Pročitaj mi članakDirektor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hans Kluge saopštio je danas da je rizik od hantavirusa za širu populaciju nizak i da nema potrebe za panikom i ograničavanjem putovanja.
Bolest koju prenose glodari obično se ne prenosi među ljudima, a epidemije su retke. „Novi svet“ varijante su najsmrtonosnije. Koji su simptomi i kako se leči?
Troje putnika na kruzeru u Atlantskom okeanu preminulo je nakon sumnje na izbijanje hantavirusa, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Izbijanje je prijavljeno na polarnom kruzeru MV Hondius, koji je plovio između Argentine i Zelenortskih ostrva.
SZO je navela da je najmanje jedan slučaj hantavirusa potvrđen, dok se jedan pacijent nalazi na intenzivnoj nezi u bolnici u Južnoj Africi. Dvoje preminulih bili su bračni par iz Holandije.
Šta je hantavirus?
Ortahantavirusi, poznatiji kao hantavirusi, predstavljaju grupu virusa koji se prvenstveno nalaze kod glodara, ali mogu da zaraze i ljude. Prema profesoru Adamu Tejloru sa Univerziteta u Lankasteru, globalno postoji najmanje 38 prepoznatih vrsta hantavirusa, od kojih 24 izazivaju bolest kod ljudi. Glodari poput miševa, pacova i voluharica prirodni su rezervoari ovih virusa.
Doktor Jomani Sarathkumara, postdoktorski istraživač na Univerzitetu u Kvinslendu, rekao je da su infekcije hantavirusom „zaista retke kod ljudi“ i da se u tropskim zemljama često pogrešno dijagnostikuju kao druge infekcije, poput leptospiroze, koja se takođe prenosi sa životinja.
Kako se virus prenosi i koji su simptomi hantavirusa?
Hantavirusi se na ljude prenose udisanjem ili kontaktom sa izmetom, urinom i pljuvačkom zaraženih glodara – ili, ređe, ujedom i ogrebotinama kontaminiranih životinja.
„Poljoprivredne zajednice širom sveta su u većem riziku“, rekao je Sarathkumara, zbog veće verovatnoće izloženosti zaraženim glodarima.
Vanredni profesor Vinod Balasubramanijam, molekularni virolog sa Univerziteta Monaš u Maleziji, rekao je da su hantavirusi „tipično povezani sa izlaganjem u životnoj sredini i glodarima“ i da se „obično ne prenose lako sa čoveka na čoveka kao grip ili kovid-19“.
Postoje dve glavne linije hantavirusa: hantavirusi Starog sveta i hantavirusi Novog sveta.
Hantavirusi Starog sveta nalaze se u Evropi i Aziji – među njima su puumala hantavirus, Hantaan virus i Seoul virus. Kod ljudi obično izazivaju hemoragičnu groznicu sa bubrežnim sindromom (HFRS), koja pogađa bubrege. Simptomi mogu uključivati jake glavobolje, bol u leđima i stomaku i povišenu temperaturu, kao i moguće oštećenje bubrega.
Hantavirusi Novog sveta nalaze se u Americi i obično izazivaju plućni sindrom hantavirusa. Najčešći tip u Južnoj Americi je Andes virus, koji se uglavnom prenosi preko dugorepog patuljastog pacova.
„Hantavirusi Novog sveta izazivaju vrlo brzo progresivan plućni sindrom i respiratornu insuficijenciju“, rekao je Balasubramanijam. U ranoj fazi infekcija može izazvati simptome slične gripu, poput temperature, umora i bolova u mišićima, što „značajno otežava ranu dijagnozu“, dodao je.
U martu 2025. godine, Betsi Arakava, supruga glumca Džina Hekmana, pronađena je mrtva u njihovom domu u Santa Feu od plućnog sindroma hantavirusa, pre smrti svog supruga, koji je bolovao od Alchajmerove bolesti, u njenom odsustvu.
Hantavirusi mogu imati dug period inkubacije – između jedne i osam nedelja, rekao je Balasubramanijam.
Prema Tejloru: „Mali broj studija dokumentovao je prenos sa čoveka na čoveka kod soja Andes u Južnoj Americi, ali sistematski pregled istraživanja nije pronašao dovoljno dokaza o takvom prenosu.“
Kako je došlo do izbijanja hantavirusa na kruzeru?
SZO je saopštila da je istraga o sumnji na izbijanje hantavirusa na MV Hondius u toku. Iako još nije poznato kako je tačno došlo do toga, Balasubramanijam je rekao: „Postoji nekoliko biološki mogućih objašnjenja.“
Prvo je mogućnost kontaminacije broda glodarima – „ako su zaraženi glodari imali pristup skladištima… kabinama i drugim zatvorenim prostorima“.
Drugo je – zbog dugog perioda inkubacije – da izbijanje „nije nužno poteklo sa samog broda“. „Putnici ili članovi posade mogli su biti izloženi tokom aktivnosti na kopnu“, rekao je.
Treće – ali najmanje verovatno – jeste prenos sa čoveka na čoveka. „Teoretski je moguće, ali veoma malo verovatno“, rekao je.
„Glavni rizik je kontakt sa kontaminiranim materijalom glodara… u zatvorenim ili slabo provetrenim prostorima“, rekao je. „Rizik obično ne dolazi od samog boravka u istom prostoru sa zaraženom osobom.“
Kolika je stopa smrtnosti hantavirusa? Postoji li terapija?
Stopa smrtnosti od HFRS, koji izazivaju hantavirusi Starog sveta, procenjuje se između 1-15 odsto.
„Hantavirusi Novog sveta… izazivaju mnogo teže simptome i šanse za smrt su znatno veće“, rekao je Balasubramanijam. Plućni sindrom hantavirusa ima stopu smrtnosti od oko 40 odsto u Americi.
„Nemamo definitivni antivirusni lek koji deluje zaista dobro“, rekao je. Infekcije se obično leče potpornom terapijom, zbog čega je rana dijagnoza važna, dodao je. Ipak, istražuju se antivirusni lekovi širokog spektra za ranu primenu.
Kod plućnog sindroma hantavirusa, potporna terapija uključuje kiseonik, regulaciju tečnosti, podršku krvnom pritisku i mehaničku ventilaciju.
