Прочитај ми чланак
Ко год се, попут потписника ових редова, бавио сектологијом, зна да у секти „Харе Кришна“, као и у осталим далекоисточним сектама, постоји мантра, магијска формула за самоиспирање мозга, која, кад су кришнаисти у питању, гласи: „Харе Рама, Харе Кришна, Кришна, Кришна, Харе, Харе“. Правило је да се иста понавља бар два сата дневно, а, ако треба, и још чешће.
И српски политичари, од краја осамдесетих година 20. века до данас, имају једну аутохипнотичку мантру, која, у разним верзијама, гласи: „Нећемо се одрећи Косова“. Они њоме уверавају и себе и друге да је са јужном српском покрајином, коју нам силе Империје одузимају на све могуће начине, све у реду, и да ми слободно можемо да наставимо својим старим путевима, којих нема чак ни два, као у песми Лепе Лукић ( „Од извора два путића воде на две стране“ ), него је само један и једини – ЕУ пут. И као што су сектолози доказали да се разним методама психоманипулације кришнаисти и слични њима обрету у душевним стањима веома чудним ( „ручно“ направљена виртуелна стварност), тако и српски политичари, мантрајући да је Косово срце Србије, све више губе и Косово и Србију.
Ево како то отприлике изгледа.
Нећемо се одрећи Косова, али ћемо зато пустити Шиптаре да имају паралелне институције, школство и здравство, а и дозволићемо им да се наоружају и, уз малу помоћ својих НАТО пријатеља, створе ОВК.
Нећемо се одрећи Косова, али ћемо учинити све да се Српској Цркви не врати земља у јужној покрајини, што би, из переспективе чисто имовинске, одбранило ову нашу територију, чији се најлепши и најплоднији део зове Метохија, јер је столећима (пре но што ју је Тито отео) припадао српским царским лаврама столећима.
Нећемо се одрећи Косова, али нећемо ухапсити Хашима Тачија и Агима Чекуа, од којих је овај други учио да коље Србе још у Туђмановој Кроацији, у току „домовинског рата“,не?
Нећемо се одрећи Косова, али ћемо Ричарду Холбруку дати да вршља по Дреници, да скида обућу и у чарапама, све по локалном обичају, седи са ОВК џелатима који се, из жаба крастача тероризма, претварају, уз помоћ Холбруковог чаробног штапића, у принчеве демократије и „отвореног друштва“.
Нећемо се одрећи Косова, али ћемо зато дозволити НАТО навигаторима и оперативцима ЦИА, попут Виљема Вокера, да нам прошпартају државом, одреде циљеве за бомбардовање и смисле аферу Рачак, као повод за НАТО бомбардовање.
Нећемо се одрећи Косова, али зато ћемо повући војску и полицију, за којом ће масовно кренути народ, и потписаћемо капитулантски Кумановски споразум, говорећи да смо победили, а нећемо смети да вратимо својих 1000 наоружаних лица на сопствену територију, иако резолуција СБ УН 1244 то не само да допушта, него и прописује.
Нећемо се одрећи Косова, али ћемо, после повлачења оружаних снага Србије, допустити да Шиптари руше наше светиње и затиру трагове нашег постојања, у присуству беневолентно осмехнуте „међународне заједнице“ (читај: Америке & сателита).
Нећемо се одрећи Косова, али ћемо зато из затвора пустити на стотине шиптарских терориста, маскирајући то хуманитарним ослобађем песникиње Бровине, болничарке ОВК.
Нећемо се одрећи Косова, али ћемо после 5. октобра стално позивати Србе са Космета да учествују на разним изборима за „привремене институције“, као да не знамо куда та „привременост“ води.
Нећемо се одрећи Косова, али нећемо учинити ништа да спречимо окупаторску приватизацију имовине државе Србије од стране арнаутских пљачкаша маскираних у државотворце и економске генијалце транзиције.
