Прочитај ми чланак
Искусни македонски премијер Никола Груевски није свргнут у покушају „државног удара“, којег су у фебруару ове године у Македонији у сарадњи са Вашингтоном покушали да организују стратези Обојених револуција и домаћа опозиција.
Америчка администрација и не скрива да ће након одлуке о изградњи гасовода „Турски ток“, који би требао пролазити кроз целу територију Македоније, покушати да учини све како би осујетила тај пројекат.
Вашингтон и Брисел су свесни да у Македонији од албанске мањине до „контролисане опозиције“ у било које време могу дестабилизовати земље и преузети контролу. Поготово ако шиптарски окупатори на Космету успостави блиске контакте са македонским Албанцима, посебнице се екстремистичким групама чији се припадници сматрају „браћа по крви и вери“. Довољно је дати им зелено светло, нешто оружја и новца, па да се у „право време“ у Македонији нађе неограничени број калашњикова и више стотина добро обучених бораца.
Треба ли заборавити што се догодило не тако давно, када је 2001. године северозападни део Македоније у рату против владиних снага био под контролом албанске такозване Ослободилачке националне армије, којом је командовао Али Ахмети, актуелни члан парламента и лидер највеће албанске националне странке у Македонији.
Епицентар сукоба је тада је био град Тетово. Тада је сепаратистичка албанска Ослободилачка национална армија запретила легитимним властима да ће заузети престоницу Скопље, а македонска влада је на крају била приморана да потпише споразум са Албанцима. Одредбе овог документа су радикално промениле политичку ситуацију у земљи.
У Скопљу већина становништва мисли да ће се након Хашима Тачија, који је уз подршку НАТО савеза и Вашингтона добио власт на Космету, неко у Македонији кренути његовим стопама, пише Константин Качалин, руски аналитичар и стручњак за проблеме Балкана.
Шема је врло једноставна – сви Албанци у региону (Косово и Метохија, Прешевска долина, Македонија, Црна Гора, Грчка) требају живјети под једном заставом и покорити се Тирани. „Велика Албанија“ може окупити 8 милиона људи, од којих су 70% муслимани, само 20% католици и 10% православци. Но, треба рећи да у националном идентитету Албанаца верска припадност никада није била одлучујући фактор.
Упркос свему, аналитичари често напомињу да је Македонија такође постала је један од главних канала убрзане „вахабизације“ Балкана. Данас у сваком македонском селу и мањим местима постоје џамије где локалне муфтије дан и ноћ проводе свој „посао“ са верницима. У свести албанског становништва у региону је дошло до опасне ревалоризације вредности.
Новоименовани амерички амбасадор у Скопљу, Џес Бејли, често зна рећи како се „крхки македонски брод већ тресе“. Он је дуги низ година радио у Турској, а има изврсне везе на Балкану. У Македонији се одмах осетио његов долазак и тек што је нови амбасадор доспео у своју резиденцију, у фебруару ове године, Вашингтон је покушао организовати „Обојени револуцију“ преко „свог човека“, лидера Социјалдемократске уније Македоније (СДСМ), младог политичара Зорана Заева из Струмице.
Опозиција је уцјенама о незаконитом прислушкивању опозиционих лидера намеравала присилити конзервативну владу да поднесе оставку, а како би додатно распламсао страсти Заев је рекао да је Груевски заповедио прислушкивање новинара, верских вођа, али и лидере албанских опозиционих странака.
Лидер Социјалдемократске уније Македоније је објавио делове прислушкиваних телефонских разговора опозиционих лидера и државних званичника, али је премијер Груевски рекао да је све део „компромиса“ са представницима страних обавештајних служби.
Међутим Зоран Заев није попуштао и изјавио је „како постоји политички расплет, јер нико и не очекује да ће доћи до оног правног“.
Дакле, Зорану Заев је коначни циљ био уклањање Груевског, а правосудни епилог је мање битан.
„Време које долази апсолутно зависи од њега. Хоће ће олакшати живот Македонији и убрзо повући потезе који иду у прилог земљи Македонији. Долази крај овог режима и диктатуре“, рекао је Заев и додао „како би се правни расплет могао очекивати само у нормалној држави с нормалним правним системом“.
