(globalresearch.ca – Prof Michel Chossudovsky)

Коришћење ескадрона смрти је део добро успостављене америчке војно-обавештајне агенде. Постоји дуга историја САД и њене језиве тајне подршке и финансирања терористичких одреда и циљаних убистава, која иде све до Вијетнамског рата.

Како владине снаге настављају да се боре са самопроглашеном “Слободном сиријском армијом”, историјски корени тајног рата Запада у Сирији- који је је произвео бројне злочине-морају бити у потпуности откривени.

Од самог почетка, у марту 2011, САД и њени савезници су подржавали формирање ескадрона смрти и пажљиво планиране подухвате упада терористичких одреда..

Регрутовање и обука за терористичке одреде у Ираку и Сирији вршено је по узору на „Салвадорску опцију“, „терористички модел“ масовних убистава од стране од Америке спонзорисаних одреда смрти у Централној Америци. Први пут је модел примењен у Салвадору, у време највећег успеха отпора против војне диктатуре, што доводи до процењених 75.000 смртних случајева.

Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.

Формирање одреда смрти у Сирији се ослања на историју и искуства америчких спонзорисаних терористичких одреда у Ираку, као део “антитерористичког програма” ( counterinsurgency program) Пентагона.

Оснивање одреда смрти у Ираку
Од САД спонзорисани, одреди смрти су били регрутовани у Ираку почетком у 2004-2005 на иницијативу америчког амбасадора Џона Негропонтеа, који је био послат у Багдад од стране америчког Стејт департмента у јуну 2004.

Негропонте је био „човек од заната“. Као амерички амбасадор у Хондурасу од 1981 до 1985. Негропонте је играо кључну улогу у пружању подршке и надгледању никарагванских контраша базираних у Хондурасу, као и надгледању активности одреда смрти војске Хондураса.

Под владавином генерала Густаво Алварез Мартинеза, војна влада Хондураса је била близак савезник Реганове администрације, с њом је“ нестало „, десетине политичких противника у класичном маниру одреда смрти.

 

У јануару 2005, Пентагон је потврдио да разматра:

  “… формирање одреда смрти од курдских и шиитских бораца за убијање лидера побуњеника у Ираку (Покрета отпора), у стратешком потезу позајмљеном од америчке борбе против левичарских герилаца у Централној Америци пре 20 година“.

Према такозваној  Салвадорској опцији“, ирачке и америчке снаге ће бити послате да убију или киднапују вође побуне, чак и у Сирији, где су неки мислили да се сакрију …

Одреди смрти ће бити спорни и њихово постојање ће североватно држати у тајности.Искуство са такозваним одредима смрти у Централној Америци је за многе чак и сада живо и помогло је да се укаља имиџ САД у региону.

Затим, Реганова администрација финансира и обуку тимова про-америчких снага да неутралишу салвадорске лидере побуњеника и симпатизере…

Џон Негропонте, амерички амбасадор у Багдаду, имао је седиште у првом реду у то време, као амбасадор у Хондурасу од 1981-85. “Одреди смрти су били брутална карактеристика латиноамеричке политике тог времена. …

У раним 1980-им, администрација  председника Реганова финансира и обучава никарагванске контраше у Хондурасу са циљем свргавања сандинистичког режима у Никарагви. Контраши (The Contras) су опремљени коришћењем новца из нелегалних америчке продаје оружја Ирану, скандал који је могао да сруши г. Регана..

Суштина предлога Пентагона у Ираку,… је да прати тај модел .

Нејасно је да ли ће главни циљ мисије бити да се изврши атентат на побуњенике или њихово киднаповање и саслушање. Свака мисија у Сирији вероватно ће бити предузета од стране америчких специјалних снага..

Нити је било јасно ко ће преузети одговорност за такав програм – Пентагон или ЦИА. Такве тајне операције су традиционално под управом ЦИА, на дистанци од администрације на власти, дајући америчким званичницима могућност да поричу сазнања о томе.” (Тајмс онлајн,10. Јануар, 2005.)

