Прочитај ми чланакУ намери да одговорност за саботажу истрага које воде америчке и европске обавештајне службе, Вучић је жртвовао Цмолића и Парезановића. Међутим, западне агенције га држе под сталним надзором. Помоћу најсавременији технолошких система прате његове коруптивне акције. Као што су још пре неколико година раскринкале махинације са Рио Тинтом, сада откривају његове пословне комбинације са Веслијем Кларком, Ветоном Суроијем и двојицом албанских милијардера. На друштвеним мрежама објављени су снимци пресретнутих разговора које су његов брат Андреј и син Данило водили са одређеним ортацима, што доказује да су на мерама сви Вучићи, па и њихови најближи сарадници.
Александар Вучић је на мети најмоћнијих западних обавештајних служби. То и он зна. Ипак, уверен да је најпаметнији на свету, мисли да може и од њих да сакрије доказе својих криминалних акција.
По Вучићевом налогу, Министарство правде не прослеђује Тужилаштву за организовани криминал комплетан садржај комуникација које су вође разних мафијашких кланова годинама водили преко телефонске Скy апликације. До Тужилаштва стиже редигован материјал, из кога су избачени многи делови у којима се помињу чланови породице Вучић.
Такву цензуру је вршио и Нинослав Цмолић док је био на челу Службе за борбу против организованог криминала. Цмолић је Вучићу предавао и оригиналне записе са Скy, као и оне које је лично препакивао. Наравно, копије садржаја, онаквог какав је добијао од Европола и Евроџаста, задржавао је за себе, за сваки случај, као полису осигурања.
Управо због тога је недавно најурен са места шефа Управе криминалистичке полиције у превремену пензију, наводно због болести. Иако је имао статус лојалисте, баш као и његова супруга Ирена Вујовић, Цмолић се нашао на удару Вучића. По налогу шефа напредњачког картела, Павле Бихали је, пре неколико дана, на друштвеним мрежама објавио снимак на коме се види Цмолић како лежи у колима Хитне помоћи, јауче и булазни, наводно у делиријуму изазваном већом количином алкохола и кокаина.
Кампања компромитације има за циљ да Цмолића пацификује и принуди да преда сав материјал са Sky у коме се помињу Вучићи. Бивши шеф СБОК-а и УКП-а засад одолева притисцима. Није наиван, зна да би, ако преда оригиналну документацију, следећи пут Хитна помоћ могла да га „овердозираног“ одвезе директно код мртвозорника.
Другим поводом, али на сличан начин Вучић покушава да реши проблем са Марком Парезановићем. Као и Цмолић, Парезановић има вишегодишњи стаж у беспоговорном извршавању Вучићевих наређења. Са позиције начелника државне безбедности у БИА, креирао је афере којима је уништавао животе свим опозиционарима и критичарима Вучића. Међу бројним прљавим пословима, одрадио је и онај у коме је главну улогу имао Ричард Гренел, бивши амерички дипломата. Вучић је ангажовао Гренела као свог лобисту, преко кога је покушавао да се приближи Доналду Трампу. За услуге, Гренел је добијао сто хиљада долара месечно. Истовремено, Вучић га је увукао у замку. У сарадњи са Синишом Малим и Аном Брнабић искористио је његове хомосексуалне склоности за монтирање афере, која је уништила Гренелову политичку каријеру.
Док је Брнабићка забављала његовог дугогодишњег емотивног партнера Мета Лешија, Мали је за потребе Гренела организовао геј-оргије са малолетним дечацима. Неспособан да одоли дражима 14-годишњих момака, амерички педер није ни претпоставио да његове перверзије снима и документује БИА.
Колико је погрешио, схватио је тек кад су информације о томе објављене у подкасту Алекса Џонса, који је видело више од четири милиона корисника Yоу Тубе-а. У тој емисији је истакнуто да снимак Гренеловог секса са малолетницима у Београду поседују руске обавештајне службе.
Експресно, Гренел је избачен из Трампове администрације, а Парезановић из оперативе БИА. Вучић је пребацио одговорност на Парезановића. Пре неколико дана је то јавно признао: „Парезановић је руским службама дао строго поверљиве садржаје, за које није био ни овлашћен да их поседује„, рекао је Вучић.
Неће бити изненађење ако Бихали ускоро објави компромитујуће снимке са Парезановићем, као што је то урадио са Цмолићем. Засад, Вучић се задовољава тзв. шаптачким диверзијама. Како би свим члановима дворске свите дао до знања да је Парезановић на леду, Вучић препричава анегдоту са сахране оца Звездана Терзића, директора ФК Црвена звезда. Парезановић је на Ново гробље дошао с надом да ће искористити прилику и прићи Вучићу, да му се опет закуне на верност. Кад му је пришао и почео да рецитује похвале, Вучић му је рекао: „Ко сте ви? Ми се не познајемо!“
Да би отклонио све дилеме око њиховог односа, Вучић је уредницима својих медија наредио да припреме кампање у којима ће оптужити Парезановића да је добио сат, вредан 350.000 евра, од Дарка Шарића, као и да је незаконито стеченим новцем направио велелепну хацијенду на Авали.
Услед интелектуалних ограничења, Вучић је уверен да јефтиним триковима може да превари западне обавештајне службе, па да одговорност са себе пребаци на сараднике. Тобоже, није он цензурисао садржаје са Скy апликације, него Цмолић и службеници Министарства правде. Такође, није он дискредитовао Гренела секс-афером, него руски шпијун Парезановић.
