Прочитај ми чланак
Фото: Јутарњи лист
Међу странцима највише је управо Хрвата, више од 25, а тренутно их је у кампу 7, каже снајпериста Микаел Скилт.
Шведски снајпериста Микаел Скиллт у Украјини је већ годину дана. Ове зиме се на месец дана вратио у Шведску како би видео породицу и пријатеље, средио неке послове и поздравио се са свим.
– Никад не знаш да ли је то последњи пут да се видимо, каже ми док седимо у једном кијевском хотелу. Микаел тренутно у регрутном центру обучава и тренира нове добровољце Азов батаљона, једне од добровољачких јединица нацистичке украјинске партије Прави Сектор. Мада је Азов злогласан с друге, проруске сепаратистичке стране – а и Микаелова је глава уцењена на неколико десетина хиљада евра – добровољци Азова одбацују критике да се ради о шовинистима и екстремистима, чак и неонацистима који су чланови ове јединице. Тврде да код њих нема никаквог радикализма те да се према заробљеницима понашају увек врло часно и у складу са правилима ратовања.
Ретко има преживелих
– Када ми завршимо с послом, ретко има преживелих, али заробљеницима се никад ништа није догодило. Управо смо пре неколико дана једног руског извиђача заробили, говори Микаел. За њега и његове људе нема никакве сумње ко стоји са друге стране прве црте – руски војници који су послати из Русије да би се борили за сепаратисте у Украјини.
У јединицу стално долазе нови људи који пролазе тренинг који траје четири недеље – јер не може свако да уђе у батаљон, а међу странцима који су у Азову највише је Хрвата који су све масовније почели да долазе да би учествовали у рату у Украјини. Микаел ми каже да тренутно обучава седморицу, најмлађи је једва пунолетан, најстарији је био у Домовинском рату и тамо је рањен па има велики ожиљак на телу, а свеукупно, међу страним добровољцима више је од 25 хрватских бораца. Међусобно се већина њих није ни познавала пре него ли су дошли у Украјину, из различитих су делова Хрватске, а Микаел каже да су жељни борбе и имају само један услов који често спомену свом инструктору који је седам година провео као снајпериста у шведској војсци.
„Желимо бити тамо где се Срби боре на проруској, сепаратистичкој страни. Желимо се борити против њих, да их убијамо“, кажу хрватски добровољци. Свако је од њих у Украјину дошао из неких својих разлога. Микаел каже да је он напустио кућу, девојку и посао у Стокхолму који му је доносио 60.000 евра годишње, јер је, одмах када су почели сукоби у Кијеву, схватио да се у Украјини спрема нешто веће. Сада је две недеље у бази јединице на југоистоку земље, четири недеље обучава нове војнике и каже да му недостаје акција, а и због тога се последњих месеци угојио десетак килограма.
– Пуно је добрих људи досад страдало, каже ми и додаје да очекује да ће се сукоби наставити до лета. Уверен је у победу Украјине која је постала његова друга домовина.
Фото: Јутарњи лист
Сећање на деведесете
Азов батаљон прерастао је у озбиљну јединицу, у којој су досад најбројнији били Скандинавци, али сада су их по бројности прешли Хрвати. Чак се и један украјински свештеник јавио да би желео са њима на фронт како би их могао благословити пре борбе. Микаел му је објаснио да су борци из Хрватске католици, али, иако је православни свештеник, то га није поколебало.
– Момке из Хрватске овај рат доста подсећа на оно што се догађало код вас почетком деведесетих – каже ми њихов инструктор. Они засад не желе да излазе у јавност са својим именима и презименима те разлозима зашто су се одлучили на борбу у Украјини.
Међу Хрватима који су се борили у Азову био је и Загрепчанин Андро који је у борбама рањен па је ове јесени лежао у болници у Дњепропетровску. Имао је гелер у десном куку и петнаест срапнела по целом телу. Андро је рањен 4. септембра у близини украјинског села Широкина, док је заједно са својим саборцима заустављао нападе руске војске.
У Украјину је отишао с намером да логистички помогне украјинској војсци, али када се суочио са правим таласом избеглица из Донбас и Луганска, када је чуо њихове трагичне судбине, одлучио је и сам узети пушку у руке.
Опасни момци
Гастон Бесон координатор је батаљона Азов. Француз који се борио у рату у Хрватској, а касније и Босни и Херцеговини, већ месецима живи на релацији Украјина – Хрватска, и задужен је, поред осталог, за регрутацију нових људи. Преко њега су хрватски борци дошли до Азов батаљона. Услов је да сами пронађу средства за долазак до Украјине, а онда у бази, и касније војном кампу – Азов батаљон је на југоистоку земље, брани Мариупољ, стратешку луку – јединица се брине за њих, за смештај и исхрану. У Азову су и две жене – једна од њих је жена другог по реду убијеног војника у Азов батаљону. Свакога недеље у јединицу долазе нови људи, а борбу воде у два правца – према Русији и према Кијеву – јер не желе „проамеричку владу у Кијеву, односно нову мафију након старе“.
Бесон је тај који ради селекцију људи који ће отићи на терен јер, како каже, рат је увек ситуација у којој желе да учествују и они којима није места на фронту; зато, тврди, у Азов батаљон не примају алкохоличаре, наркомане, људе који психички и физички нису спремни на стресну ратну ситуацију или који су пак лаки на обарачу. То, наравно, не значи да су у овој јединици „штребери“. Напротив.
– То су опасни момци. К томе и наоружани – појашњава Гастон. Међу њима су људи из целе Европе – јединица је нарасла до броја од шест стотина војника.
Извор: jutarnji.hr
