(Н. Бабић)

Скандал и криза у Пољској, лист Впрост отвара Пандорину кутију: МВП, кандидат за шефа ЕУ дипломатије и бивши авганистански муџахедин Сикорски: „сукобити ћемо се са Немцима и Русима јер смо п * пушили Американцима!“

Од почетка украјинске кризе је једна европска земља имала посебан задатак у промовисању америчких интереса, чак и на штету Европске уније, а то је, све до сада неупитни савезник Вашингтона, Пољска.

Током дестабилизације Украјине су пољски званичници у оквиру Вишеградске групе неуспешно вршили притисак на Чешку, Мађарску и Словачку, чланице Европске уније које су ипак задржале право да воде политику вођену националним интересима својих земаља, а не америчком авантуром у Украјини.

Даље, постоји низ доказа које смо предочили у анализи „Доктрина“ управљања из позадине „и фактор дестабилизације – Пољска је Украјини исто што и Турска Сирији“,, који потврђују да је службена Варшава у договору са Сједињеним Америчким Државама на себе преузела улогу земље која дестабилизацијом Украјине „управља из позадине“.

Пољска је на свом територију вршила обуку активиста са тзв. „ЕвроМаидана“, примала и лечила рањенике, давала подршку украјинској превратничкој влади још док су њени чланови уместо у председничкој канцеларији и Врховној Ради у Кијеву време проводили на бини на Тргу Независности у Кијеву, промицала антируску пропаганду, итд. Потом је бивши пољски саветник за националну безбедност, Јержи Джиевулски, снимљен у борбама у предграђу Славјанска, што озбиљно доводи у питање пољску „неутралност“, а Джиевулски као близак пријатељ бившег пољског председника Александера Квасниевског и власник приватне војске у Пољској не може не бити у контакту с актуелним политичким врхом, посебно са премијером Доналдом Туском и министром спољних послова Радославом Сикорским.

Амерички председник Барак Обама је почетком јуна боравио у Пољској и у Варшави на конференцији земаља бившег источног блока, сада НАТО савезника, на којој је учествовао и хрватски председник Иво Јосиповић, најавио „како ће САД издвојити милијарду УСД за јачање војне присутности у региону, наставити са ротирањем додатних копнених снага и Ф-16 војних авиона у Пољској „, а расправљало се и о слању 10.000 америчких војника у Пољску,, што су тражили пољски премијер и министар одбране.

Додајмо томе и кључну улогу Пољске у јачању америчке нуклеарне претње Русији, добит ћемо комплетну слику о политици коју води влада премијера Доналда Туска. Нису само актуелни пољски државни званичници одани партнери америчке администрације. Позната је афера о сину америчког потпредседника Бајдена, Хантера Бајдена, који је постао члан управног одбора компаније Бурисма Холдингс, највеће украјинске приватне гасне компаније. Сам Бајден „сениор“ посетио је Кијев непосредно пред почетак војне офанзиве на истоку земље и било би заиста тешко претпоставити да је улазак млађег Бајдена у украјински бизнис само пука случајност, али је још мања случајност да је у истој компанији члан управног одбора и бивши пољски председник Александер Квашниевски.

Руска Правда пише како је власник компаније Бурисма Холдингс Николај Злочевскиј, бивши министар за животну средину у влади Виктора Јануковича од 2010. до 2012.

Почетком маја Александер Квашнијевски тврди како су Николај Злочевскиј и Петро Порошенко, такође бивши министар Јануковичевог кабинета, били „добри момци у злочиначком режиму“, док Пољаци не виде ништа лоше у томе што је Злочевскиј истовремено министар и власник нафтне и гасне компаније.

Вашингтон је такође саопштио да запошљавање млађег Бајдена у Украјини не види као подршку Кијеву од стране америчких власти. Канцеларија америчког председника је поручио „како се син високог званичника придружио водству украјинске гасне компаније као добар адвокат и ништа више“.

Међутим Квашњевски истиче како је његов улазак у управни одбор Бурисма Холдингса „уједно и подршка за ослобађање Украјине од зависности о руском гасу, јер ће га производити Бурисма Холдингс и на тај начин ослободити Украјину од Русије“.

Узмимо да је све ово и „легално“, иако више подсећа на добар политички трилер, али је посао Квашнијевског да плату и порез на доходак из украјинске компаније Бурисма Холдингс уредно плаћа у Пољској, што је документовано у надлежним телима. Правда завршава чланак „како је овде очигледно реч о спрези политичке и предузетничке олигархије из Сједињених Држава, Пољске и Украјине и да оваква сарадња никако не може довести до украјинске независности о руском гасу, осим што ће се да пуни банковни рачуни свих актера ове приче“.

