Pročitaj mi članak
(Вечерње новости, фото Игор Маринковић)
Тамо далеко на слави Крфа
Репортери „Новости“ путевима страдања и славе српске војске (9): У поворци која је пратила мошти Светог Спиридона, чула се песма српских војника, као некада. Међу хиљадама грађана у поворци за моштима свеца било је и много Срба.
Звона су одјекнула снажно. Са свих цркава, одједном. Заштитник Крфа, Свети Спиридон, упутио се међу свој народ.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Сваке године, у августу, износе се његове мошти из истоименог храма, у центру града. И на рукама их носи народ у литији која пролази, увек истим путем. Читају се молитве на свакој раскрсници, на окукама, код знаменитих белега прошлости ове древне вароши.
Слило се цело острво и пристигли су верници из свих делова Грчке. Они који верују да их чува Свети Спиридон.
Крфски лист „Анагенезис“ је забележио и ово: „Дошли су српски војници на Крф.
Сенке од људи.
Бедни остаци једног страшног националног бродолома.
Са тешким болом у душама, јер су изгубили отаџбину.
Породице. Имања.
Све што свето и узвишено човек има.
Међутим, они су се показали као витезови који знају како се треба борити против непријатеља.
Али и како се ваља племићки понашати према земљи у коју су дошли као гости.“
Хиљаде људи пратиле су носиљку на којој је златом опточен ковчежић од стакла. Мошти су кренуле, најпре, на рукама војника. Испред су милели оркестри грчке морнарице, пешадије, ваздухопловства. Сви видови и родови грчких оружаних снага имају своје оркестре. И сви су у живописним униформама, посебним за овакве прилике. Њих су надвисивали барјаци са иконама, старим и по више векова.
Лагано, иза, црквени великодостојници, свештеници и монаштво. Њихово појање прихватао је народ.
Стојимо на плочнику испод старог крфског позоришта. У овом здању је, пре готово десет деценија, био српски парламент нашег избеглог народа. Гледамо у раскошну поворку, све боје, све ношње овог времена… Гледамо у здање позоришта, ништа се, на први поглед, овде није променило. Добро је казао Љубомир Сарамандић, кустос Српске куће на Крфу:
– Да неко, којим случајем, одлучи да сними филм о српским војницима на Крфу, кулисе не би биле потребне.
И гле чуда! Из поворке која је застала, зачусмо „Тамо далеко“. Песму жудње за завичајем српске војске певала је група младића поклоника ове традиционалне церемоније.
– Сваке године долазимо да будемо део ове, на свету јединствене поворке. – Говори Видак Поповић из Београда.
– Подесимо тако да пре дана Светог Спиридона посетимо Видо, Гувију… Све, где год има српских трагова на Крфу.
– Има ли их и у овој молитвеној колони?
– Има – одговара младић.
– И они су, оног лета, били део ове церемоније, па на Крфу је било више Срба него Крфљана. Ја верујем да је и њих заштитио Светац. Ја… верујем…
Новинарска срећа?
Ко зна шта је, да нам се, управо у овом дану, пут страдања српске војске укрсти са „путовањем“ Светог Спиридона. Да овако завршимо причу о Крфу, на коме је српска војска нашла спас. Опоравила се, оправила, сачувала државу и, после годину, кренули у Солун. Одатле у нове битке за слободу поробљене отаџбине.
Недеља је на Крфу. Све је свечано и све је у знаку ове традиционалне литије. Све живо је на улицама. И домаћи и гости. Где и кога да потражимо да посведочи причу Видака Поповића? Преживелих српских војника и збегова на Крфу одавно нема. Али има сачуваних сећања о дану Светог Спиридона, у лето 1916. године. Француски посланик, делегат на српском двору, тада је известио Париз:
„И српски војници носили су мошти. Иза грчких свештеника, њих је пратила избегла Влада, део Парламента. Митрополит Димитрије био је са грчким владикама, одмах иза српских војника. А краљ Петар у првом реду, с народом. Када је поворка стигла до зграде у којој је био смештен српски парламент, војска је запевала своју химну чежње за отаџбином.
’Тамо далеко’, прихватили су и грчки војни оркестри. Народ је плакао, војска је плакала, јер је у тој жалосној мелодији било све. Њихов завичај, њихови најмилији… речју – Србија. Када су мошти са заштитником древног Крфа враћене тамо одакле су понете, у цркву, српски војници су заиграли коло. Гледао их је стари краљ који је ослањајући се на штап, препешачио целу литију“.
Земљак француског делегата, новинар Албер Лонд, у истом дану је забележио:
„Није ово више она војска, тужна и безнадежна. Није ово више онај краљ, напаћен дугом албанском зимом и тешким пешачењем… Ово је потпуно нова снага, која задивљује. Повратили су се. Придигли, тако да се пред овим дивовима скидају капе. Сада сам сигуран. Само они који толико љубе своју земљу не могу да пропадну.“
А Грци су овако говорили, а речи је пренео лист „Анагенезис“:
„Мало је било народа који су показали толико поштовања према духу и обичајима овог места, као што је то показао српски народ. Прошао је голготу, а поред тога, сачувао духовну лепоту и племенитост витешке нације. Грчка душа их је заволела. Грчка ће их душа ценити и када одавде оду“.
Звонила су звона са Цркве Светог Спиридона. Народ је после литије могао да, без иједног цента, узме велику белу свећу, једну, две, три… Колико је хтео. Да их упали за неког свог. За живе и мртве. Како некад, тако и сад. Учини се, на тренутак, да је овде стало време.
ИЗВОРНА ВОЈНИЧКА ХИМНА
Само две почетне строфе песме „Тамо далеко“ до данас су сачуване у изворном облику. Ону, коју су српски војници певали у лето 1916. године, забележио је и француски новинар Албер Лонд. Стихове је носио чак у Бизерту, међу српске рањенике, али и у француске школе у којима су се школовала српска деца из збегова.
… „Тамо где Дрина уништен кваси гај,
Тамо су моји двори и мили завичај.
Тамо где Тимок поздравља Вељков град,
Тамо ми спалише цркву, у којој се венчах млад.
Тамо у брда, Ђетиње где је пут,
Тамо ми суза мајке прелива сваки кут“…
Прочитајте још:
Скадар: Гробница за српске душе коју чувају Албанци католици
У срцу Албаније Срби муслимани певају Боже правде и сањају мајку Србију!
Грци у Албанији: Срби, диван народ, наша браћа, зашто оволико страдају
Албанија: Српски војници умиру од глади, Французи, Енглези не доносе храну, смеју им се
Српске новине на Крфу 1916: Обавештавам, да ми се кућа угасила, погинуо ми је и четврти син …
Видо – на гробу српског војника: Брате, донела ти сеја комадић земље Србије за којом си чезнуо …
Грци на Крфу: Под сваком стопом, па и ту где ви сада стојите су кости српских хероја
Зејтинлик – српско војничко гробље у Солуну: Вечни мир пред вратима Србије