 

Иако је декларисани циљ „Ирачке салвадорске опције“ био да се „одстрани побуњеништво“, у пракси су амерички спонзорисане терористичке бригаде биле умешане у рутинска убистава цивила у циљу подстицања секташког насиља. Заузврат, ЦИА и МИ6 су надгледале „Ирачке Ал Каида јединице“ које су учествовале у циљаним убиствима усмереним против шиитског становништва. Од значаја је да су ескадрони смрти били интегрисани и саветовани од тајних америчких специјалних снага.

Роберт Стивен Форд- одговарајуће именовани амерички амбасадор у Сирији – био је члан Негропонтеовог тима у Багдаду у 2004-2005. У јануару 2004, он је био послат као представник САД у шиитски град Наџаф, упориште Махди армије, са којом је направио прелиминарне контакте.

У јануару 2005, Роберт С. Форд именован је за саветника за политичка питања у амбасади САД, на чијем челу је био амбасадор Џон Негропонте. Он није био само део унутрашњег круга, био је Негропонтеов партнер у формирању верзије “Салвадорске опције”. Нешто је било припремљено и на терену, у Наџафу, пре Фордовог преласка у Багдад.

Џон Негропонте и Роберт Стивен Форд су били задужени за регрутовање ирачких одреда смрти. Док је Негропонте је руководио операцијама из своје канцеларије у америчкој амбасади, Роберту С. Форду, који је течно говори и арапски и турски, био је поверен задатак успостављања стратешких контаката са шиитском и курдском милицијом изван „зелене зоне“.

ва друга званичника амбасаде, Хенри Еншер (Фордов заменик) и млађи функционер у политичком одељењу, Џефри Билс, играли су важну улогу у тиму, „разговарајући са низом Ирачана, укључујући и екстремисте“ (Њујоркер, 26. март, 2007.). Још једна кључна личност у тиму Негропонтеа био је Џејмс Френклин Џефри, амерички амбасадор у Албанији (2002-2004). У 2010, Џефри је именован за амбасадора САД у Ираку (2010-2012).

Негропонте је у тим довео и свог бившег сарадника из славних дана у Хондурасу,  пензионисаног пуковника Џемса Стила:

“У “Салвадорској опцији“, Негропонте је имао помоћ свог колеге из дана у Централној Америци током 1980, пензионисаног пуковника Џемса Стила. Стил, чија је титула у Багдаду била “саветник  ирачких снага безбедности” је надгледао селекцију и обуку припадника Бадр организације и Мехди армије, две највеће шиитске милиције у Ираку, циљајући лидерску и мрежу подршке првенствено сунитских снага отпора. Планирано или не, ови одреди смрти брзо су се отели контроли, да постану водећи узрочник смрти у Ираку.

Намерно или не, десетине мучених и унакажених тела, која су сваки дан освањивала на улицама Багдада, генерисана су од стране одреда смрти чији је покретач био Џон Негропонте. И то је то од САД подржано секташко насиље, које је у великој мери довело до пакла данашњег Ирака”. (Managing Escalation: Negroponte and Bush’s New Iraq Team)

Према конгресмену Денису Кучинићу, „Пуковник Стил је био одговоран за спровођење плана у Салвадору у чему је десетине хиљада Салвадораца нестало или су убијени, укључујући архиепископа Оскара Ромера и четири америчке монахиње.“

После његовог именовања у Багдад, пуковник Стил је додељен јединици за гушење побуна познатој као „Специјална полиција командоса“ под ирачким Министарством унутрашњих послова “

Извештаји потврђују да је “америчка војска многе затворенике предала Вучјој бригади застрашујућег 2. батаљона специјалних командоса Министарства унутрашњих послова“, који су, како се испоставило, били под надзором пуковника Стила:

„Амерички војници, амерички саветници, стајали по страни  не радећи ништа“, а припадници Вучје бригаде тукли су и мучили затворенике. Командоси Министарства унутрашњих послова заузели су јавну библиотеку у Самари, и претворили је у притвор, рекао је он. Интервју, који је водио Маас из Њујорк тајмса, у 2005., у импровизованом затвору, у пратњи америчког војног саветника Вучије бригаде, пуковника Џејмса Стила, је прекинут застрашујућим крицима затвореника споља, рекао је он. Стил је наводно раније био запослен као саветник, да помогне гушењу устанка у Салвадору”. (Исти извор- прим.прев).

