Иако је јавна тајна да полицајци чувају криминалце и људе блиске криминалним круговима, да се није догодило убиство на Сењаку, јавност се вероватно не би много бавила овим питањем.

Додатну пажњу јавности за ову друштвену аномалију привукао је и сам председник, који је након овог догађаја најавио доношење посебног закона који ће полицајцима забрањивати чување криминалаца, иако и садашњи то експлицитно забрањује.

Треба бити поштен и рећи да ову праксу у полицији није патентирала ова власт, јер је она постојала и пре ње.

Ипак, оно што овај режим одликује јесте то што је успео да и оне затечене злоупотребе институција које је затекао усаврши до танчина.

Данас готово сваки криминалац има свог личног полицајца, па не чуди да једног Звонка Веселиновића или Милана Радојичића чувају полицајци из наших најелитнијих јединица.

Оно што је разлика између некада и сада јесте то што су полицајци пре доласка СНС-а на власт углавном самоиницијативно штитили људе које би требало да хапсе и то се радило у тајности, док је данас ово системска појава.

Сваки полицајац који штити неког криминалца или „контроверзног бизнисмена“ то ради уз благослов својих надређених, без бојазни да ће због тога сносити последице.

Како ова власт све више опстаје искључиво због тесне сарадње са организованим криминалом, њој је веома у интересу да људе који долазе из тог света по сваку цену заштити, јер они имају обичај да се с времена на време међусобно тамане.

Пошто је још увек немогуће да тим људима институционално пруже полицијску заштиту, властодршци су једноставно решили да им изнајмљују полицајце „на црно“, јер је веома тешко доказати да полицајац у своје слободно време или у току свог радног времена обезбеђује неког криминалца.

Чак и када новинари дођу до имена, презимена и јединице у којој ти полицајци раде, као што су то сазнале колеге са Н1, Вучић и легендарни пуковник Репац, како му председник од миља тепа, једноставно ће рећи да то није тачно. Још ће председник искористити прилику да по обичају замени тезе и објасни нам како су Веселиновић и Радојичић два убога српска родољуба који су због свог патриотизма постали ловина белосветских душмана.

Када би држава заиста хтела да искорени ову појаву у полицији, то би се врло једноставно урадило тако што би Сектор унутрашње контроле (СУК) спровео нешто што се зове тест интегритета и тако прикупио доказе о томе да одређени полицајци чувају криминалце. Наравно, то се у овим политичким околностима просто неће догодити.

Ипак, то што новинари успевају да сазнају имена полицајаца који обезбеђују оне које не би смели, велики је помак. То можда неће много користити у овом тренутку, али хоће за лустрацију, која, и ако не буде свеобухватна, МУП не сме да заобиђе, уколико канимо да колико-толико упристојимо полицију у неким будућим временима.

Славија инфо