Pročitaj mi članak
Није прошло ни неколико дана од посете потпредседника Владе Александра Вучића Москви, најаве блиске сарадње у војној индустрији, као и најаве посете Томислава Николића Владимиру Путину (11. септембар), а у Београду су се огласили представници другосрбијанског табора, који успаничено покушавају да објасне домаћој јавности, како Србија мора што пре да уђе у НАТО, ако жели чланство у Европској унији!
Нема сумње да разне НВО и остатак антисрпског табора, по налогу са Запада имају за задатак да одмах крену у хајку на сваки „флерт“ између Београда и Москве и да у корену (уз богату медијуску подршку) покушају да сасеку сваки облик сарадње два братска народа.
Тако је професор Факултета политичких наука Предраг Симић изјавио да Србија треба да постане пуноправни члан НАТО уколико жели да уђе у ЕУ.
„Данас НАТО служи да одржи евроатлантску заједницу и западни свет заједно. Ниједна бивша комунистичка земља није ушла у ЕУ, а да није постала чланица НАТО“, истакао је он на промоцији новог броја часописа „Нови век – либерални одговори на глобалне изазове“.
Симић је истакао да се данашња „шестомајска Србија“ у великој мери разликује од петооктобарске Србије, пре свега, због тога што политички актери и грађани немају јасну визију будућности. Какву је визију будућности имао жути картел, грађани Србије (а нарочито Срби с Космета) су добро осетили на својој кожи.
Он је навео да је после 5. октобра 2000. владајуће мишљење било да Србија иде на Запад кроз европске и евроатлантске интеграције.
„Данас будућност на Западу за Србију није сасвим извесна“, рекао је Симић и објаснио да је то резултат деловања више фактора, а као први је навео то што ни ЕУ, због унутрашње кризе, није више сигурна каква је будућност очекује.
Поред тога, као разлоге је навео да се ни НАТО на последњем самиту није уопште бавио даљим проширењем, као и појачавање улоге Русије и Турске на простору Балкна. Симић је спреман да Србију препоручи и новом Османском царству, само да не завршимо у загрљају Русије.
„Можда ће Србија схватити да је, иако је географски једном ногом у Европи, она и део ширег простора Оријента. Њена безбедност зависи и од ситуације на Блиском истоку“, указао је Симић.
Он је оценио и да је питање севера Косова тренутно „можда мање ствар Београда и Приштине, а више Москве и Вашингтона и њихових односа“.
Директорка Хелсиншког комитета за људска права у Србији Соња Бисерко оценила је да „оријентација Србије ка војној неутралности није реална, јер све земље у окружењу теже ка чланству у НАТО“, устврдивши да војна неутралност, између осталог, и више кошта него приступање неком војном савезу.
„Није проблем што Србија развија односе са Русијом, али није њен интерес да буде пуки инструмент Русије за спречавање ширења НАТО-а“, рекла је у свом познатом антисрпском маниру Соња Бисерко.
Она је додала да су реформе система безбедности започете уз помоћ НАТО и да се не зна да ли ће их нова власт наставити, али да се засад може закључити да „њихов однос према тим реформама неће бити најадекватнији“.
Посланик Либерално-демократске партије Бојан Ђурић сматра да је питање војне неутралности „парадигма деформитета српског политичког система“.
Он је оценио да је појам војне неутралности „мантра која се понавља већ два-три изборна циклуса“ и посматра као природна појава, иако иза њега стоји политички договор ДСС и ДС из 2008. године.
Он је као пример навео да је председник Николић истог дана када се састаје са известиоцем Парламентарне скупштине Савета Европе за Србију Јелком Кацином „нашао за сходно да организује сусрет и са руским амбасадором Александром Конузином.“
Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС) данас је представио први број часописа „Нови век – либерални одговори на глобалне изазове“ у коме се анализирају питања из области наше спољне и безбедносне политике, као и очекивања ЕУ од Србије.
Очигледно је да представници НАТО убица у Србији добијају оспице и на сам помен Русије и блиске сарадње званичне Москве са Београдом.
(Србин.инфо, Танјуг)
