Прочитај ми чланак
ЗУБИН ПОТОК – Угљеша Танасковић (73) из села Брњак у општини Зубин Поток на северу Косова страдао је јутрос у пожару који је захватио његову кућу, изјавио је регионални шеф оперативе шиптарске окупаторске полиције Жељко Бојић.
Бојић је рекао да је случај полицији пријављен јутрос у 8:40, али да прелиминарни резултати истраге указују на могућност да је пожар изазвала цигарета.
Окупаторска шиптарска полиција узела је изјаве од најближих рођака и покренула истрагу поводом овог случаја, додао је Бојић.
Србину на Космету горе него у колективном смештају
Након што је више од 13 година провео у колективним смештајима по централној Србији, Драгомир Марковић је одлучио да се врати на Косово, надајући се бољим условима за живот. Његова очекиваја нису испуњена. Уместо сигурнијег уточишта добио је само преноћиште и оброке у манастирском комплексу у Грачаници.
Пошто је био принуђен да напусти своју спаљену кућу у Приштини, Драгомир је десет година провео у колективном центру у околини Ртња. Потом је био смештен у домовима за старе у Књажевцу и Брусу. Иако на Косову више нема никога од родбине, одлучио је да се врати како би био ближе родној Приштини. У Грачаницу је дошао почетком августа.
“Глава луда. Овде на Косову више немам никога, брат ми је умро, снаја ми је умрла и немам никога. Али сам ипак дошао јер сам овде рођен.Да сам знао да ће бити овако никада се не бих вратио. Тамо где сам био смештен имао сам и џепарац од 3.600 динара, имао сам све хигјенске услове, купатило и храну. Дакле, ја сам поред доброг тражио горе.“
Марковић тренутно борави у једној просторији у оквиру манастира, без основних хигијенских услова, грејања и купатила. Захвалност свештенству које му је обезбедило нужни смештај, Драгомир исказује радом у манастирској штали.
“Хвала им што су ми помогли. Учинили су ми услугу, би био на улици сада, зими. Мати Теодора ми је рекла да будем овде све док не добијем неки други смештај, па и после. Тешко је што немам хигјенске услове, немам купатило. А радим најпрљавији посао код стоке, код крава и свиња. Овако никада нисам патио”, каже Драгомир.
Скоро четири месеца од доласка у Грачаницу, Драгомир Марковић није добио никакву помоћ. Каже да се више пута обраћао Скупштини града Приштине и Центру за социјални рад, али да још увек нема никакве помоћи.
“Био сам у Општини. Рекли су ми да ће ми дати контејнер и једнократну помоћ на коју имам право, али прошло је четири месеца и ништа. Кажу да у Београду нису решили и да комисија треба да утврди у каквим условима боравим, па тек онда. Стално говоре, биће, биће, али када ће то да буде,” пита се Марковић.
Председник Скупштине града Приштина Љубинко Караџић каже за КИМ радио да је данас први пут чуо за Драгомира Марковића, али да се преко својих службеника информисао о случају и да ће се ускоро наћи некакво решење за њега.
“Имам сазнања од повереника за избегла и расељена лица да се он јуче обратио и да је тражио контејнер за смештај. Повереник ме је обавестио да му је дао позитиван одговор и да ће он добити контејнер чим лица која су већ добила смештај у становима буду вратила кључеве, па ће један од контејнера доделити њему”.
За добијање једнократне социјалне помоћи процедура је мало компликованија и мораће више да се чека, каже Караџић.
“Ако испуњава услове он ће добити једнократну помоћ. Процедура је таква да Центар за социјални рад мора да изврши процену и нама пошаље захтев који ми одобравамо и прослеђујемо Канцеларији за КиМ која обезбеђује средства за таква лица. А он вероватно спаде у ту категорију која ће добити помоћ”, каже Караџић.
Како наводи председник општине Приштина, Марковић, као и сва социјално угрожена лица, може добити и бесплатну храну у Народној кухињи у Грачаници.
(rtvmir.com, radiokim.net)
