Прочитај ми чланак

„Највећи ризик – могући сукоб Турске и Русије“

0

Као држава и регија тренутно се налазимо у оку урагана, политички и географски између две монументалне кризе, које нам драматично мењају начин бивствовања.

У ауторском тексту за „Политику“ он каже да се на Блиском истоку води мали светски рат који ће утицати на однос снага у том региону, на односе САД и Русије, али и на повећани број избеглица који крећу ка Западној Европи.

Ипак, највећи ризик долази од потенцијалног директног сукоба Турске и Русије које имају супротстављене геополитичке императиве на Блиском истоку, али и дијаметрално супротстављене визије света.

Иако су САД редуковале листу приоритета на борбу против Исламске државе и чекање да се Русија и Турска међусобно исцрпе и блокирају, ширење руског утицаја на Блиском истоку, као и парализа Европе поново увлаче Америку у блискоисточни вир.

Избегличка криза је запањујуће поделила и паралисала ЕУ, каже Јовановић, наводећи да је пре свега реч о кризи међусобног поверења и одлучивања, али и дефинитивном неуспеху интеграције муслимана у европска друштва.

Последице по Балкан су погубне: Грчка је практично жртвована и де факто претворена у прихватни центар. Србија и Македонија постале су тампон-зона између Грчке и Мађарске, која се све више перципира као стварни граничар ЕУ, објашњава он.

„Србија је искусила и теже периоде у историји, али ретко кад смо имали овакву безидејност и пасивност политичке елите“, каже Јовановић.

Неповољан политички контекст морао би, по његовом мишљењу, да подразумева само још већи императив испуњавања домаћих стратешких приоритета: боље физичко повезивање са Медитераном и централном Европом, али и претварање Београда из „града јефтине забаве у вибрантно дипломатско место, у коме ће се без табуа отварати теме европске безбедности, избеглица, као и дијалога са исламским светом“.

„Београд, пак, не може постати таква отворена дипломатска платформа, док год је де факто затворен за озбиљну међународну трговину, као што је данас случај. Ту се враћамо на наш трагични актуелни проблем неповезаности спољне и развојне политике“, сматра Јовановић.

У оку урагана не може се дуго остати. Пасивно чекати да прође само значи призивати несрећу, закључио је Јовановић.

Танјуг