Нећемо се одрећи Косова, али ћемо зато бацити у Хаг бившег председника Србије и генерале који су, са свим горе поменутим грешкама, ипак оружјем бранили свету српску земљу.
Нећемо се одрећи Косова, али ћемо зато допустити мартовски погром 2004, избегавајући да пред међународним судовима, макар и неуспешно (ипак успешно, јер разобличавајуће), тужимо НАТО државе које су Шиптарима допустиле да пале и пљачкају.
Нећемо се одрећи Косова, али ћемо упорно хрлити у арнаутофилну ЕУ, тврдећи да је могућа политика „и Косово и ЕУ“, иако и врапци на грани знају ту тврдњу напамет, и знају да је то обична будалаштина.
Нећемо се одрећи Косова, али ћемо, у суштини, остваривати Ахтисаријев план о независности истог, призивајући ЕУЛЕКС да нам кућу чува, и тиме дајући крила ЕУарнатлуку.
Нећемо се одрећи Косова, али ћемо се одрећи савезништва Русије и Кине у Савету безбедности УН, у борби за остварење легитимног захтева да нам не комадају државу, и све ћемо свести на килаво питањце некаквом (опет НАТОфилном) међународном суду, који ће пресудити у користи Америк & ЕУ & Арнаута.
Нећемо се одрећи Косова, али ћемо, преко Борка Стефановића, тајним преговорима одвајати Косово и Метохију од Србије, постављајући граничне прелазе и признавајући документа лажне државе, користећи при томе све НАТО медије у Србији да облате Србе са Космета као „паразите“ који троше „наше паре“ ( „Ди су наши новци?„рекао би Чанак), и уз то су „криминалци невиђени“(доказала Бранкица са телевизије за бивисо-батхед-изовано стадо, зване БЕЕЕЕ 92).
Нећемо се одрећи Косова, али ћемо признати све срамне, противуставне, тајно донете, боркостефановићевски-мутиводске, ЕУ договоре жутокраке Владе Цветковић&Дачек, правдајући се тиме да смо, тобож, озбиљна држава (као кад би се силована девојка удала за силоватеља, правдајући то чињеницом да је извршено насиље обавезује на брачну верност).
Нећемо се одрећи Косова, а и даље ћемо причати како нам је циљ улазак у ЕУ, која захтева да се чува „интегритет Косова“ и каже да ће Србија морати да призна „косовску независност“ ако уопште мисли да уђе у концлогор са седиштем у Бриселу.
И тако даље, и томе слично. Једна мантра у устима, друга мисао на уму, трећа „стварност на терену“. Хаос до хаоса, превара до преваре,(само)обмана до (само)обмане. Од „национал-бољшевизма“,преко „демократског таоизма“ (најбоље делање је неделање) и рециклираног титоизма ( „светионичар на Јадрану“&компанија са ЕУ „Галеба“,који никуд не плови, али се љуља на медијским таласима) до шојићевске демократије типа „Мож да бидне, а не мора да значи“…
А Косово и Метохија јесу срце Србије: и мистичко и геополитичко срце наше, и ко год буде покушао да га изда, срешће се, како рече Његош, с „клетвом прађедовском“.Јер, бољи, много бољи и честитији од нас, положили су своје животе на овом пољу, а њихов бесмртни вожд, Лазар, кнез који је, по духу и врлини, био цар, рече: „Умримо да свагда живи будемо“ управо на косовском Газиместану, тлу где гинуше „газије“,јунаци (а не припадници данашњег „Баба Јулиног пука“).
Крајње је време да се престане са мантрањем, и да се озбиљно крене у одбрану онога што се не сме предавати. Па шта буде. Како рече Јован Дучић,„пре свачији сужњи но ичије слуге“. Нека га отму, вратићемо га. И њихово ће проћи. Бог је са Србима и Косовом, а не са НАТО мраком и вашингтонско-бриселским вампирима маскираним у Носиоце Нобелеове Награде За Мир.
