Pročitaj mi članakNarodna banka Srbije je u decembru plasirala na tržište 725 miliona evra kako bi usporila devalvaciju dinara. Istovremeno, iz republičkog budžeta je isplaćeno 1,6 milijardi evra prispelih potraživanja. Naprednjački tajkuni – Mišković, Vujko i Bošnjak, Petrić, Macura i Matijević – dobili su subvencije vredne pedesetak miliona evra. Arapski šeik Bin Zajed je jedva prihvatio Vučićevu molbu da reprogramira kredit od milijardu dolara, naravno sa većom kamatom. Državni budžet je prazan, ali Vučić nastavlja pljačkaški pohod na javne resurse i tuđu privatnu imovinu.
Kad kaže da će 2026. godina za Srbiju biti „najbolja u istoriji“, Aleksandar Vučić je u pravu. Ova godina zaista može da postane „najbolja“, pod uslovom da studentska i građanska pobuna dovedu do oslobođenja od naprednjačkog kartela.
Vučić će učiniti sve što može da se zaustavi proces promena kako bi nastavio da pljačka i uništava državu i narod. Za njega i njegove saučesnike u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, ova godina predstavlja poslednju priliku da prisvoje još dvadesetak milijardi evra i gurnu Srbiju u trajno dužničko ropstvo. Da bi to ostvario, Vučić koristi sva sredstva: novac iz državne kase, policiju, tužilaštvo i sudove, mafiju i strogo kontrolisane medije.
Usled mentalnih poremećaja, Vučić je umislio da ima pravo da sam sebe proglasi apsolutnim vlasnikom države, da je sve njegovo. To uverenje više ni ne pokušava da sakrije.
– Kažu, to su naše pare, pare svih građana. To je nešto najpokvarenije i najnetačnije na svetu! Što onda uopšte birate rukovodstvo? Zbog čega onda izbori? – rekao je Vučić sredinom januara, u jednom od čestih javljanja sa puta u Ujedinjene Arapske Emirate.
Prema njegovom shvatanju, sav novac iz državnog budžeta pripada samo njemu. Kao da to nije novac svih građana, nego njegove mame Angeline i kojeg god oca, pa ga je on dobio u nasledstvo i može s njim da raspolaže kako god hoće. Iako to uverenje postoji samo u njegovoj izvitoperenoj svesti, a ne i u zakonu, Vučić ga primenjuje u praksi.
Po njegovom nalogu, tokom decembra prošle godine, Narodna banka Srbije je na finansijsko tržište plasirala 725 miliona evra da bi odbranila fiksni kurs dinara. Devizne rezerve, između ostalog, imaju ulogu „sigurnosnog jastuka“, koji predstavlja podršku monetarnoj i finansijskoj stabilnosti.
Osim za izmirivanje spoljnog duga i državnih obaveza u inostranstvu, NBS ih upotrebljava za stabilizaciju kursa kada nastane prekomerni pritisak na dinar. Tako je u teoriji, dok u srpskoj stvarnosti devizne rezerve stoje na raspolaganju vladaru, koji u ličnom i političkom interesu manipuliše tim novcem.
Realni uslovi na finansijskom tržištu ukazuju na neophodnost promene kursa dinara, sa sadašnjih 117 na oko 250 u odnosu na jedan evro. Međutim, Vučić to ne dozvoljava. Na fiksnom kursu, koji naprednjački režim održava već duže od jedne decenije, Vučićev uvoznički lobi je zgrnuo stotine milijardi evra. Na održavanje tog parazitskog sistema iz državne kase je, prema procenama nezavisnih finansijskih stučnjaka, u istom periodu potrošeno više od 45 milijardi evra.
Istovremeno, uništene su srpska industrija i poljoprivreda. Srpski proizvodi, naprosto, nisu konkurentni. Usled veštački održavanog kursa dinara, proizvodnja je preskupa, pa domaća roba ne može da na tržištu konkuriše jeftinoj robi koju uvoze naprednjački tajkuni. Tako je u svim proizvodnim sektorima, uključujući i poljoprivredu.
Moderna srpska država je nastala, pre dvesto godina, oružanim ustankom, a razvijala se trgovinom svinjama. Vučićeva Srbija danas uvozi svinjetinu iz Južne Amerike, pa čak i iz Crne Gore. Najveći i najprofitabilniji uvoz stiže iz zemalja Evropske unije. Prema propisima EU, meso – ne samo svinjsko – u prodaji može da ostane samo šest meseci. Posle isteka tog roka, prodaje se Srbiji i njoj sličnim zaostalim zemljama.
U Srbiji „sveže meso“ može da se deklariše u roku od godinu dana. Zato uzvoznici iz naprednjačkog kartela kupuju rashodovano meso iz EU i plasiraju ga na srpskom tržištu kao „sveže“. Vlada Srbije je u decembru prošle godine odobrila uvoz 4.000 tona svinjetine iz Španije. Da stvar bude gora, u isto vreme je uvezeno 700 tona živog mesa, prasića iz Danske.
Po istom principu odvija se i uvoz teletine, živine i ostalog mesa. Posledice su poznate: stočarstvo u Srbiji postoji samo u tragovima.
Prema zvaničnim podacima za period od početka 2014. do kraja 2023. godine, proizvodnja svih vrsta mesa je opala za oko 25 odsto. Sa 600.000 tona mesa, koliko je Srbija proizvodila u vreme kad je Vučić dobio prvi premijerski mandat, pala je na oko 450.000 tona godišnje. Tokom poslednje decenije, broj grla stoke je smanjen za 19,5%, svinja za 18,4%, a živine sedam odsto. Zabeležen je blagi porast, od tri odsto, broja ovaca, ali ukupan trend pada proizvodnje mesa upozorava da se bliži potpuna propast stočarstva.
