БЕОГРАД – „Парада поноса 2012“ је поново, и пре него што је званично почела, изазвала буру у српској јавности, а највеће питање као и претходних година јесте да ли ће се шетња ЛГБТ припадника београдским улицама одржати. Безбедносне процене МУП-а и даље су у току, а осам дана пред Параду, члан Организационог одбора „Прајд 2012“ Бобан Стојановић у интервјуу за „Правду“ говори о свему што је актуелно пред предстојећу „Недељу поноса 2012“.

 – Што се тиче организатора, све је спремно, и ми Прајд можемо да одржимо већ сутра. Одлука о забрани је питање за државу. То све зависи од воље људи на власти пре свега, и њихове способности да испуне грађанима Уставом гарантована права. Они то морају да ураде јер им плату коју примају и која је сигурно изнад минималне зараде, дају и гејеви и лезбијке из Србије – каже Стојановић на почетку разговора.

Двери су за 6. октобар најавиле свој протест испред Владе Србије, окупљања најављују и још нека удружења. Плашите ли се за безбедност учесника Прајда?

– Важно је разграничити шта је одговорност организатора, а шта државе. Полиција је током претходних дана дала неколико позитивних сигнала, и верујем да је Прајд другачији него 2010. могућ. Ипак, јутро 7. октобра све ће показати. Што се тиче скупова Двери и осталих удружења, у питању је тактика „пријави, па владај“, према којој се најави неколико скупова истовремено како би се подигла тензија, а држава забранила све и наравно – Прајд. Држава мора да постане способна да препознаје овакве опструкције.

Због чега сте се ове године одлучили за „Прајд вик“, односно за осам дана различитих манифестација, и како коментаришете нека гледишта да је слоган Прајда „Љубав, вера, нада“ провокативан и увредљив за вернике?

– Прајд траје читаве године. Као Организациони одбор пажљиво смо ослушкивали какав нам захтев поставља геј заједница и шта су контрааргументи шире јавности. Ипак, неспорно је да велика већина грађана жели да разговара. Управо зато смо променили концепт и промовисали Прајд као фестивал дијалога и културе, са идејом да понудимо одговоре на што више питања и разбијемо предрасуде које према геј заједници постоје. Свака ствар, па и слоган Прајда, може да се сагледава са више страна. Љубав, вера и нада су универзалне вредности и припадају свима. Ако се неко томе противи зато што је верник, онда није верник већ отпадник. Будимо искрени: да ли постоји нека хришћанска вредност која није укључена у оно што називамо људска права. Важно је да смо добри једни према другима, и да се осећамо сигурно.

Можете ли нам открити имена неких од политичара, српских и иностраних, који су најавили долазак на овогодишњи Прајд?

– Као и сваке године очекујемо подршку људи из ЛДП, СДУ, ЛСВ, ту су и Зелени као и неке мање партије леве оријентације. Преко медија су учешће најавили Горица Мојовић и Балша Божовић. Ипак, тешко је рећи, јер се и 2010. године нико није најавио, а дошао је приличан број посланика. Што се иностране сцене тиче, долазе нам ЕУ парламентарци: Марија Корнелисен, Јелко Кацин и Кит Тејлор. Са нама ће бити и једна од најважнијих европских политичарки – Бригита Олсон, министарка за односе са ЕУ из Шведске, немачки парламентарци, велики број високих представника међународних организација.

 

Како видите однос друштва према ЛГБТ заједници у протеклих годину дана?

– У припреми овогодишњег Прајда радили смо истраживање које је показало да је Прајд једина акција везана за ЛГБТ права која отвара дијалог у јавности. Све оно што радимо током године, иако је често веома добро, остаје на маргинама интересовања јавности. Ако погледате извештаје различитих организација, приметићете да оне много раде, али је велико питање зашто то остаје невидљиво. Поред тога што Прајд отвара дијалог на свим нивоима, он подстиче геј људе да прихвате себе. Евидентно је да је сваке године више пријављеног насиља, јер се управо због тог дијалога људи осећају сигурније да га пријаве. Сваке године је све више људи и јавних простора који нуде своју подршку, и убеђен сам да би београдски Прајд за неколико година могао да постане најбољи Прајд на Балкану, који ће пружити другачију слику и Београда и Србије.

Колико ће овогодишњи „Прајд вик“ коштати и ко покрива те трошкове?

– Као и већина других организација, највећу подршку добијамо из међународних извора (углавном од стране страних влада – примедба Србин.инфо). Сва дешавања на „Недељи поноса“ су стандардног формата: промоције, изложбе, концерти, и они не коштају ништа више од онога колико кошта било која јавна активност организације попут Двери.

Због предрасуда које постоје у јавности, битно је нагласити да се Недеља поноса не финансира из било ког буџета грађана Републике Србије, као и да полиција нема посебан буџет за ову манифестацију. Из аспекта трошкова обезбеђења, Прајд кошта колико две веће фудбалске утакмице, којих током године има бар 50.

 

(Правда)

Ознаке: Бобан Стојановић, па владај“, подршка Прајду, слоган Прајда, „пријави