Pročitaj mi članak
Искусни амерички војник за време банкета отворено је рекао аутору шта мисли о Русима и зашто се у Aмерици тако боје Руса.
Десило се да сам био укључен у пројекат са правим Американцима. Добри момци, професионалци. За шест месеци трајања пројекта спријатељили смо се. По правилу успешни завршетак пројекта завршава се пијанком. У току банкета који је био у пуном замаху започео сам разговор са једним од њихових момака са којим сам радио на истом пројекту. Расправљали смо, ко је “чвршћи”, причали о првом спутњику, програму освајања месеца, авионима, оружју итд.
Упитао сам га:
– Добро, реци ми Амеру зашто се ви тако нас бојите. Ето шест месеци живиш у Русији, и као што си видео нема ни медведа ни тенкова по улицама.
– Добро, објаснићу ти. То нам је испричао водник инструктор док сам служио у америчкој Националној гарди. Он је прошао много врућих тачака, два пута је био у болници и оба пута због Руса. Све време нам је говорио да је Русија јединствени и најстрашнији непријатељ.
Први пут се десило 1991 године у Авганистану. То је било његово прво ватрено крштење, а он млад и неискусан. Помагао је мирном становништву када су Руси решили да униште то планинско
– Стани мало, прекинуо сам га, ми смо напустили Авганистан још 1989. године.
– Нас такође није било 91-ве у Авганистану, али бесмислено је не веровати му. Слушај даље.
И ја сам слушао. Предамном је сада уместо мирног инжењера седео амерички ветеран.
“Био сам у обезбеђењу, Руса већ више није било у Авганистану. Локална племена су почела да ратују једни против других, а наш задатак је био да обезбедимо дислокацију нама пријатељског герилског одреда у реон под нашом контролом. Све је ишло по плану, али на небу су се одједном појавила два руска хеликоптера. Како и зашто не знам. Извршивши маневар престројили су се и почели да прилазе нашим позицијама. Гађали смо их стингерима, али Руси зађоше за гребен. Ја сам заузео позицију иза митраљеза крупног калибра и чекао. Очекивао сам појављивање руских хеликоптера иза гребена, један добар рафал по летилици и све ће се окренути у нашу корист. И заиста руски хеликоптер није дуго чекао да се појави, али не иза гребена одакле сам га очекивао, него од доле из клисуре и почео да лебди на 30 метара од нас. Грчевито сам притискао обарач и видео како су севале варнице и меци се одбијали од непробојног стакла.
Видео сам како се руски пилот смеши.
Када сам дошао себи, био сем већ у бази. Лака контузија. Касније су ми причали да ме је пилот поштедео. Код Руса се сматрало мајсторством обрачунати се са локалним борцима, а оставити живог европејца. Зашто не знам и не верујем. Остављати у позадини непријатеља, некога који им може касније правити проблеме је глупо, а Руси нису глупи.
После тога је било пуно различитих мисија, а са Русима сам се поново сударио на Косову. То је била гомила неутрениране копилади са аутоматима из времена вијетнамског рата, прслуцима који су остали још из другог светског рата, тешки неудобни, без средстава навигације, прибора за ноћно извиђање Ништа, само аутомат, шлем и прслук. Ишли су на својим транспортерима где су хтели и радили шта су хтели. Љубили се са месним становништвом, пекли им хлеб (довезли су са собом пекару и пекли хлеб). Све су хранили својом кашом и конзервираним месом које су кували у специјалном казану. Према нама су се односили увредљиво и презирно. То није била војска, јебем ли га шта. Како се могло са њима сарађивати? Све наше жалбе са њихове стране су биле игнорисане. Једанпут смо се тако озбиљно закачили на терену и да неби руског официра који је умирио те мајмуне, могло је доћи и до пуцњаве. Требало је ту копилад казнити. Дати им по п…ки и поставити их на место. Без оружја, да схвате. Написали смо на руском цедуљицу са грешкама, као да је то неки Србин писао, да се спремамо да тој дрској копилади у току ноћи дамо по п…ки. Другим речима заказали смо праву мушку тучу. Пажљиво смо се припремили, узели лаке прслуке, полицијске пендреке, уређаје за ноћно извиђање, шокере, али без ножева и ватреног оружја. Пришуњали смо се, користећи сва правила маскирања и диверзантског искуства. А они кретени чак ни стражу нису поставили, заслужили су да им на спавању дамо по п..ки. Када смо се скоро сасвим приближили њиховим шаторима зачуло се усрано ”УРРРР-АААА”. Са свих страна је испузала та копилад, из неког разлога обучена у неке шарене кошуље. Ја сам дочекао првога који је пошао на мене.
Освестио сам се у бази. Лака контузија. После су ми рекли да ме је момак поштедео, ударио ме пљоштимице, да је било за право, одсекао би ми главу. Мене искусног борца елитне јединице маринаца САД онеспособљава за 10 секунди мршаво руско копиле и то чиме??? Са војничком
Неби ми пало на памет да се бијем лопатицом, а њих томе уче, истина незванично. Код Руса се сматра знаком вештине борити се са војничком лопатицом. Касније сам схватио да су нас чекали, али због нечега су изашли само у кошуљама, само у кошуљама. Природно је заштитити се прслуком, шлемом, а они само у кошуљама? И још то њихово усрано ”УРРРР-АААА”
Једном сам чекао авион на аеродрому у Детроиту и тамо је била и једна руска породица, мама, тата, ћерка. И они су чекали свој авион. Отац је негде купио и донео девојчици велики сладолед. Она је поскочила од одушевљења, запљескала ручицама и узвикнула оно њихово усрано ”УРРРР-АААА”. Има око три године, још слабо говори а већ виче ”УРРРР-АААА”.
А они момци су са тим узвиком ишли да гину за своју земљу. Знали су да ће то бити само туча без оружја, али су ишли да гину али не да убију.
Лако је убити седећи у оклопљеном хеликоптеру или држећи наоштрену, као бритва, лопатицу. Они ме нису жалили, али убити, ради убиства, то они не раде. А били су спремни да умру ако треба.
И тада сам схватио: Русија је једини и најстрашнији непријатељ”.
Ето тако ми је о вама причао војник елитне јединице САД”.
– Оћемо још по чашу?.. Русу! Ја вас се не бојим!
Излагање и превод је мој. Не тражите нетачности и нелогичности, њих има, био сам пијан и не сећам се детаља. Препричао сам оно што сам запамтио.
http://politikus.ru/articles/11746-soldat-elitnogo-podrazdeleniya-ssha-o-russkih.html
http://www.proistinu.info/oboronka/soldat-elitnogo-podrazdeleniya-ssha-o-russkix.html
За Србин.инфо са руског превео Гридин Александар
(Србин.инфо)