Асаф Еисин, израелски маркетиншки стручњак, још пре девет година, када је ангажован да води Вучићеву прву председничку кампању, упозорио га је на потребу да појача безбедносну културу. Еисин је Вучићу покушао да објасни како функционишу системи за физички и електронски надзор, које примењују западне обавештајне службе. Напросто, од њих не може ништа да се сакрије. Не постоје модели сyберсецуритy-а који могу да у потпуности заштите комуникационе канале.
Еисин је то објашњавао на примеру спорних Вучићевих пословних комбинација са компанијом Рио Тинто. Проток метаподатака иде преко платформи „Cloud“ центара у Лондону и Перту. Америчке службе контролишу софтверске системе САП (Digital Supply Chain) и Leapfrog Geo (Seequent), који користи Рио Тинто за управљање ресурсима.
Сви фајлови, који су убачени у те моделе, преносе се преко МПЛС мреже, контролишу српске, али и стране службе. Под надзором се налазе и сателитске комуникације, које Влада Србије користи преко Виасата и Инмарсата. Безбедносни „Бацкдоор“ примењује протоколе и технологије који би требало да заштите поверљиве податке. Међутим, свака комуникација из Србије евидентирана је сајбер чвориштима. Систем Immutable Data Logs осигурава да прослеђени записи остану непромењиви, њихов „форензички отисак“ није могуће обрисати. Преко ИДЛ-а трајно остаје трајно забележено време, величина фајла и крајња ИП адреса. Сервери српских државних институција користе ДЛП (Data Loss Prevention) и Data Custody sisteme, који су намењени заштити од цурења података, али истовремено праве дигиталне копије које у реалном времену постају доступне страним обавештајним службама.
Међу алатима, које користе ЦИА и остале агенције, налазе се и БГП (Border Gateway Protocol) и NetFlow, који прате све комуникационе путање, па и адресе приступа, тако да у дигиталној бази архивирају имена, функције, бројеве телефона, регистарске таблице и све остале личне податке корисника. Могуће злоупотребе или пропусти маркирани су системом „Security breach“, који евидентира сваки „пробој безбедности“.
Од таквих система не може ништа да се сакрије. То доказује и последњи извештај, којим је америчка обавештајна заједница информисана о Вучићевим коруптивним комбинацијама са одређеним америчким и албанским политичарима и бизнисменима.
У извештају, у који је редакција Магазина Таблоид имала увид, скицирана је мрежа у коју су увезани Вучић и америчке компаније и фондови попут Енвидитy-а, на чијем челу се налази пензионисани генерал Весли Кларк, који је командовао НАТО снагама у време агресије на Србију. Преко Енвидитy-а, Кларк управља компанијом Bechtel, која је ангажована на изградњи аутопута „Милош Велики“, као и аутопута од Драча, преко Приштине до Ниша и даље према НАТО бази у околини Софије. По обичају, Bechtel своје грађевинске послове увек повезује са војним и енергетским. Зато је канадско одељење Кларковог фонда, Envidity Energy Inc, у Приштини регистровало компанијуEnvidity Energy Kosova LLC, која намерава да експлoатише једну трећину рудног богатства Косова и Метохије.
У тај посао је укључен и инвестициони фонд Albright Capital Management, који је основала Мадлен Олбрајт, која је у време НАТО агресије била на функцију државног секретара Сједињених Америчких Држава. Преко повезаних фирми (Albright Stonebridge Group), тај фонд је купио 75 одсто власништва у Пошти и Телекому Косова.
Где је стала Мадлен Олбрајт, наставила је њена ћерка Алис, која послује и преко Вучић је у ту мрежу ушао преко Ветона Суроија, бившег политичког лидера косовских Албанаца, који већ две деценије посредује између америчких инвеститора и појединаца из власти у земљама Западног Балкана.
Сурои је Вучића повезао и са Бљеримом Деволијем, власником Devolli Group-е, преко чијих офшор компанија, регистрованих на Малти и Девичанским острвима, западни фондови инвестирају у енергетске ресурсе на Косову и Метохији. У том послу се истиче и компанија Albanian Minerals, са седиштем у Њујорку, чији власник је милијардер Сахит Муја.
Од Кларка и Суроија, преко Деволија и Мује, па до Вучића, сви се налазе на мети Трампа и америчких служби. Вучић се и даље нада да ће успети да сакрије трагове својих криминалних и коруптивних комбинација, као и најтежих злочина, иако је свестан да се прати сваки његов корак.
На озбиљност ситуације у којој се налази упозорен је и објављивањем снимака пресретнутих разговора Андреја Вучића и Давора Мацуре, па и састанака са Звонком Веселиновићем и Душаном Борковићем. Недавно је објављен и део телефонског разговора Данила Вучића са Вукашином Вучићевићем, сином Драгана Ј. Вучићевића, власника Информера. Постоје и транскрипти преписки Милоша Вучевића и Владимира Ђукановића.
Вучић не може да сакрије трагове крви и новца. Не може ни сам да се сакрије, нема где. Остаје му само да покушава да продужи боравак на власти. Дан дуже на власти, за њега је дан мање у затвору. А и тој игри стиже крај.