За крај овог уводног дела споменимо преврат у Кијеву, који се никад не би догодио да су гаранти споразума између украјинског председника Јануковича и прозападне опозиције, немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штеинмејер, француски шеф дипломатије Лаурент Фабиус и пољски министар спољних послова Радослав Сикорски, одржали реч и спречили оружани преврат који се догодио само неколико сати након потписивања свеобухватног споразума о политичким реформама у Украјини.

Ово је важно напоменути да се украјинска опозиција никада не би усудила да уради такво што на своју руку и без зеленог светла неког од европских савезника и Вашингтона. Сада се поставља питање да ли су изасланици немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Франсоа Оланда знали шта ће се догодити те ноћи. Без обзира на њихове политичке ставове, то је тешко поверовати, што се за пољског министра не би могло рећи. Осим тога Француској и Немачкој је у циљу било смиривање ситуације на европском континенту, док се за Пољску, која је ревносно извршавала све задатке које је постављао Васхингтон, то не може рећи. Осим тога, постоје бројни докази о врло упитним етичким и моралним критеријумима Радослава Сикорског, о чему ћемо мало касније.

Пољски лист Впрост отвара Пандорину кутију

Срећом по Пољску, та земља још увек има храбрих и независних новинара који нису под утицајем владајуће олигархије и пољски лист Впрост 18 јун објављује снимке које су поприлично уздрмале политичку сцену у земљи. На њима се чује како гувернер Пољске централне банке отворено расправља о избору новог министра те тражи смену претходног.

Разговор који је процурио у јавност снимљен је у једном ресторану у Варшави, а снимљен је министар унутрашњих послова, Бартломеј Сјенкјевич, како разговара са лидером Централне банке, Мареком Белком, који му поручује како министра финансија, Јацека Ростовскога, треба сменити са дужности. Министар Ростовски је заиста и смијењен четири месеца касније, но премијер Доналд Туск данас тврди како његова смјена „није повезана“ са детаљима снимка која је тек сад процурио у јавност. Због објаве спорног снимка се главно уредништво дневног листа Впрост нашло на мети правосуђа, а у претресу уредништва је учествовало 4 тужиоца, 8 припадника унутрашњих снага безбедности, 5 полицајаца, а још 8 полицајаца је стајало испред зграде.

Лидер пољске партије левог центра „Твој покрет“, Јануш Паликот, затражио је неопозиву оставку владе због овог скандала „.

„Влада треба дати оставку, без обзира ко је снимао политичаре. Ако ову владу већ дуги низ месеци слушају руске тајне службе, она треба да поднесе оставку, јер је у том случају превише информација о члановима владе у рукама страних обавештајних служби. Међутим чак и ако није тако, и ако снимке нису дело страних обавештајних служби, него су их прислушкивали конобари, Тускова влада свеједно треба дати оставку, јер је у том случају неспособна и смешна „, рекао је Јануш Паликот.

Тада пољски премијер Доналд Туск изјављује како су могући превремени парламентарни избори, јер је „Пољска у дубокој кризи“, те да су објављене снимци „државу учиниле рањивом, јер ће његова влада бити подложна уценама“.

Впрост је основан 1982. као регионални часопис, али од тада је израстао у водећи часопис у земљи. У уредништву су рекли тада да добијају снимке од треће особе, чији идентитет је допуштено заштитити по пољском закону о медијима, а „планира се објавити више снимљеног материјала у понедељак 23 јун“.

Међутим, шок долази дан раније и Впрост у недељу, 22. јун, објављује транскрипт разговора између пољског министра спољних послова Радослава Сикорскога и тадашњег министра финансија Јацека Ростовскога.

Радослав Сикорски: „Идемо у сукоб са Немцима и Русима и мислит ћемо да је све супер, јер смо п * пушили Американцима. П * пушили! Баш смо п * пушили!“

РТ наводи како на снимку разговора, коју је објавио Впрост, пољски министар спољних послова у разговору с Јацеком Ростовским изјављује „како савез његове земље са САД-ом не вреди ништа“ и нимало примереним речником описује поданички однос његове владе према Вашингтону, „од којег Пољска ништа не добија заузврат „.

Изводи из наводне конверзације Радослава Сикорскога и Јацека Ростовскога, парламентарног заступника и бившег министра финансија, су објављени су у недељу, а пуни транскрипт је објављен у понедељак, а обећан је и аудио запис.

Како пише пољски часопис, Сикорски је скептичан по питању ослањања Пољске на америчко савезништво и заштиту у источној Европи.

„Пољско-амерички савез не вреди ништа. Он је чак и штетан, јер у Пољској ствара лажни осећај сигурности“, наводно је рекао Сикорски.

„Каква глупост. Ми ћемо се сукобити са Русима и Немцима и мислит ћемо да је све супер, јер смо п * пушили Американцима. П * пушили! Баш смо п * пушили“, наводно је рекао Сикорски.

