Poljoprivredna sezona tek je započela, pa je još rano za konačne prognoze, ali prvi pokazatelji ulivaju umeren optimizam. Ratarske kulture poput kukuruza, suncokreta i šećerne repe nalaze se u početnoj fazi razvoja, dok pšenica, koja je prezimila, trenutno pokazuje dobru kondiciju.

Prema rečima Žarka Galetina, vremenski uslovi zasad idu naruku proizvođačima – zemljište ima dovoljno vlage, setva je obavljena na vreme, a ukupne agrometeorološke prilike ocenjuju se kao povoljne, piše Biznis.rs.

Voćarske kulture za sada su uglavnom izbegle ozbiljnije posledice mraza, ali rizik i dalje postoji zbog najavljenog zahlađenja, naročito u višim predelima.

Ipak, i pored stabilnijeg početka u odnosu na prošlu godinu, poljoprivreda je pod snažnim uticajem globalnih dešavanja, posebno sukoba na Bliskom istoku. Rast cena energenata i mineralnih đubriva direktno povećava troškove proizvodnje, što se neminovno preliva i na cenu hrane.

Kako ističe Galetin, dizel, gas i đubriva čine ključni deo troškova, pa njihov rast podiže cene na tržištu. Na svetskim berzama već je vidljiv postepen, ali kontinuiran rast cena žitarica i uljarica, što otvara pitanje dugoročnog poskupljenja hrane.

Zbog toga ova sezona nije važna samo za prinose, već i za ukupnu ekonomiju, uključujući i uticaj na bruto domaći proizvod. Nakon loših rezultata prošle godine, posebno kod kukuruza i soje, očekuje se delimičan oporavak, ali će konačan ishod zavisiti od vremenskih prilika u narednim mesecima.

Aktuelna situacija, prema Galetinu, podseća na početak ruske invazije na Ukrajinu, kada su cene žitarica naglo skočile. Međutim, sada je trend drugačiji – cene rastu sporije, ali stabilno, što ukazuje na dugoročan pritisak troškova u proizvodnji.

On upozorava da ovakav „puzajući“ rast cena znači da nema brzog povratka na staro i da će se posledice tek osetiti. Očekuje se dalji rast cena hrane, ali bez naglih skokova kao ranije – umesto toga, poskupljenja će biti postepena, ali dugotrajna.

Poljoprivreda ima značajan uticaj na ekonomiju, pa bi ovogodišnja sezona mogla da igra važnu ulogu u kretanju BDP-a. Prošla godina donela je velike gubitke, naročito u proizvodnji kukuruza, gde je Srbija izgubila deo izvozne pozicije. Prinosi su pali na oko 4,5 do pet miliona tona, što je uglavnom bilo dovoljno za domaće potrebe.

U poslednje četiri godine čak tri su bile obeležene nepovoljnim klimatskim uslovima, zbog čega bi još jedna sušna sezona mogla imati ozbiljne posledice i po agrar i po ekonomiju u celini.

Ipak, uprkos svim izazovima, procene su da bi ova godina mogla biti uspešnija od prethodne, što bi imalo pozitivan efekat na ukupni privredni rast.

Izvor: biznis.rs

Oznake: poljoprivreda, cene