Прочитај ми чланак
(Владимир Нестеров)
Сумирајући у међувремену резултате “националне револуције” како у Кијеву зову државни преврат, могли би издвојити главну паролу нових владара: “Сву власт олигарсима!” Власт рођена на Мајдану, одмах је двојицу милијардера поставила на места губернатора. Игор Коломојски, чије богатство магазин Форбс процењује на 2,4 милијарде долара, предводи Дњепропетровску област. Сергеј Тарута који има “нешто мање” постављен је за руководиоца Доњецке области. Имајте у виду да ово нису сиромашна Волинска област или Ровеншћина, него индустријско срце земље, нај “берићетнији” региони који пуне буџет.
Неки “револуционарни” новинари настављају по инерцији да пишу о томе да “рачуни олигарха морају бити ухапшени”. Наводе њихова имена и дела. То је Ринат Ахметов, стари бизнис-партнер Виктора Јануковича. То је Дмитри Фирташ са компањоном Јуријем Бојком. Они су стекли богатство на гасним шемама и успели су јефтино да присвоје државну имовину у гасној, металуршкој (титан) и комуналној области.
Они су били бизнис-партнери олигарха Сергеја Курченка из новог таласа који је радио за “породицу”. Фирташ, Бојко, Коломојски и Курченко заједно су зарађивали на пословима снабдевања нафтним прерађевинама и снижењу гаса, снабдевајући Александра Јануковича, сина свргнутог председника. Данас су сви они безбедно “променили боје” у тонове новоуспостављеног режима у Кијеву. Ахметов и Фирташ су изјавили да подржавају нову власт. Коломонски се поноси тиме што је помагао Мајдану и изјављује да је био “талац” бившег режима. Није прецизирао како је преживео ако је био талац.
У парламенту су на чудесан начин очуване посланичке групе Ахметова и Фирташа. Казне су избегли и многи одиозни министри бившег режима. Инострани покровитељи Мајдана немају ништа против.
Иницијатива “запошљавања” олигарха у новим условима дошла је од потпредседника владе за регионалну политику Владимира Гројсмана. Претпостављало се да ће губернаторска места такође заузети и дончанин Ринат Ахметов и харковчанин Александр Јарославски. Додуше, Ахметов је захвалио на указаном поверењу и одбио. Опрезан човек. Јарославски је обећао да ће помоћи да се побољша живот у Харкову, али не као губернатор.
А већ Игор Коломојски је сам преузео иницијативу и понудио се народу Дњепропетровског региона. “Испало је тако да сам се ја сам кандидовао за губернатора, да би (будући да сам у Дњепропетровску) смирио страх и панику, различите противуречности којих код нас никад није било и не сме бити” – изјавио је олигарх приликом ступања на дужност. И дошао је на власт, како је то данас уобичајено у Украјини, ради спречавања манифестовања “сепаратизма”.
Новинари који раде за нову власт пишу о наводним огромним користима за земљу због доласка у губернаторске фотеље милионера и милијардера који су просперирали при старом режиму. Њихово резовање по овом питању изгледа овако. У предузећима олигарха раде стотине хиљада људи. Пошто власници предузећа тврде да имају вишак радне снаге, од њих се могу формирати одреди народне самоодбране, којима ће становништво веровати. Пошто ће олигарси тим борцима и даље исплаћивати раније плате, држава ће само уштедети.
Поред тога, олигарси имају велико искуство у снабдевању престоничког и локалних мајдана храном, униформама, средствима самоодбране (оружјем) и лековима. Значи, то исто могу учинити и у “својим” областима.
Такође истичу да они имају значајне административне и финансијске ресурсе, да су повезани партнерским везама са власницима стотина других компанија и са чиновницима, па будући да су и богати – нема потребе да се баве корупцијом. А становништво ће их подржати, јер ће у супротном остати без посла.
Сетио сам се једне старе приче. У првој половини XVII века у југо-западним руским земљама, то јест на територијама данашње Украјине које су улазиле у састав Пољске круне, формиране су огромне латифундије кнежева, који су само номинално потпадали под контролу државне управе. Тада је 10 кнежева, углавном пољског порекла, владало са 55% од укупног фонда пољопривредног земљишта.
Било је то време сведозвољености магнатима. Дошло је до новог поробљавања сељака. Кулук је достизао до 6 дана у недељи. На територији рода Вишњевецких на Лубеншћини (у Европи није било већег земљопоседа), важила је једна власт и једно право – кнежевско. Владавина Јеремије Вишњевецког, крвног непријатеља Богдана Хмељицког, пољски научник Александар Јаблоновски чак не сматра латифундијом, него одвојеном Задњепровском државом.
Данашњи олигарси који су по вољи Кијева расејани по губернаторсќим фотељама, у својим областима ће кројити исте такве државе-латифундије. Прелазак на Устав из 2004. године, по коме је место председника Украјине више симболичко, долазеће промене у расподели административног пуномоћја и новчаних средстава између центра и провинције – све то гарантује некажњивост за олигархе који ће зајашити предате им на старање области.
Ако овакав положај остане у Украјини, успостављање кнежевина из времена Јеремије Вишњевецког, укључујући и појаву кметова на транспортерима и чилерима, није искључена. Осетивши грабљиве перспективе које се услед “националне револуције” отварају пред том категоријом грађана, “за регијама” ће посегнути и други олигарси.
Средином XVII века тиранија Вишњевских, Замојских, Љубомирских, Потоцких и осталих довела је до ослободилачког рата под Богданом Хмељицким, што је резуртирало сједињавањем са Русијом већих делова југо-западних руских земаља. Интересантно је какав ће бити финале садашњег уласка олигарха на власт?!
(Фонд стратешке културе)