Још један познати лик који је играо улогу у програму гушења побуне у Ираку био је бивши комесар полиције Њујорка Берни Керик, који је 2007 кривично оптужен у федералном суду по 16 тачака оптужбе.

Керик је именован од стране Бушове администрације на почетку окупације у 2003 да помогне у организацији и обуци ирачке полиције силе. Током свог кратког мандата у 2003, Берни Керик, који је на позицији привременог министра унутрашњих послова радио на организовању терористичких јединица у оквиру полицијских снага Ирака, је: „послат у Ирак да доведе ирачке снаге безбедности у ред, Керик је себе називао“ привременим министром унутрашњих послова Ирака „. Британска полицијски саветници су га звали “ Багдадски терминатор”.

Под Негропонтеом на челу америчке амбасаде у Багдаду, убистава и тајни циљани атентати на цивиле су се дешавали у таласима. Инжењери, лекари, научници и интелектуалци су такође били на мети.

Аутор и геополитички аналитичар Макс Фулер је детаљно документовао злочине почињене у америчким спонзорисаним антипобуњеничким програмима.

“Појава ескадрона смрти први пут је јавно истакнута у мају ове године (2005)… десетине бачених тела пронађено је…у слободним зонама око Багдада. Све жртве су биле са лисицама на рукама, завезаних очију и упуцане у главу, а многе од њих су показивале знаке бруталног мучења…

Докази су били довољно убедљиви за Удружење муслиманских учењака (AMC), водећу сунитску организацију, да изда јавно саопштење у којем су оптужене снаге безбедности при Министарству унутрашњих послова, као и Бадр бригаде, бивше оружано крило Врховног савета исламске револуције у Ираку (SCIRI)), да стоји иза убистaва. Такође су оптужили Министарство унутрашњих послова за државни тероризам “( Фајненшл тајмс).

Полицијски командоси као Вучја бригада су надгледани од стране америчког програма за борбу против побуњеника у ирачком Министарству унутрашњих послова:

“Полицијски командоси су формирани под покровитељством и надзором искусних ветерана, америчких бораца за борбу против побуњеника, и од самог почетка су водили заједничке операције са елитним и веома тајним америчким специјалним јединицама ( Ројтерс:).

“… Кључна фигура у развоју Специјалне полиције командоса био је Џејмс Стил, бивши  оперативац специјалних снага Армије САД, који је изоштрио зубе у Вијетнаму пре преласка на управљање америчком војном мисијом у Салвадору у јеку грађанског рата у тој земљи. …

Други амерички сарадник је био исти онај Стивен Кастил који је као највиши високи амерички саветник при Министарству унутрашњих послова одбацио озбиљне и аргументоване оптужбе о ужасним кршењима људских права, као „гласине и инсинуације“. Као и Стил, Кастил је стекао значајно искуство у Латинској Америци, у његовом случају учествујући у лову на кокаинског барона Пабла Ескобара у колумбијским “ратовима дроге” 1990-их…”

Кастилова радна биографија је значајна, јер ова врста обавештајног рада и подршке, и производња спискова за ликвидацију су карактеристика америчког учешћа у програмима за борбу против побуњеника и успоставља везу са оним што је, наизглед, насумично и нежељено, распојасано убијање.

Такав, из центра планиран геноцид, у потпуности је у складу са оним што се дешава у Ираку данас (2005) … То је такође у складу са оним што мало знамо о Специјалној полицији командоса, скројеној тако да Министарство унутрашњих послова снабде ударним могућностима специјалних снага. У складу са таквом улогом,штаб полицијских командоса је постао средиште укупног националног командовања, контроле, комуникације, рачунарски и обавештајни центар операција –  захваљујући САД”. (Макс Фулер)

Ову почетну подлогу засновану под Негропонтеом у 2005. је реализовао његов наследник амбасадор Залмај Халилзад. Стивен Роберт Форд је обезбедио континуитет пројекта пре именовања за амбасадора САД у Алжиру у 2006, као и по повратку у Багдад као заменик шефа мисије у 2008.
Операција „Сиријски контраши“: учење из ирачког искуства

Ирачка језива верзија „Салвадорске опције“ под руководством амбасадора Џона Негропонтеа је служила као „узор“ за успостављање „Слободне сиријске војске“ контраша. Стивен Роберт Форд је, без сумње, био укључен у реализацију пројекта сиријских контраша, судећи по његовом премештају у Багдад на место заменика шефа мисије у 2008.

