Pročitaj mi članak
Све што је високи функционер партије Ангеле Меркел – Андреас Шокенхоф – донео у Београд понајвише личи на мирнодопско диктирање услова капитулације.
Опет су, зато, многи прво помислили: какав шок од Шокенхофа, ево их – Немци опет Немци.
Само, нема места никаквом шокирању!
Шокенхоф је у Београд дошао са јавном тајном! Сви смо знали да су Берлин, Брисел и Вашингтон мислили управо на ово кад су Борису Тадићу демагошки дозвољавали да нас фолира да ће нам Запад дозволити курс „и ЕУ и Косово“.
Сви смо знали да Тадић и цела његова екипа предобро знају да ствари управо тако стоје и да нас са паролом „и ЕУ и Косово“ вуку за нос. Да би лакше владали.
А и Запад и Тадић су знали да и ми све то знамо.
Да су Тадић и ДС победили на изборима – да ли би их пустили да нас још који месец замајавају или би Шокенхоф и у том случају дошао 13. септембра 2012. у Београд?
Шта Србија да уради, како да се постави?
Владислав Јовановић, министар иностраних послова СРЈ
Одустати од ЕУ ако Брисел не призна целовитост Србије
Ако ЕУ буде инсистирала на досадашњој политици, онда треба да даефинитивно одустанемо од сваке амбиције да будемо њен члан. То је начин да се заштитимо од политике уцењивања и понижавања коју представници те Уније и њени високи чиновници појачавају из дана у дан
„СЕДАМ тачака” које је донео Андреас Шокенхоф налик су изјавама које су јој ових дана претходиле, а последица су омче коју је Србија сама себи ставила око врата кад је наставила да инсистира на чланству у ЕУ упркос томе што је ЕУ произвела независност Косова, међу првима га признала и веома је активна у консолидацији те независности.
Уместо да се дистанцира од такве политике, нова власт ју је наставила. И, разуме се, долазе само све нови плодови те негативне политике, цех се повећава из дана у дан.
Према томе, једини начин да се ослободимо те омче је да одустанемо од даљег кретања ка ЕУ све док се она не изјасни да поштује нашу територијалну целину.
Дакле: ако ЕУ буде инсистирала на досадашњој политици, онда треба да даефинитивно одустанемо од сваке амбиције да будемо њен члан. То је начин да се заштитимо од политике уцењивања и понижавања коју представници те Уније и њени високи чиновници појачавају из дана у дан.
Слободан АНТОНИЋ, аналитичар
Ово је однос метрополе и колоније
Ово је сад црвена линија, граница коју Србија тешко да може да пређе. Не видим како би се то могло извести, а да Србија -поштујући тај немачки захтев – не призна фактички Косово
Ово је хладан туш за њихова настојања да се остваре добри односи са Немачком као главним партнером у ЕУ и да Србија може да истовремено има добре односе и са Русијом и са Бриселом односно Берлином
Већ је у нашој јавности на неки начин речено да је завршена политика „и ЕУ и Косово“.
Ово је сад црвена линија, граница коју Србија тешко да може да пређе. Не видим како би се то могло извести, а да Србија -поштујући тај немачки захтев – не призна фактички Косово. Зато мислим да је ово важан тренутак.
Берлин се одлучио за дипломатски груб однос према Србији.
Ових седам услова није саопштено у неким билатералним разговорима – него јавно, истога дана је објављено на српском у „Блицу“. Чак није било ризика да се нешто погрешно преведе са немачког – објављена је верзија на српском. Значи, од раније је та порука била јасно спремљена.
Та врста комуникације, кад стижу листе услова са тачкама које треба испунити, карактерише класичан однос метрополе и колоније, односно колонизатора и колоније.
То није однос партнера који треба да буду део исте заједнице држава, него однос који подразумева једну врсту диктата.
Сада може да се направи избор. Не може више – и ЕУ и Косово. Мора се направити избор и врло ме занима како ће да реагује Влада и шта ће да ради, имајући у виду њена опредељења.
