Најпречи државни и национални циљ сада је да се сачува Устав који држи земљу на окупу. Устав је важан државни акт, а нарочито овај из 2006. године и не треба се с тим играти, каже Војислав Коштуница, председник Демократске странке Србије. Он у интервјуу за „Политику” објашњава да је „Србија као држава пред озбиљним искушењима, територијални интегритет јој је стављен у питање, пре свега кад је реч о Космету, али и покушајима интернационализације питања Војводине и на друге начине, дакле, пошто је све то тако, онда постоји потреба да сачувамо Устав који је брана дезинтеграцији државе”.

После одлуке Уставног суда Србије (УСС) о противуставности појединих одредаба Закона о надлежностима Војводине, чули су се захтеви за промену Устава, али и најава Ненада Чанка да ће интернационализовати питање Војводине?

Историјска je одлука Уставног суда да на предлог ДСС-а стави ван снаге противуставне надлежности Војводине. Захтев да се Устав промени како би се уподобио сепаратистичком статуту је правна бесмислица. Још је гора ствар позив на интернационализацију, jeр je то отворен позив на рушење државе. To би значилo рушење нечега што је правна држава у самој Србији и тражење неког решења, које није правно, изван Србије. Треба имати на уму да пред собом имамо озбиљну и добро аргументовану одлуку УСС. Сви који су гласни и изричити у етикетама и дисквалификацијама одлуке УСС-а долазе до тога да је проблем у Уставу и да га треба мењати. Тако испада да Устав треба мењати зато што је противстатутаран, међутим, право има своју хијерархију и не трпи ову врсту самовоље.

У коалиционом споразуму СНС-а, СПС-а и УРС-а наведено је да ће се мењати Устав због „потребе регионализације и децентрализације”?

Када смо као странка одлучили да подржимо Томислава Николића у другом кругу председничких избора, посебно смо водили рачуна да у наш споразум о сарадњи посланичких група у парламенту уђе одредба по којој ће СНС и ДСС деловати сагласно када је реч о промени Устава. Треба имати на уму да идеја о регионализацији сада може довести до дезинтеграцијеземље. Мислим да зa нас прави модел децентрализацијe треба да се одвија преко локалне власти и великих градова. То је модел за државу ове величине, све остало може да води дезинтеграцији.

За тај ваш модел није потребна промена Устава?

Не, садашњи Устав је предвидео ту врсту децентрализације.

Нова влада неће имати министарство за КиМ?

То министарство је преко потребно jeрсe тако приказује присуство Србије на КиМ. Прво, тако се организационо, формално омогућава да Срби на КиМ осетe да постоји управљачка рука из Београда, a то се не може осетити преко неких делова у појединим министарствима. Сем тога, то је симбол и јасна порука да је Космет саставни део Србије. Одустајање од министарства за КиМ, бојим се да је још један корак даље на путу који је досадашња власт направила када је реч о одустајању од очувања територијалног интегритета и КиМ у саставу Србије. Али да не судим унапред. Да сачекамо нову владу, јер немамо владу, председник републике је кратко на функцији, треба сачекати да видимо како ће се ствари одвијати.

Мислите да ће, можда, ипак, бити министарства?

Да видимо. Чули су се неки гласови јавности, глас косметских Срба. За мене је то важно.

Чули су се и гласови Дачића, Вучића и Динкића да ће све што је договорено између Београда и Приштине бити безусловно и одмах реализовано, ви сте те споразуме оштро критиковали?

Ти споразуми су названи договореним закључцима, таква правна форма у нашем и у међународном праву не постоји. То су наметнути предлози Брисела, које је претходна власт хтела да прикрије и представи у другом светлу. Па, да се Власи не досете, имате фусноту, која се претвара у пахуљицу и у августу нестаје и више нико не поставља то питање. То мора прво све да се рашчисти у формално-правном смислу, у каквом је то односу са нашим законодавством. То је прва ствар. Друга је да се то не сме примењивати, јер је на штету Србије и њеног територијалног интегритета и суверенитета.

Сви су, више пута поновили, да ће споразуме безусловно применити?

Ми смо до сада имали погубну политику која се сводила на паролу да Европа нема алтернативу. Уколико би се та политика наставила, онда би то, наравно, био озбиљан проблем. ДСС би онда на исти начин на који је критиковао претходну власт критиковао и нову, јер то не би била политика дисконтинуитета са претходном.Потребно неко време да се уверимо да лиће доћи до неке промене. Да сачекамо да се влада формира, постоји тај добар обичај о првих сто дана владе.

У споразуму са СНС-ом пише да ће ваше посланичке групе сарађивати, зар није логично да су вас звали када се ради о формирању владе?

У Скупштини Србије је 229 посланика који су за ЕУ и само једна посланичка група, 21 посланик који је за то да Србија треба да буде политички неутрална и да не треба да буде члан ЕУ. Довољно je даса EУ економски сарађује, али не и да буде члан. То је, вероватно, разлог што никоме није пало на памет да ДСС укључи у нешто што ће бити влада која је замислила да је Србији место у ЕУ. За нас су битни други елементи споразума са СНС-ом, сарадња унутар парламента и постављање питања референдумског изјашњавања о чланству у ЕУ и сарадња и сагласност када је реч о Уставу.

Сви су тврдили да се нико из света није мешао у прављење владе, осим што је, како је рекао Ивица Дачић, речено да не може ДСС?

Нажалост нећемо имати владу у коју се нико није мешао. То је више него јасно. Мешање је било само другачије него 2008. године, али је несумњиво. То показује исправност политичке неутралности за коју се залаже ДСС. Она искључује могућност мешања, немате неку пасивну, али ни политику конфронтације са ЕУ, али просто спречавате да вам неко каже:„Ако хоћете да добијете датум за преговоре за приступање ЕУ, у влади морају да се нађу само оне странке које су за ЕУ”.

 

Јубилеј–20. година ДСС-а

Како ћете обележити 20 година странке?

Сабрали смо, кроз документе, ставове ДСС-а у једној књизи која ће се појавити на годишњицу, 26. јула. Реч која повезује позицију ДСС-а од 1992–2000. јестеврло доследна у опозицији. Када смо имали власт, нисмо били у њој зарад власти саме, него смо се држали својих програмских начела. У том дугом периоду и у опозицији и на власти и поново у опозицији се све своди на нешто што смо назвали државотворна политика.

 

(Политика)

Ознаке: војислав коштуница, ЕУ, Космет, Статут Војводине, Устав Срније