Прочитај ми чланак
Влада треба да распише референдум на коме би се грађани изјаснили да ли заиста желе у Европску унију по цену признања независности Косова, што намеће преговарачко поглавље 35, рекао је потпредседник Демократске странке Србије Милан Лапчевић на конференцији за новинаре у Нишу.
Последњих дана јавност Србије заокупљају пажњу ставови поводом могућег отварања фамозног поглавља 35. Чули смо од државних званичника који су имали увид у платформу за отварање поглавља да се ради о грозном папиру у којем се у 10 од 36 тачака индиректно тражи признање Косова. Још су оштрије реакције биле на амандман који је поднела, како премијера воли да каже, „наш пријатељ“ Немачка а у томе је подржале Британија и Хрватска да без испуњавања свих обавеза из поглавља 35., односно признања Косова неће бити могуће отварање ниједног другог поглавља.
Обзиром на досадашња искуства, Демократску странку Србије не изненађују ишчуђавања представника српских власти око, тобоже, нових услова, али мора да постави неколико питања:
1. У чему је разлика између одредби Бриселског споразума којим су признате таблице, саобраћајне дозволе, катастар…од онога што сада пише у платформи поглавља 35?
2. У чему је разлика између оног што пише у једној од тачака поглавља да Србија треба да прихвати печат и меморандуме званичних докумената када је потписивањем Бриселског споразума прихваћено да косовска полиција и цариници контролишу робу и путнике на прелазима и оверавају документа њиховим печатима?
3. У чему је разликује захтев да Србија престане да финансира тзв. „паралелне структуре“ на КиМ од, Бриселским споразумом, прихваћеног укидања српских институција на КиМ?
4. Шта је ново садржано у једној ставки платформе да Србија омогући успостављање правног поретка на северу Косова када су Бриселским споразумом Вучић и Дачић прихватили да сви српски полицајци уђу у састав косовске полиције а да косовски судови преузму ингеренције српских судова на северу?
5. Зашто чуди захтев да се убудуће употребљавају термини „нормализација односа Србије и Косова“ уместо Београда и Приштине, када је још 2012.год. српска власт оличена у Дачићу и Вучићу подигла ниво комуникације са дотадашњих преговарача Борка Стефановића и Едите Тахири на ниво премијера, чиме је директно признала легитимитет тзв. државе Косово и њених органа?
ДСС је још од 2008.год. упозоравала да пут Србије према ЕУ, који је проглашаван путем без алтернативе, потпуно погрешан и погубан јер је још тада било очигледно да ће од Србије тражити признање Косова пре било каквог отварања процеса преговора. Сви који су свесно износили лажне мантре „ и Косово и ЕУ“ и „нико од нас не тражи признање“ треба да објасне грађанима зашто су их лагали или како је могуће да нису знали шта ће се тражити од Србије.
Лицемерно је ишчуђавање премијера и његова наводна љутња садржином платформе, када је управо он потписујући Бриселски споразум и терајући Србе са КиМ да изађу на косовске изборе утро пут шиптарској независности.
Одлуке о томе да ли ће Србија наставити тзв. Европски пут који подразумева признавање Косова не може да доноси ниједна власт, ниједан премијер или председник државе, и због тога захтевамо од премијера и председника да се распише референдум на којем би грађани Србије дали задњу реч о томе.
Обзиром да премијер има дилему да ли да поднесе оставку и да се иде на нове изборе или да распише референдум, ДСС сматра да је неумесно и безобразно везивати судбину државе са судбином једног политичара или једне власти. Србији је потребно и једно и друго, али у одвојеним процесима јер се једино на референдуму могу решавати овако крупна питања која се тичу суверености једне државе а на изборима ће, независно од референдума грађани одлучивати о одговорности Вучића и власти због краха њихове проевропске и косовске политике.
Извор: Србин.инфо, ДСС