Чак мислим да је ово хладан туш за њихова настојања да се остваре добри односи са Немачком као главним партнером у ЕУ и да Србија може да истовремено има добре односе и са Русијом и са Бриселом односно Берлином.
То је хладан туш за све што је у јавности било претходних дана – пре свега мислим на Вучићеву посету Немачкој!
Ђорђе ВУКАДИНОВИЋ, уредник Нове српске политичке мисли
Последња прилика да се ствари промене и поправе
Изгледа да је процењено да је Влада Србије или сувише слаба или, пак, довољно кооперативна, а да је и јавност у Србији већ довољно „скувана“, тако да захтеви у тако бруталном облику могу сада бити и јавно саопштени
Усвајање овог меморандума разбило би у парампарчад и последње остатке државне политике према Косову у смислу неприхватања независности
ОВО је последња прилика да се ствари промене, односно поправе.
Ако се тај меморандум, који значи фактичко признавање косовске независности, тражи већ само за почетак преговора, можемо тек замислити шта ли нас све даље чека на том путу.
Уговор о добросуседским односима са Косовом – као услов за добијање датума за отпочињање преговора са ЕУ – сурово је испостављање рачуна за неутралан или чак благонаклон став Брисела и Берлина приликом формирања нове Владе.
То је на генералној линији онога што су од раније говорили и Ангела Меркел и други европски и немачки званичници о успостављању `добросуседских односа између Београда и Приштине` као услову почетка и напретка преговора о придруживању ЕУ.
Српске власти су се правиле као да не виде оно што је свима јасно и очигледно. Новост је само радикалност и бруталност начина на који се ти услови сада испостављају новој власти.
Изгледа да је процењено да је Влада Србије или сувише слаба или, пак, довољно кооперативна, а да је и јавност у Србији већ довољно „скувана“, тако да захтеви у тако бруталном облику могу сада бити и јавно саопштени.
Такође, изјава је само додатна конкретизација и разрада тих услова уз додатно подизање лествице са конкретизацијом у појединим тачкама.
Усвајање овог меморандума разбило би у парампарчад и последње остатке државне политике према Косову у смислу неприхватања независности.
Борба за очување Косова и Метохије у било ком облику и наставак европских интеграција су неспојиви процеси. И то је било јасно од почетка свакоме ко је хтео да види и чује оно што се од Србије захтева.
Д. М.
Предраг СИМИЋ, бивши амбасадор у Француској
Србија је пред двојним избором: „ЕУ или Косово, ЕУ или Русија“
Мислим да је овакво нагло заоштравање одговор на спољнполитички заокрет Србије, а сасвим сам сигуран да Берлин у том погледу није сам већ да став Немачке одражава у великој мери и став Запада, односно САД
Ово је одговор на сигнале које Београд шаље у последње време о свом заокрету према Русији
Перспектива чланства у ЕУ постала је јако далека и крајње неизвесна.
Што се тиче Немачке, нема места запети него то је ‘тачка на и’ о условима које је поставила Србији за преговоре и чланство у ЕУ.
Немци су новој власти у Србији поручили да не би требало да има илузије да чланство у ЕУ и датум за почетак преговора о чланству може очекивати у догледно време и без испуњавања дугог списка захтева.
Може се разговарати о томе да ли је то само последица промене власти у Београду или је Србија отишла уназад од фебруара, када је добила статус кандидата за ЕУ.
Ово је врхунац захтева у погледу Косова и јасан став шта ће се од актуелних власти у Србиј тражити за одређивање датума за почетак преговора, бар кад је Немачка у питању.
Постоје уговори између две Немачке, постоји и то немачко искуство, које је још и амбасадор Волфганг Ишингер предлагао крајем 2007. године, у преговорима у Бечу. Али, мислим да је овде порука много јаснија.