С тим у вези је, свакако, и наша геополитичка преоријентација.
Геополитика Џеја Рамадановског
Наши политичари, покушавајући да докажу своју вештину („Помоз Бог, чаршијо, на све четри стране“) до сада су се држали „геополитичких начела“ из песме популарног Џеја (текст песме је, за ову прилику, мало измењен кад је смисаона акцентуација у питању): „И на Исток, и на Запад, на Север и Југ,/ све је исто, због тебе се вртим још у круг“, па су се окретали на све стране, тражећи савезнике тамо где су нам најкрволочнији непријатељи.
Погледајмо само, управо сада, британског расисту Камерона, који са џелатским уживањем тражи кажњавање Србије (у спорту; али, то је тек почетак-онда долазе визе, а затим „спољни зид санкција“,ако се сећате тог љупког НАТО појма).
Камерон је против „расизма Срба“, и то баш он, у чијој држави расни немири избијају „свако мало“, он, представник државе која је унесрећила толико народа у земљама тзв. „Трећег света“,и наставља да то чини. Сетите се свих тих искежених србомрзачких њушки, разних Кристофера, Олбрајтових, Бајдена, Кинкела, Блерова и сличних њима, којима су се домаћи политичари довијали и пред којима су се превијали на разним „молитвеним доручцима“ и сличним активностима за Индијанце којима за злато треба увалити ђинђуве.
Уместо да, јасно и гласно, кажу, опет као оријентир узимајући Косово и Метохију:„Ко нам помаже да сачувамо своју Свету Земљу, тај нам је пријатељ; ко нам отима Свету Земљу, тај нам је непријатељ“ (у политичком смислу, о коме је, својевремено, писао Карл Шмит). И да се геополитички окрену пријатељима, а да непријатеље, за почетак, држе на дистанци.
Авај, уместо тога вртење у круг (и на Исток, и на Запад, на Север и Југ), са једном почетничком шибицарском надом да је Главног Шибицара из Вашингтона могуће преварити, иако он има двестагодишње искуство паљења, пљачке и отимања туђег, маскираног у борбу „за људска права&демократију“.
Тако више неће моћи. Време за шојићевско политичко шибицарење пролази, а народ и држава опет тону у кризу, из које је једини излаз стајње на пут предачке Истине и Правде. Јер, како каже народ, Правда држи земљу и градове, а Богу Правде пева и наша химна.
Време је да опет, као Његошев игуман Теодосије из „Шћепана Малог“, кажемо да „Бога знамо, и Он нас познаје,/нама другог познанства не треба“. Чим почнемо да говоримо „Догодине у Призрену“,ствари ће почети да крећу набоље јер ће се магла у главама разићи, а појмови ће бити очишћени од прљавштине лажних тумачења. Знали су то наши стари, чекали пет векова и – дочекали.
Не значи то да треба да ратујемо – ми смо, за сада, поражена и понижена нација, нација коју су, иако је дала милионске жртве за слободну Европу, прогласили „новохитлеровском“ да би свим Хитлеровим савезницима на Балкану намирили апетите комадајући нашу територију и кажњавајући наш народ. Али, ако немамо оружја, можемо, јасно и гласно, да кажемо: НЕ
Не неправди, не уценама, не лажима, не сатанизму!
А наше ДА произилази из „косовског критеријума“,који смо већ објаснили: наши пријатељи и савезници могу бити само они који имају начелан став о Космету као делу Србије. И то је, у овом часу и од овог, раслабљеног поколења, више него довољно!
А онда, полако даље. И дубље, до најдоњег камена, са кога се нема куда пасти и одакле се може само кренути у висину Завета. Јер, „земаљско је за малена царство,/ а небеско увек и довека“.
Тек кад будемо бранили небеско, у нама и у свету, одбранићемо и оно земаљско, што је на небеском утемељено.
Димитријевић Владимир
( Двери )