Циљ је био да се у Сирији створе фракцијске поделе међу сунитима, Алавитима, шиитима, Курдима, Друзима и хришћанима. Иако је сиријски контекст потпуно другачији од оног у Ираку, постоје упадљиве сличности у погледу поступака којима су обављена убиства и злочини.

Извештај објављен у Шпиглу, који се односе на злочине почињене у сиријском граду Хомс, потврђује организовани секташки процес масовних покоља и вансудских убистава, упоредив са ирачким ескадронима смрти спонзорисаним од САД.

Људи у Хомсу рутински су категорисани као „заробљеници“ (шиити, Алавити) и „издајници“. „Издајници“ су сунитски цивили унутар од побуњеника окупираног градског подручја, они који изразе своје неслагање или противљење владавини терора Слободне сиријске војске (ФСА):

„Од прошлог лета (2011), ми смо погубили нешто мање од 150 људи, што представља око 20 одсто наших затвореника“, каже Абу Рами. Али … егзекутори су у Хомсу имали више посла са издајницима у својим редовима, него са ратним заробљеницима. „Ако ухватимо суни-шпијуна, или цивила издајицу револуције, с њим брзо завршимо“, каже један борац. Према Абу Рами, Хусеинова упокојивачка бригада је убила између 200 и 250 издајника од почетка устанка.. „( Шпигел, 30. март, 2012.)

Пројекат захтева почетни програм запошљавања и обуку плаћеника. Одреди смрти, укључујући и либанске и јорданске јединице салафиста, које су ушле у Сирију преко јужне границе са Јорданом средином марта 2011. Већи део припремљеног је већ био на снази пре доласка Роберта Стивена Форда у Дамаск, у јануару 2011.

Фордово именовање за амбасадора у Сирији је објављено почетком 2010. Дипломатски односи су прекинути у 2005, после убиства Рафика Харирија, за које је Вашингтон окривио Сирију. Форд је стигао у Дамаск непуна два месеца пре почетка побуне.

Слободна сиријска армија (ФСА)
Вашингтон и његови савезници реплицирали су у Сирији основне карактеристике „Ирачке салвадорске опције“, што је довело до стварања Слободне сиријске војске (ФСА) и њених разних терористичких фракција, укључујући са Ал Каидом повезане Ал Нусра бригаде.

Иако је стварање Слободне сиријске војске (ФСА) објављено у јуну 2011, регрутација и обука страних плаћеника је покренута много раније.

У сваком погледу, Слободна сиријска војска је димна завеса. Западни медији су је огласили као бона фиде ентитет војних лица, основан као резултат масовног напуштања владиних снага. Број пребега, ипак, није био ни значајан, ни довољан да се успостави кохерентна војна структура са командом и контролним функцијама.

ФСА није професионални војни ентитет, пре је то лабава мрежа одвојених терористичких јединица, сачињена од бројних паравојних ћелија које послују у различитим деловима земље.

Свака од ових терористичких организација ради самостално. ФСА нема ефикасну команду и контролне функције, укључујући повезивање ових различитих паравојних група – под контролом посебних снага и обавештајних оперативаца, спонзорисаним од САД-НАТО, који су уграђени у редове изабраних терористичких формација.

Ове високообучене специјалне снаге на терену, сачињене и од многих запошљеника приватних безбедносних компанија, су рутински у контакту са командама и обавештајним службама САД и НАТО и савезничких војски, укључујући Турску. Ове прикривене специјалне снаге су, без сумње, такође укључене у пажљиво планиране бомбашке нападе на владине зграде, војна постројења, итд.