Србија је овим стављена не само пред избор „Косово или ЕУ, већ и ЕУ или Русија.“
Србија је у фебруару добила кандидатуру, а онда се нагло због избора или промене власти, удаљила од Европске уније. Ово што смо чули данас по трећи пут, најпре је чуо премијер Ивица Дачић приликом посете Стразбуру од Мартина Шулца, председника Европског парламента, затим је то рекао немачки парламентарац, а данас је то изнео један од првих људи ЦДУ-а и немачког Бундестага.
Мислим да је овакво нагло заоштравање одговор на спољнполитички заокрет Србије, а сасвим сам сигуран да Берлин у том погледу није сам већ да став Немачке одражава у великој мери и став Запада, односно САД. И то је суштина ове приче.
Ово је одговор на сигнале које Београд шаље у последње време о свом заокрету према Русији.
Огњен ПРИБИЋЕВИЋ, бивши амбасадор у Немачкој
Нема више политике „и ЕУ и Косово“
Овакав став САД и Берлина отвориће низ тешких питања унутар Србије и велико је питање како ће се Николић и Влада определити у том случају
До данас, нова влада је имала исту политику као и претходна, „и ЕУ и Косово“, али је да очигледно да та политика више неће моћи да се води
ОД данас више није могућа политика „и ЕУ и Косово“, пошто су објављени услови Немачке које би Србија требало да испуни.
Захтев да Србија склопи договор о добросуседским односима са Косовом и седам услова које поставља Бундестаг гурају Србију у позицију да се изјасни или за ЕУ или за Косово.
Од прошлогодишње посете немачке канцеларке Ангеле Меркел Београду било је очигледно да САД и Немачка желе да што пре затворе питање Косова.
За Србију малу шансу представља то што такав став није јавно дошао из Брисела, али с обзиром на снагу САД и Берлина тешко је веровати да Брисел може имати неку другачију политику.
Очигледно је да Немачка и САД очекују да ће нова Влада Србије и председник Томислав Николић бити кооперативнији у односу на бившег председника Србије Бориса Тадића са чијом спољном политиком нису били задовољни.
Овакав став САД и Берлина отвориће низ тешких питања унутар Србије и велико је питање како ће се Николић и Влада определити у том случају.
До данас, нова влада је имала исту политику као и претходна, „и ЕУ и Косово“, али је да очигледно да та политика више неће моћи да се води.
Владимир ТОДОРИЋ, директор Центра за модерну политику
Уследиће још већи притисци
Косово никада неће доживети своју пуну међународну афирмацију ако Србија то не дозволи и то сви знају, али Србија може да плати огромну цену, катастрофално велику, блокирајући Косово, тако да и Косово и Србија могу једни друго да повуку на дно
Косово и Србија што пре треба да почну разговор и дијалог и да почну нову етапу будућности оба друштва, али само под условом да се дође до решења које ће прихватити обе стране, јер је све друго наставак сукоба
МОГУ се очекивати још већи притисци, поготово од земаља које се највише питају о економском преживљавању Србије.
Предусретљивост и прагматичност нове српске Владе поводом фусноте и спремност на политички дијалог од стране председника Србије Томислава Николића није са друге стране дочекана са спремношћу на противуступке него се доживљава као потврда исправности досадашње политике притисака.
Да ли је Србија економски уцењена? Није буквално економски уцењена, али изјава премијера Ивице Дачића да је држава близу банкрота не оставља много простора за политички маневар.
Решење је у дефинисању политике Србије кроз платформу која се дуго најављује.
Неопходно је усвојити је што пре и дефинисати „шта може а шта не може“.
Косово никада неће доживети своју пуну међународну афирмацију ако Србија то не дозволи и то сви знају, али Србија може да плати огромну цену, катастрофално велику, блокирајући Косово, тако да и Косово и Србија могу једни друго да повуку на дно.
Косово и Србија што пре треба да почну разговор и дијалог и да почну нову етапу будућности оба друштва, али само под условом да се дође до решења које ће прихватити обе стране, јер је све друго наставак сукоба.
