Прочитај ми чланак
Србија може да одустане од Европске уније, али ћемо онда сами са собом да усклађујемо земљу и да спроводимо стандарде, изјавила је за Радио-телевизију Војводине председница парламентарног Одбора за европске интеграције Милица Делевић и додала да не треба да се заваравамо да ће неко прошверцовати Србију у ЕУ.
Она је истакла да би се пре уласка у ЕУ одржао референдум где би грађани Србије могли да кажу и да не би да уђу у Унију.
„У овом тренутку, окретање од европског пута је нешто чиме се ствара привид да је могуће да ми можемо вољно да променимо своју географску, историјску, економску позицију и да кажемо „нама се овде баш не свиђа и више би смо волели да будемо окружени земљама које не признају једнострано проглашење Косова“, али ни географија, ни историја, ни економија не раде тако“, рекла је Делевићева гостујући у емисији „1 на 1“ Радио-телевизије Војводине.
Осврћући се на поруку коју су данас послали тројица министара земаља ЕУ Мирослав Лајчак, Карел Шварценбергер и Жан Аселборн, да Европска унија неће променити формулацију о признавању територијалног интегритета Косова, те да би за Србију било боље да пристане на оно што свакако не може да промени, Делевићева је рекла да смо добили једно историјско наслеђе за које испада да решавамо због ЕУ, али да није тако, та Европска унија не жели да увози отворене проблеме.
Она је навела да од предстојећег дијалога са Приштином и најављене платформе очекује широки консензус, не око неког идеалног решења, око којег ће се сви сложити, већ око најбољег начина да се нешто уради у околностима које нису идеалне.
„Простор за креацију дијалога и решења се сужава током времена и боље је да уђемо у дијалог спремни да вучемо тај процес, јер у супротном, наћи ћемо се у ситуацији да процес вуче нас, а тада ћемо простора за тражење модалитета који су повољни за нас имати мање“, објаснила је она.
Делевићева је рекла да би и опозиција подржала платформу владе о Косову уколико би се у њој нашао предлог којим би Београд сео за сто са Приштином и отворено разговарао о реалном стању.
„Реално стање је да Србија не врши суверенитет на тој територији, да је Србија потписивала документе са ЕУ, а то су потписивале владе од Коштуничине, до Цветковићеве, који су обавезивали само онај део територије над којим Србија врши суверенитет“, истакла је она.
Коментаришући резултате истраживања Београдског центра за безбедносну политику према којима је подршка уласку Србије у Европску унију пала на 47 одсто, Делевићева је рекла да резултате не види као пораз политике Демократске странке, за коју је истакла да носи део одговорности у протеклих 12 година.
„О ЕУ се много говори, она је постала нека врста мантре, све што је било добро за протеклих 12 година схватало се као подразумевани реформски процес, а са процесом европских интеграција повезивана је политика условљавања. Очекивања грађана, у смислу бољег живота, су била велика, а онда им се чинило да оно што виде јесте само нека врста политичког условљавања“, објаснила је она.
Она је оценила да је кажњавање злоупотребе безвизног режима важно као краткорочна мера, али и да су најважније дугорочне мере – „интегрисање мањинског становништва, побољшање економских могућности за све, а тиме и смањивање интереса за одлазак“.
„За земље које примају азиланте ја бих размислила о опцији стављања Србије на листу сигурних трећих земаља, то јест оних земаља из којих се захтев за политичким азилом краће обрађује, а то кажем на основу просте чињенице да само 0,3 одсто тих захтева из Србије буде одобрено“, рекла је председница парламентарног одбора за европске интеграције Милица Делевић.
(РТВ)