Slično je stanje u poljoprivredi. Iako trpi značajne oscilacije u zavisnosti od vremenskih i drugih uslova, uzgoj pšenice predstavlja „kičmu“ srpske poljoprivrede. S druge strane, uzgoj kukuruza, soje i suncokreta uvodi proizvođače u veliki rizik. Sve poljoprivredne kulture se izvoze kao obične sirovine. Prerađivačka industrija je u padu iz istih razloga kao i sve ostale grane. Ne isplati se, ne može konkurisati proizvodima iz uvoza. A Srbija uvozi paradajz iz Albanije, pasulj iz Azerbejdžana, beli luk iz Kine… Pritom, srpski poljoprivrednici plaćaju najskuplje đubrivo u Evropi, a ništa nije povoljnija ni cena semena.
Uništavanje domaće poljoprivrede Vučić finansira novcem poljoprivrednika. Sredstva iz budžeta, namenjena subvencionisanju poljoprivredne proizvodnje, uglavnom završavaju na ručunima politički podobnih pojedinaca. Tako je i sa subvencijama u drugim sektorima.
Prošle godine su najveći finansijski podsticaj dobili Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, zvanični vlasnici Vučićeve kompanije Millennium Team. Ta kompanija je kupila hotel „Jugoslavija“ za 27 miliona evra, a onda joj je Vlada Srbija dala subvenciju od 30 miliona evra za izgradnju stambeno-poslovnog kompleksa „Danube Riverside“. Uz hotel Ritz-Carlton, na toj lokaciji planirana je izgradnja kule sa više od 530 luksuznih stanova, plus restorani, SPA centrima, višespratnom podzemnom garažom sa više hiljada parking mesta i sličnim sadržajima. Izgradnja tog kompleksa, koji pripada privatnoj kompaniji, finansirana je novcem svih građana.
U istom paketu subvencija, koji je uključen u projekat EXPO, kompanija Miroslava Miškovića Delta Real Estate je dobila 17 miliona evra, koje će uložiti u razvoj privatnog biznisa. Kao deo Delta Holdinga, Delta Real Estate je do sada izgradila više od 600.000 kvadrata prostora različite namene. Većina njenih poslovnih aktivnosti je vezana za ostale Miškovićeve kompanije, kao što su Delta City, Delta District, Delta Land, Denta Iron i sl.
Šest miliona evra je poklonjeno Nebojši Petriću, vlasniku novosadske građevinske kompanije Galens, koji je blisko povezan sa Andrejem Vučićem. Petar Matijević je za rekonstrukciju hotela „Slavija“. Matijević je, na aukciji na kojoj je bio jedini ponuđač, taj hotel i pripadajući kompleks privatizovao 2024. godine po početnoj ceni od 24,9 miliona evra. Uz to, obavezao se da će do kraja 2027. godine u rekonstrukciju objekta investirati 18,3 miliona evra. Da bi to uspeo, Vlada Srbije je jednom od najkrupnijih milijardera nedavno poklonila 3,8 miliona evra, a nema sumnje da će dobiti još. Davor Macura, trenutno medijski i poslovno najistaknutiji Vučićev tajkun, dobio je subvenciju od tri miliona evra za kompaniju Procoopac.
Zoran Kostić je vlasnik firme Euro KB Rent, čija osnovna delatnost je – sladištenje roba. To preduzeće, koje ima samo deset radnika, dobilo je subvenciju od 16 miliona evra. U normalnim državama to ne bi bilo moguće, ali jeste u Vučićevoj Srbiji. Naročito kad se zna da iza te firme stoji Bratislav Gašić.
Ove subvencije predstavljaju samo kap u Vučićevom moru. Pljačkaški upad u budžet, kao cunamijem, Vučić je izvršio poslednjih dana prošle godine.
U rekordnom roku je iz budžeta isplaćeno 399 milijardi dinara, odnosno 1,63 milijarde evra. Od te sume, čak 1,5 milijarda evra je isplaćena za navodne kapitalne investicije.
Vlada Srbije je odlagala plaćanje računa do decembra, a onda očerupala budžet i namirila potraživanja stranačkih tajkuna. Na taj način, budžet za 2026. godinu već je dostigao projektovani manjak od dve milijarde evra. Kad se zna da je iz državnih rezervi isplaćeno 725 miliona evra kako bi se očuvao fiksni kurs dinara, jasno je da se Srbija nalazi u stanju bankrota. Nema novca ni za plaćanje prispelih rata za stare kredite.
Upravo zbog toga je Vučić putovao u Ujedinjenje Arapske Emirate, na poklonjenje pobratimu šeiku Mohamedu bin Zajedu. Posle trodnevnih pregovora, Bin Zajed je prihvatio Vučićevu molbu za reprogramiranje kredita od milijardu dolara, koji je Vlada Srbije od Razvojnog fonda Abu Dabija uzela pre godinu i po dana. Naravno, uz povećanje kamate sa četiri na pet odsto.
Iako je Vučićeva Srbija bankrotirala, ipak postoji šansa da se ispuni njegovo proročanstvo o 2026. kao „najuspešnijoj godini u srpskoj istoriji“.
Njegov pad s vlasti na optuženičku klupu stvoriće uslove za oporavak države od posledica naprednjačke okupacije. Samo tako Srbija može da se izbori za pravo na normalan život i budućnost.
