Podešavanja / Settings

Овај суд је наш познати социолог изнео у среду, 13.марта, у Руском дому, током трибине „Перспективе српско-руских односа”, поводом изласка књиге „Србија и Русија”, Владимира Кршљанина. „Постоје велики и мали народи у демографском смислу, али постоје велики и мали народи у историјском смислу.. Српски народ у демографском смислу је мали, али у историјском смислу је […]

Трибина ће се одржати у Руском дому у Београду у среду, 13. марта са почетком у 18 часова. Учествују: др Слободан Антонић, редовни професор на Филозофском факултету, др Душан Пророковић, научни сарадник Института за међународну политику и привреду, др Александар Раковић, виши научни сарадник Инстутута за новију историју Србије, др Зоран Милошевић, научни саветник Института […]

Дугин је написао у објави илустрованој са неколико фотографија са протеста у Београду: „Протести против Вучића у Србији. Није обојена револуција – него бунт српске патриотске омладине“. На једној од фотографија види се и руска застава:

Kada sam, pomalo neoprezno, obećao da će u svakom tekstu biti i nešto pozitivno, i to baš u prvom odeljku (da se lakše prepozna da je zaista pozitivno), imao sam odstupnicu u ideji da uvek „mogu uzeti nešto iz slavne istorije“.

Boravak Aleksandra Vučića u Moskvi svakako je u najužem izboru za događaj prethodne sedmice: šta je tamo tačno radio i dogovorio – osim što je Putinu plakao jer Priština ne ispunjava dogovor koji je Beograd potpisao u Briselu – za sada nije moguće reći ako se (kao potpisnik ove osmatračnice) bavite analizom samo objavljenih informacija.

Nakon tribine posvećene negativnim aspektima težnje srpske Vlade ka evroatlantskim integracijama (Evropska unija – put u propast Srbije) održane 28. januara, ove srede (25. februara) održana je u organizaciji Mesnog odbora Terazije Srpske radikalne stranke tribina Evroazijske integracije – budućnost Srbije. Spoljna politika i geopolitika su već u više navrata bile tema tribina održanim u prostorijama Mesne zajednice Terazije a poslednje dve posvećene su srpskom geopolitičkom položaju, odnosno razmatranju kakvo bi geopolitičko opredeljenje trebalo da usvoji srpski narod i srpska politička elita. Ono što se često spočitava kritičarima evroatlantskih integracija je da ne nude jasnu alternativu ovom geopolitičkom opredeljenju pa je ideja vodilja održane tribine bila da se naznači da jasna alternativa postoji i da nju predstavljaju Evroazijske itnegracije.

Zapadu je potrebna organizacija koja će osnažiti „patriotsku“ opredeljenost vlasti, a ko će poslužiti tome, ostaje da vidimo.

Predsednik Srpske radikalne stranke prof. dr Vojislav Šešelj primio je u sedištu stranke dr Aleksandra Geljeviča Dugina, predsednika Međunarodnog evroazijskog pokreta i najistaknutijeg savremenog filozofa, kojeg je obavestio o političkim prilikama u Srbiji.

Draganu Trifković upoznao sam (doduše, virtualno) godine 2011, kada je na sajtu NSPM-a objavila tekst „Tašmajdansko-azerbejdžanski park“. Napisala mi je tada „želim da se posvetim pisanju“ – tako je i bilo (objavljivala analize uglavnom na Fondu Slobodan Jovanović i Novom standardu), s time da se angažman gospođe Trifković vremenom sve više udaljavao od struke (pejzažna arhitektura) i išao ka politici, kako unutrašnjoj (bila je član Ekonomskog saveta DSS-a) tako i spoljnoj (nedavno je bila međunarodni posmatrač na izborima u Donjecku i Lugansku). Ovaj intervju je zatiče i na mestu direktora beogradskog Centra za geostrateške studije, a posle pobede Sande Rašković Ivić na izborima u DSS-u postaje član Političkog saveta te stranke.

Srbiji i Srbima uvek je odgovarala jaka Rusija. Sa Putinom su je dobili. Ali, i danas je otvoreno pitanje: hoće li i sme li zvanična Srbija da sa osnaženom Rusijom ide onoliko daleko koliko bi Kremlj bio zainteresovan i spreman

Nisam optimista što se tiče roka ulaska u Evropsku uniju. Mislim da se on neće desiti ni za dvocifren broj godina. Ali, za nas to ne mora biti loše. Za to vreme potrebno je da uredimo zemlju. Imaćemo mogućnost da vidimo kako se razvija svetska kriza i kako će se ona odraziti na Evropsku uniju

Tajna vojna baza na međunarodnom aerodromu, koji je skoro u centru grada? No, dobro, ta je stvar u međuvremenu postala jasna i sumnjičavim atlantistima, jer su ruski helikopteri i avioni sa niškog aerodroma gasili požare širom Srbije, Crne Gore i BiH. U to vreme Sergej Šojgu nije bio ministar odbrane već ministar za vanredne situacije.

O srpskom grbu, nacionalnom simbolu, najbolje je i s najviše ljubavi pisao Rus Aleksandar Solovjev dok je bio u Švajcarskoj, gde je živeo kao izgnanik iz Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata.

Varaju se američki stratezi kada misle da će ih unutrašnjim rastakanjem srpske politike, kulture, stila života osloboditi obaveze da na Balkan šalju pola miliona vojnika, u slučaju neke veće krize njihovih odnosa sa Rusijom.

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Čepurin: Marš sadrži sva tri pojma koji simbolizuju boje ruske, ali i srpske zastave

Srbija i Rusija su uvek delile istu sudbinu. Istorija, pa čak i ona s kraja prošlog veka, je potvrdila da nema jake Srbije bez jake Rusije.

Jedinu i poslednju šansu za Srbiju vidim u potpunom približavanju i strateškom parnerstvu sa Rusijom i odustajanju od sulude parole “EU nema alternativu“.

Председник Србије Томислав Николић рекао је пред сутрашњу посету Италији да је примарни стратешки циљ Београда прикључење ЕУ, али је нагласио да Србија зато неће престати да блиско сарађује са Русијом у пројектима попут гасовода „Јужни ток“. „Моја идеја је одувек била да Србија има све неопходно да буде мост између Истока и Запада. Било […]

Тим Џуда је главни дописник „Економиста“ и „Тајмса“ са Балкана. Током косметског рата био је дописник и „Гардијана“, „Обсервера“, ББЦ-а, „Сандеј телеграфа“… Аутор је књиге „Срби: Историја, мит и уништење Југославије“. Из перспективе новинара који има богато искуство извештавања из региона, и једног од кључних новинара у креирању слике која са Балкана одлази у свет, […]

Кретање у корист признавања независности српске аутономне покрајине Косово и Метохија од стране саме Србије се и даље наставља.У вези са тим је важно размотрити ситуацију са признавањем те покрајине у свету. Западна средства јавног информисања једногласно говоре о тријумфалном признању Косова и Метохије. Међутим, да ли то одговара реалном стању ствари? Од више од […]