Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Манастир Високи Дечани једини је од православних храмова на Косову и Метохији који је под заштитом међународних снага у покрајини (Кфор). Безбедност свих осталих православних светиња на КиМ од 2010. године преузимају припадници тзв. косовске полиције (КПС). Последњи манастир који је пре неколико дана прешао у руке КПС је Пећка патријаршија, о чијој су сигурности од 1999. године бринули италијански и словеначки војници.
Пећку патријаршију преузела је посебна јединица за обезбеђење објеката културног и верског наслеђа, у чијем саставу раде и Срби. Упркос томе, међутим, Српска православна црква и народ у покрајини не крију забринутост за сигурност својих светиња. Неповерењу према органима власти Приштине највише је допринео мартовски погром 2004, када су Албанци спалили и до темеља уништили 35 храмова.
Епископ липљански Јован (Ћулибрк) каже да је Кфор упркос свим недостацима претходних година био гарант безбедности српских православних храмова на Косову и Метохији.
– Косовска полиција преузела је надлежности за обезбеђење Пећке патријаршије упркос нашем ставу да ситуација још није сазрела за примопредају – каже владика Јован, коме је и званично седиште у овом манастиру. – Реч је о споменику културе од светског значаја, који захтева највиши ниво безбедности.
Владика подсећа да је недавно у Пећкој патријаршији заседао Савет НАТО и да је тада показано опредељење да овај савез остаје посвећен очувању српских светиња на КиМ. Косовска полиција надлежна за безбедност пећке светиње остаће и даље под надлежношћу Кфора, који ће поставити свог официра за везу са манастиром.
Да косовска полиција тешко може да се носи са високим тензијама у покрајини, међутим, сматра бивши државни секретар Министарства за КиМ Оливер Ивановић. Он каже да су притисци опали и да су инциденти на верске објекте проређени, али да ништа не гарантује да ће тако и да остане.
– Улазимо у изборе и атмосферу у којој су дубока неслагања међу Албанцима, што рађа опасност да Срби и њихова имовина буду колатерална штета – објашњава Ивановић. – Кфор настоји да из политичких и економских разлога смањи своје присуство, а Косово жели што више надлежности како би показало да је држава. То није добро, јер је Кфор уз све мане једина сила за респект у покрајини.
Иза бункера међународних снага до пре три године било је око 40 православних објеката који су постепено сви сем Дечана прешли у руке КПС. У првом таласу примопредаје 2010. године нашли су се манастири Грачаница, Будисавци, Гориоч и Зочиште. Највише страхује и данас монаштво Девича, који се у дреничкој шуми налази у највећој изолацији.
ПРЕТЊЕ И НАПАДИ
За разлику од Пећке патријаршије, пункт италијанског Кфора остаће пред Високим Дечанима. Овај манастир, према речима игумана Саве Јањића, у посебној је ситуацији због великог притиска Албанаца.
– Манастир је четири пута оружано нападан, а има доста неспоразума са локалном самоуправом која негира манастирско имање – каже Јањић. – Недавно смо поново имали претње, тако да још нису створени услови да косовска полиција може да презуме пуну безбедност око манастира. Засад од Кфора немамо ни индикације да се то може десети.