Сикорски додатно криви и пољски менталитет због природе односа између Варшаве и Вашингтона.

„Проблем је у Пољској што имамо врло мало поноса и ниско самопоштовање“, наводи се даље у транскрипту разговора, а такво размишљање Сикорски описује као „муржинскосћ“, увредљиви појам који би се могао превести као „размишљати попут црнца“.

Сикорски је на свом Твиттер профилу то превео као „негритуде“ „, чиме је хтео рећи да је мислио на „антиколонијални покрет у Европи „, иако у Пољској сви знају какво значење има реч „муржинскосћ“.

Пољска влада је у почетку одбила да коментарише ново цурење информација, рекавши да то не може учинити пре него што буде имала пуне транскрипте на располагању, а премијер Доналд Туск је изјавио „како је објављивање оваквих информација усмерено на дестабилизацију политичке ситуације у Пољској“. Рекао је и да неће бити принудне реконструкције владе.

Амерички амбасадор у Варшави, Стефан Мул, одбио је да коментарише било шта, али је рекао да је „америчко-пољски савез увек био јак“.

Пољски медији сада нагађају о томе ко би могао испоручивати Впрост ове снимке, а већи део их упире прстом на руске обавештајне службе.

У Пољској сада сви упоређују ово цурење информација са разговором помоћнице америчког државног секретара Викторије Нуланд с америчким амбасадором у Кијеву, Geoffreyem Pyattom, када се америчка шефица дипломатије за Европу „прославила“ псовком „Ј * беш ЕУ“ и многи опет упиру прстом у Русију.

Сикорски је познати критичар Русије и подстиче јаче везе са Сједињеним Државама, иако је све више скептичан према Вашингтону и то од 2009. када су се покушали „ресетовати“ амерички односа с Русијом, што је укључивало могућу промену плана за постављање елемената противракетног штита НАТО савеза на територији Пољске.

У последње време се министар противи руском стајалишту о украјинској кризи и позива на јачу присутност америчких војника у Пољској. Сматра се и јаким кандидатом за наследника Кетрин Ештон и жели заузети место лидера спољне политике Европске уније, позиција за коју је званично предложен од стране Варшаве прошлог месеца.

Као што смо рекли ни премијер Туск, ни министар Радослав Сикорски нису хтели да коментаришу ништа док не виде транскрипте, да би на крају јуче касно Associeted Press навео како пољски премијер стоји иза свог министра и других званичника и тврди како је цела афера „изрежирана од стране организованог криминала „.

Пољски министар спољних послова није хтео оптуживати Русију, него је уверен како „иза тајних снимака стоји организовани криминал“.

„Владу је напала група организованог криминала. Ми још увек не знамо ко стоји иза свега. Нисмо сигурни, али још увек проверавамо и надам се да ће правосуђе утврдити идентитет чланова групе и, изнад свега, мозгова ове операције“, на састанку министара спољних послова Европске уније у Луксембургу је рекао је Сикорски, али није понудио никакве доказе који би потврдили истинитост његове изјаве.

Пољски муџахедини у Афганистану ’80-их – Међу њима и актуелни министар Радослав Сикорски

Мало је ко приметио да се у наслову транскрипта спомиње истражна комисија за пропусте бившег министра правосуђа у операцији ЗЕН и да Радослав Сикорски на другој страници транскрипта спомиње „добру сарадњу са Американцима у Авганистану“, потом прича о пропалом покушају хватања лидера Ал Каиде, Ајмана Ал -Завахирија, којег су у операцији ЗЕН заједно са Авганистанцима организовали и требали провести у дело управо Пољаци, а највећу одговорност за неуспех сноси Антони Мациеревич, бивши министар у пољској влади, који би требао одговарати пред истражним комисијом и „на дно повући и самог Качињског „.

Можда ће се неко питати какве везе има Сикорски са Авганистаном? Одговор на то питање ће добити ако погледа филм пољске телевизијске куће Discovery Historia, а којег је на својој службеној страници најавио и сам Сикорски крајем 2010. и то под насловом – „Авганистанска мисија Радослава Сикорског“.

Наиме, Радослав Сикорски се авганистанским муџахединима придружио заједно са Јацеком Винклером, Андрејом Скржипковјаковим и Лехом Зондеком 1980.

Андреи „Енди“ Скржипковјаков је тај сукоб видио као прилику да се лично освети Русима, а Сикорски је написао „како су ризиковали своје животе да помогну авганистанском народу, јер је њихова борба за слободу уједно и борба Пољске“.