Да ли је и даље могућа политика „и Косово и ЕУ“ – то је једино могућа политика, ако Србија заиста жели у ЕУ.
Ако би се тешко успостављени консензус око ЕУ разградио, питање је да ли би се икада поново могао постићи. У Србији је тако једино и било могуће да се иде у ЕУ – убедивши Србе да то није противно националним интересима.
Данашње објављивање услова Немачке је корак више од става који су немачки парламентарци пренели званичницима Србије у априлу, када је на власти била коалиција предвођена Демократском странком. Биће интересантно видети да ли ће се овај пут дићи више прашине него у априлу, када је јавност била шокирана а српски званичници тврдили да Немци нису баш тако мислили.
Петар ПЕТКОВИЋ, Демократска странка Србије
Одговор Србије: политичка неутралност
ОВО је добар повод да се у Србији поведе озбиљна и одговорна расправа да ли Србија треба да прогласи политичку неутралност или треба да настави европске интеграције.
ДСС сматра да је немогуће избећи ту расправу, јер сам Запад све више помиње признање Косова као услов.
ДСС сматра да је у најдубљем интересу Србије да наш одговор на најаве Запада да треба да признамо Косово буде да Србија прогласи политичку неутралност.
Србији се ништа негативно није догодило, него само позитивно, када је прогласила војну неутралност.
Исто тако би било и када би прогласила и политичку неутралност.
Борислав СТЕФАНОВИЋ, бивши шеф преговарачког тима Београда:
Низ тешких и лоших порука
Нашу власт не чекају нимало лаки дани, на њој је велика одговорност и она се може превазићи заједничким државним деловањем без лажног патриотизма и демагогије
Време нам истиче, а плана за Косово ни на видику нема. Сада се показује да се све оно за шта смо били критиковани, а било је далеко мање од онога што се тражи од ове власти, враћа као бумеранг онима који су те критике износили
Политика и Косово и ЕУ је на великом тесту. Не бих ишао толико далеко као неки аналитичари да тврдим да је колабирала, али ће бити потребно много политичког умећа, такта и реализма у постизању болних компромиса са Приштином који ће моћи да одагнају за нас тај врло штетан избор.
Ову поруку, послеђену у низу тешких и лоших порука за нашу државну политику, треба јако озбиљно схватити и треба разумети да је сада све оно што се наговештавало јасно формализовано, тако да нема простора за тумачења.
То је нешто на шта и те како морамо обратити пажњу и никако се не сме игнорисати нити занемарити, јер су услови први пут стављени на један папир систематизовано и достављени нашој јавности отворено, прецизно и таксативно.
Одговорно тврдим да је једини нови услов тачка седам која говори о неопходности постизања писаног споразума са политичким и правним гаранцијама о нормализацији односа са Приштином.
Наша власт је имала могућност да ескивира овакве стреле испаљене на државу Србију, нова власт нема простора и мораће уз много труда и такта да приђе овом питању и напусти пут демагогије и лажног патриотизма, што неће бити лако, с обзиром на оно што су обећали бирачима.
Листа услова оставља могућност да садржина споразума, који се тражи да Београд направи са Приштином, буде предмет договора и нових условљавања, нарочито када се зна да ће Приштина бити неконструктивна и зачаурена у свом националном пројекту.
Нашу власт не чекају нимало лаки дани, на њој је велика одговорност и она се може превазићи заједничким државним деловањем без лажног патриотизма и демагогије.
Време нам истиче, а плана за Косово ни на видику нема. Сада се показује да се све оно за шта смо били критиковани, а било је далеко мање од онога што се тражи од ове власти, враћа као бумеранг онима који су те критике износили.
ДС ће подржати власт у тешким контроверзним корацима који не воде ка признању Косова.
Ови услови нису само став Немачке већ и других земаља Запада.
( Факти )