Одреди смрти су обучени плаћеници регрутовани од стране САД, НАТО и њихових савезника из Персијског залива, као и Турске. Надзиру их савезничке специјалне снаге, укључујући британски САС и француске падобранце, као и приватне безбедносне компаније по уговору са НАТО-ом и Пентагоном. У том смислу, извештаји потврђују хапшење од стране сиријске владе неких 200-300 радника обезбеђења (Линк )који су се интегрисали у побуњеничке редове.

Фронт “Џабат ал-Нусра”
За Фронт Џабат ал-Нусра, наводно повезан са Ал Каидом, каже се да је најефикаснија „опозициона“ група побуњеничке борбе, одговорна за неколико бомбашких напада високог профила.

Представљена као непријатељ Америке (на листи је терористичких организација Стејт департмента), Ал Нусрине операције, ипак, имају отиске америчке паравојне обуке, тактике терора и наоружања. Злочини почињени над цивилима од стране Ал Нусре (тајно финансиране од САД-НАТО) су слични онима од стране америчких спонзорисаних ескадрона смрти у Ираку.

По речима вође Ал Нусре у Алепу, Абу Аднана: „Џабат ал-Нусра има сиријске ветеране рата у Ираку у својим редовима, људе који доносе искуство – нарочито производњу импровизованих експлозивних направа (IEDs) – за фронт у Сирији „.

Као и у Ираку, страначко насиље и етничко чишћење су активно промовисани. У Сирији су Алавити, шиитске и хришћанске заједнице мета САД-НАТО спонзорисаних ескадрона смрти. Алавити и хришћанска заједница су главне мете програма атентата.

Потврђено од стране сервиса вести Ватикана:

Хришћани у Алепу су жртве смрти и разарања због борби која месецима утиче на град. Хришћанска насеља су, у новије време, била погођена од побуњеничких снага које се боре против регуларне војске, а то је изазвало егзодус цивила.

Неке групе у нејединственој опозицији, где такође постоје џихадистичке групе, „пале хришћанске куће и зграде, терају станаре да беже и тада заузимају посед (етничко чишћење.”(Agenzia Fides. Vatican News,19. Октобар, 2012.) 

„Сунитски салафисти милитанти – каже владика – наставили су да чине злочине против цивилног становништва, или да на силу регрутују борце. Фанатични сунитски екстремисти боре се поносно у свом свети рат, посебно против Алавита. Када терористи контролишу верски идентитет осумњиченог, они му траже да наведе савоју генеалогију до Мојсија. И још траже да рецитује молитву коју су Алавити уклонили. Алавит нема шансу да остане жив”.(Agenzia Fides 04/06/2012).

Извештаји потврђују прилив салафиста и са Ал Каидом удружених  ескадрона смрти, као и јединица под покровитељством Муслиманског братства у Сирију од почетка побуне у марту 2011.

Осим тога, подсећају на пријављивање на муџахедина да воде ЦИА- џихад (свети рат) на врхунцу совјетско-авганистанског рата, што су, према израелским обавештајним изворима,  покренули НАТО и турске Врховна команда.“

„…агитујући на придобијању хиљада муслиманских добровољаца у земљама Блиског истока и муслиманског света, да се боре заједно са сиријским побуњеницима. Турска војска обучава те добровољце и обезбеђује њихов пролаз у Сирију.” (DEBKAfile, “NATO to give rebels anti-tank weapons”, 14. август 2011.).

Приватне компаније за обезбеђење и регрутовање најамника
Према извештајима, приватнe безбедноснe компанијe које послују у Персијскоm заливu су укљученe у регрутовањe и обуку плаћеника.

Иако нису посебно усмерени на регрутовање најамника усмерених против Сирије, извештаји указују на стварање логора за обуку у Катару и Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ).

У Војном граду Зајед (УАЕ), “ тајна војска је у формирању”(погледај) под управом Xe Service (некада Блекботер). Договор да се оснује војни камп за обуку плаћеника у УАЕ је потписан у јулу 2010., девет месеци пре избијања ратова у Либији и Сирији.

А како показују и недавна дешавања, безбедносне компаније су по уговору са НАТО и Пентагоном укључене у обуку „опозиционих“ одреда смрти за употребу хемијског оружја.

