Podešavanja / Settings

Kad je završen rat, oni se nisu vratili. Čekale su ih majke. Čuvale za njih pletene čarape i poslednje brašno za pogaču… Čekale su ih devojke. Spremljeni darovi nisu iznošeni iz brižno čuvanih škrinja… Čekala ih je letina. Prestareli očevi nadali su se zameni. Da produže porodičnu lozu. Da održe vatru ognjišta.

Nije ovo više ona vojska, tužna i beznadežna. Nije ovo više onaj kralj, napaćen dugom albanskom zimom i teškim pešačenjem… Ovo je potpuno nova snaga, koja zadivljuje. Povratili su se. Pridigli, tako da se pred ovim divovima skidaju kape. Sada sam siguran. Samo oni koji toliko ljube svoju zemlju ne mogu da propadnu.“

Ne obaraju, kažu nam ovi ljudi, ni stare maslinjake, pod kojim su umirali Drinci.

Puštaju viševekovnim stablima da sama skončaju i stope se sa srpskim humkama. Govore nam da paze i na spomen-česmu, gore u selu. I na spomenik, dole, kraj puta za Mirjatiku na koji nas ljubazno upućuju.