Међутим, премијер Никола Груевски није пристао на уцене и касније је објављен је снимак лидера опозиције Заева и премијера Николе Груевског на којем се види и чује да је Заев рекао „како је материјал добио споља“. Тако је ухапшен и бивши директор Македонске безбедносне управе (УБК) Зоран Верушески, под сумњом да је радио за суседну страну службу која је наводно одговорна за прислушкивање.
„Гледао сам и слушао лидера македонске опозиције којим ме с неким поносом, самопоуздањем и узвишеношћу обавестио да су му стране обавештајне службе условиле да илегално, незаконито и неуставно саставља и објављује материјал у циљу решавања неких њихових проблема“, рекао је премијер Никола Груевски.
Власти су већ против Заева и његових помагача поднеле кривичне пријаве за издају. Јасно је да македонска опозиција жели искористити све трикове и наставиће сарадњу са страним обавештајним агенцијама, те дестабилизовати ситуацију у земљи са циљем преузимања власти у своје руке. У том би случају Вашингтон могао да диктира услове које жели и давати „потребне упутства“.
Дакле, Македонију изгледа чека исти сценарио као суседну Бугарску, где је премијер Бојко Борисов минирао пројекат „Јужни ток“, али је упркос свим обећањима Вашингтона остао без ичега. Нема сумње да америчка дипломатија и ЦИА „Бугарски сценарио“ припремају и у Македонији.
Обраћајући се новинарима, премијер Груевски је истакао: „У 24 године независности Македоније нико у политичком животу земље није учинио нешто слично. Уцене и претње нису упућене само мени, а свим учесницима завере желим јасно поручити да ми нисмо“ македончићи „, него Македонци! „
„Македоснки Мајдан“, којег је требао водити Зоран Заев, за којега постоји низ доказа да га издашним средствима финансира амерички „филантроп“ и милијардер Џорџ Сорош, овај пут није прошао.
Наиме, грех македонске владе је већ био што је подржала руски став у Украјини, због чега је Москва сада затражила темељну истрагу о улози страних сила у покушају смене власти у Македонији.
Истраживачки новинар Вајне Мадсен у колумни од 16. фебруара пише:
„Тактика Викторије Нуланд, помоћнице америчког државног секретара Џона Керија за евроазијске послове, се разликује у њеној украјинској и македонској кампањи. Њен потпис с понудом колача демонстрантима на Мајдана у Кијеву је за Македонце био непожељан, те се одлучила на оптужбе да је Груевски прислушкивао чак 20 000 Македонаца, иако снимци доказују да је то потајно направио Зоран Заев којег финансира Георге Сорос.
Нуланд је оптужена од стране македонске обавештајне службе да је све организовала са Заевим и његовим Социјалдемократским савезом Македоније (СДСМ), бившом комунистичком партијом у коју се темељно инфилтрирала америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) и оперативци Џорџа Сороша. За покушај пуча против Груевског се такође терети Радмила Шекеринска. Заев и Шекеринска су били македонски инсајдери Вашингтона, једнако као што је то био бивши премијер и председник Бранко Црвенковски, који је прихватио све што су му нудиле дарежљиве агенције и организације као што су ЦИА, Национални демократски институт (НДИ), Национална фондација за демократију (НЕД), Фиедом Хаус и Отворено Друштво Џорџа Сороша. Сви заједно су покушали покренути револуцију против владе десног центра премијера Груевског и странке ВМРО-ДПМНЕ.“
Искусни премијер Никола Груевски је успео победити своје противнике. Но, за колико дуго?
Америчка амбасада у Скопљу ће вероватно поступати према упутствима Стејт департмента и ЦИА-е. Ако се Заев и појави на суду и буде кажњен за издају, у трезорима амбасадора Бејла већ постоји списак „поуздане и верне“ опозиције спремне водити борбу за „демократску и просперитетну“ Македонију. Албанци ће му помоћи у томе, али се ипак треба надати да сан о Великој Албанији неће бити део плана дестабилзације Македоније због гасовода „Турски ток“, јер то онда више не би био само македонски проблем, него би целог Балкана.
Извор: altermainstreaminfo.com