“ Сједињене Државе и неки европски савезници користе уговорне безбедносне агенције за обуку сиријских побуњеника како да обезбеде залихе хемијског оружја у Сирији, изјавио је високи амерички званичник и неколико високих дипломата за ЦНН у недељу (ЦНН, 9. децембар 2012) – погледај овде.

Имена компанија које су укључене нису откривена.

Иза затворених врата Стејт департмента
Стивен Роберт Форд био је део малог тима у Стејт Департменту, тима који надгледао регрутацију и обуку терористичких бригада, заједно са Дереком Шолеом   и Фредериком Ц. Хофом , бивши пословним партнерима Ричарда Армитажа, који је био “специјални координатор за Сирију“Вашингтона. Дерек Шоле је недавно именован на положај помоћника секретара одбране за међународне послове безбедности (ISA).

Ова екипа је радила под руководством (бившег) помоћника државног секретара за блискоисточне послове Џефрија Фелтмана.

Фелтманов тим је у тесној вези са процесом запошљавања и обуке плаћеника из Турске, Катара, Саудијске Арабије и Либије (љубазношћу постгадафијевског режима, који је послао шест стотина исламских борбених група из Либије, преко Турске, у месецима после септембра 2011 и пада Гадафијеве власти).

Помоћник државног секретара Фелтман је у контакту са саудијским министром иностраних послова принц Саудом ал-Фејсалом и катарским министром иностраних послова, шеиком Хамадом бин Јашимом. Он је такође био задужен да са канцеларијом у Дохи обезбеђује „посебну безбедносну координацију“ која се односи на Сирију, што укључује и представнике западних и обавештајних агенција земаља из персијског залива и представника из Либије. Принц Бандар бин Султан, истакнути и контроверзни члан саудијске интелигенције био је део ове групе (ПресТВ, 12. мај, 2012. – US, Saudi Arabia plan to destroy Syria)
                                                   
У јуну 2012, Џефри Фелтман је именован за помоћника генералног секретара УН за политичка питања, стратешки положај, који се, у пракси, састоји у постављању агенде УН (у име Вашингтона) о питањима која се односе на „Резолуције о решавању сукоба на различитим “кризним жариштима” „широм света (укључујући и Сомалију, Либан, Либију, Сирију, Јемен и Мали). Има горке ироније у томе да су земље из “Резолуција о решавању сукоба“ управо оне које су на мети америчких тајних операција.

У вези са Стејт департментом, НАТО и њиховим марионетама у Дохи и Ријаду, Фелтман је човек Вашингтона иза специјалног изасланика УН, Лакдара Брахмија и његовог “Мировног предлога“.

У међувремену, док се више декларативно изјашњавају о мировној иницијативи УН, САД и НАТО су убрзали процес регрутовања и обуке плаћеника, као одговор на тешке губитке „опозиционих“ побуњеничких снага.

САД су предложиле да „крај игре“ у Сирији није промена режима, већ разарање Сирије као националне државе.

Распоређивање „опозиционих“ одреда смрти са мандатом да убијају цивиле је део овог злочиначког подухвата.

„Тероризам с људским ликом“, је потврдио Савет за људска права Уједињених нација, гласило  НАТО-а за „хуманитарне интервенције“, на основу доктрине „Одговорност да се заштити“ (R2P).

Злочини почињени од стране САД/НАТО-а одреда смрти су немарно приписивани влади Башара Ал Асада. Према Високом комесару УН за људска права, Нави Пилај:

„Овај масовни губитак живота могао је бити избегнут да је Сиријска влада одлучила да узме другачији пут од једног од немилосрдног потискивања онога што су у почетку били мирни и легитимни протести ненаоружаних цивила,“ (цитат из текста Стивена Лендмана- UN Human Rights Report on Syria, Глобал Рисрч, 3. јануар, 2012)

„Неизрециви циљ“ Вашингтона састоји се у разбијању Сирије као суверене нације – дуж етничких и верских линија – у неколико засебних и „независних“ политичких субјеката.

За Србин.инфо превео: Александар Јовановић – “Микрорем”, mikrorem.com

Ознаке: грађански рат, Ирак, Исламисти, одреди смрти, плаћеници, САД, Сирија