прећуткују Србима и оно што Запад преко медија и послушничких политичара желе да сакрију и заташкају.

 

Док се на окупираном Космету припрема славље због најављеног укидања надгледане независности у септембру, директор приштинског института Кипред Иљир Деда заправо је изнео реалну слику о квази држави Косово.

 

„Северни део остаје де факто одвојен. Безбедност државе и борба против корупције и организованог криминала ће се и даље ослањати на тела чији мандат проистиче из Резолуције Савета Безбедности УН 1244, из 1999, односно Кфора и Еулекса“, наводи Деда у извештају. „Затварање Међународне цивилне канцеларије зато неће представљати и окончање и пренос надлежности с одговарајућих међународних војних мисија и мисија владавине права на „косовске власти и косовске снаге безбедности, како је предвидео Ахтисаријев план“.

 

Одлуке о овим међународним мисијама зависиће од промена Резолуције 1244, што зависи од Русије чије евентуалне одлуке зависе од воље Србије и њене позиције према Косову, наводи се у анализи. Истовремено Европска унија није нашла начин да укључи Косово у планове проширења, због пет својих чланица које не признају Косово.

 

„ЕУ не може потписати уговорне споразуме с недржавама и потребан јој је консензус свих држава чланица да би наставила потписивање уговорних споразума. Због немогућности да убеди своје чланице да признају Косово, ЕУ не може да потпуно искористи свој утицај на Приштину“, каже се у саопштењу.

 

Додаје се да је Косово тако стављено у позицију да тражи нормализацију односа са Србијом у нади да ће ти „нови односи“ довести до тога да чланице ЕУ које не признају Косово промене своју позицију према статусу Косова. „То би резултирало с више признавања у глобалном смислу те евентуално чланством у УН и другим релевантним међународним организацијама“, наводи се у извештају.

 

Другим речима, Косово без допуста из Београда и Москве никада неће постати држава и то врло добро знају, како у Приштини, тако и у Бриселу и Вашингтону. И баш зато, Србија би морала да поништи све штетне уступке Борка Стефановића и да заузме чвршћи став према Приштини, јер ће само тако зауставити даље међународно јачање приштинских паралелних институција. Борба за српску имовину у покрајини, а нарочито руднике је посебно значајна.

 

Косовска реалност је да Србија држи све кључеве! Опасност лежи у томе што домаћи политичари у сарадњи са медијима стварају атмосферу прихватања „реалности“ коју Запад намеће.

 

Нова Влада Србије би морала да схвати да Космет није српски терет, већ српска шанса. Како пролази време, постаје јасно да је косовски проблем заправо терет Западу и приштинским сецесионистима. И то је реалност.

 

Саша Суботичанин

 

Ознаке: косовска реалност, пропаганда запада, резолуција 1244, уједињене нације