Сикорског су снимили новинари ББЦ-а и његова фотографија је обишла цео свет. Лех Зондек је у авантури и борби против комунизма видео свој смисао постојања, а фотограф Јацек Винклер, којега су муџахедини звали Шах Масуд, постао је истакнути вођа муџахединских јединица и у учествовању у рату у Авганистану је пронашао смисао свог живота, наводи се у филму.

Иако Сикорски тврди да је у Авганистану боравио као дописник Spectatora и Observera, 2011. је због слике на којој се види Сикорски с руском аутоматском пушком,, популарним „калашњиковом“, на друштвеним мрежама дошло до дипломатског сукоба са тадашњим руским представником у седишту НАТО савеза у Бриселу , Дмитријем Рогозином.

Тада украјински медији пишу како је Рогозин, након што је на личном Фејсбук профилу видео слику Сикорског с оружјем, а знајући с ким је отишао у Авганистан, питао „колико је совјетских војника убио док је био у муџахединској одори“?

„Објављивање фотографија Сикорског у муџахединској одећи с оружјем у рукама, Дмитриј Рогозин је попратио коментаром:

„То је Сикорски, министар спољних послова Пољске. Питам се колико је убио наших људи у Авганистану?“.

Радолсав Сикорски је тада постао мета друштвених мрежа и многи су осудили његову афганистанску авантуру. Сикорски сам често подсећа на дане које је под оружјем провео у Авганистану. На пример, рекао је „како та одлука није била лака, јер је он био новинар, а не војник, стога није требао носити оружје, али … који је смисао држати се конвенција, ако је пред тобом непријатељ“. Тврди како је истина да је узео оружје, али „како се види да нема арапских парола и зелене траке“. Рекао је да је тада научио да пуца, да циља и чисти оружје,“ оно што би сви требали знати“, након приказивања филма у фебруару 2011. пише украјински портал Ронин.

„Ипак, мислим да не бих користио машинку да сам се морао суочити са професионалним убицама – совјетским падобранцима или специјалном снагама – којима је циљ убијање из заседе на непријатељској територији. Такве задатке не обављају обични војници. Осим ако не би био жртва тих“ експерата „, који не оклијевају када требају убити. Обични војници, то је друга ствар. Већина њих су били добри момци које су уплашили заповедници. Знао сам њих неколико. Ускоро смо извршили напад на совјетску касарну. У дневнику раније сам написао да су ми речи „ако умрем“ или „ако преживим до следећег дана“ изгледале смешно. Но, пред напад на совјетски пункт ми више није било смешно, јер сам знао да ће ускоро почети звиждање метака. Највероватније ће неко од нас умрети. На коленима ми је лежао „калашњиков“ и оружје ми је дало мир. То је био рат, а ја сам имао оружје. У једном џепу сам имао слаткише, у другом бомбу. У торбици за појасом сам имао 6 оквира са по 30 метака сваки и још један у пушци , што је било довољно. Током ноћног напада на касарну сам потрошио три оквира, али како ја мислим, сви су меци потрошени узалуд „, рекао је Сикорски у интервјуу за Курир Литвански 4. августа 2011., а касније поновио у аутобиографској књизи „Свети пепео – Путовања у ратно време „.

Касније је био „посматрач“ и у бившој Југославији и Анголи. Занимљиво је да се ове информације могу наћи у пољским опозиционим медијима и руским, наравно, док западни медији кратко наводе „како је Сикорски, пре но што се почео бавити политиком, био специјални ратни дописник и радио за америчке, европске и пољске медијске куће“ .

Пољски министар спољних послова, Радослав Сикорски, као што видимо, има дугогодишње искуство, но хоће ли се успјети извући из овог скандала у којем прозива актуелног премијера Доналда Туска и министра одбране Томаса Семонјаку за погрешне одлуке и потпуно бескористан савез са Сједињеним Државама?

Не треба заборавити да Сикорски пре 25 година у Авганистану није могао боравити без благослова Вашигнтона који је помагао муџахединску побуну против Совјета, а као што видимо, током кампање ИСАФ-а је обновио своје старе контакте и дао се у потеру за првим човеком Ал Каиде, Ајманом ал Завахиријем.

У пољској влади су многи забринути неће ли скандал са прислушкивањем окончати каријеру Сикорског, али аналитичари кажу да се он извукао и из пуно горих ситуација (у што не треба сумњати оп.а.). Највише у целој овој причи изненађује ствар да су пољски државни званичници потпуно свесни једностраности њихове спољне политике, а хоће ли што учинити по том питању, то нико не зна.

Што се тиче часописа Впрост, они обећавају „да ће у Пољској наставити рад Едварда Сноувдена“, што значи да ће бити ноћна мора високих државних званичника у Варшави.

(Адванце)

Ознаке: анализа, муџахедин, Н. Бабић, Пољска, Радослав Сикорски, Русија, САД