Нечија су деца изгорела… Беби су поломљене кости… Ивану Подрашчић манијак је силовао и убио… Жена се обесила јер је муж годинама малтретирао… Апелујемо на државу да одговорно ради свој посао, а на грађане да не окрећу главу.

Није тајна да су центри за социјални рад били упознати са приликама у неким од тих породица. Није то била тајна ни за породице, пријатеље, комшије… Знали су шта се дешава и ћутали о томе. Због свега што се десило у последње време, одлучили смо да кажемо – доста је!

Министарство: Треба нам другачији приступ

Поводом апела  у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике нам је речено да је потребан другачији приступ читавог друштва у односу према људима који су у систему социјалне заштите.
„Јавност треба да буде наш партнер, да процењује наш рад, али и да нам помаже. Једини који нешто увек ураде на терену су запослени у центрима за социјални рад“, кажу у том министарству.

Време је да се сви заједно укључимо у борбу за подизање друштвене свести.

Апелујемо на државне органе да проверавају рад својих социјалних служби, а на грађане да не окрећу главу од насиља и жртава које живе у њиховом комшилуку!

Да проблем мора да се решава што пре, каже за „Ало!“ и социолог Невен Цветићанин.

– Све је ово производ друштвених девијација. Породице су угрожене. Морал нам се расточио услед духовне беде.

Изгубили смо оно што се зове уредан грађански живот. Људи су пуни стреса и нервозе због духовне конфузије.

Институције треба да реагују у том правцу. Чак и код животиња важи правило да се штите најмлађи.

Код нас је дошло до тога да су баш они на удару – објашњава Цветићанин и додаје да је све то велики друштвени проблем, али и проблем свих нас.

– Ако се сви удруже, можемо га решити. Неопходна је  емпатија међу људима – каже наш саговорник.

Случај злостављане бебе и даље потреса Јагодину

Зашто није било реакција кад је Ђорђу сломљена бутна кост?

Јелена Бојовић (17) из Слатине код Јагодине, мајка злостављаног шестомесечног Ђорђа, јуче је без речи напустила педијатријско одељење, након што јој је саопштено да јој је дете одузето. На изласку су је сачекали полицајци, који су је одмах одвели на информативни разговор због сумњи да је беба злостављана и да су јој повреде нанете физиком силом. Последње повреде, међутим, нису једине, јер је беби у августу била поломљена бутна кост, па јагодински лекари ортопеди сумњају да су проблеми у породици могли да се уоче раније.

– Свима је јасно, а поготово лекарима, да до прелома бутне кости не може да дође тек тако, већ да мора да се деси ударац или да беба падне, односно физичка и механичка сила да се кост преломи. Мајка се и онда веома слободно, да не кажем неочекивано за такву ситуацију, понашала према нашим колегама који су стављали гипс беби. Опет нико није реаговао – откривају нам лекари ортопеди, који, међутим, нису желели јавно да изнесу своје мишљење.

Ни на јагодинској педијатрији није било расположених за разговор, јер је, како сазнајемо, запосленима забрањен разговор са медијима. Чак је и начелник Небојша Влашкалић у неколико наврата поновио да има посла и да свакако не намерава ништа да прича за медије.

О бебици се тренутно брину медицинске сестре и техничари. Они су му практично старатељи, док Центар за социјални рад не нађе хранитеље.

Малтретирао породицу деценијама – Очајна жена се обесила због језивог насиља!

Мештани Ракитова код Јагодине били су у шоку када су чули да се Живадинка Глишић обесила. Имала је троје деце и, са стране гледајући, складну породицу. Међутим, уследила је кривична пријава против њеног супруга Д. Г. због вишедеценијског насиља и злостављања у породици!

Кривична пријава против насилника

Због сумње да је Живадинка Глишић из Ракитова код Јагодине извршила самоубиство после вишедеценијског насиља и злостављања, полиција је против њеног супруга Д. Г. поднела кривичну пријаву за насиље у породици.

Основно тужилаштво покренуло је истрагу и дало налог полицији да испита сведоке тог насиља, као и њихово троје деце.

Жена и троје деце, испод фасаде складне породице са села, годинама су трпели најпримитивније насиље и злостављање. Нико од рођака, пријатеља и комшија, иако су знали шта се догађа, није пријављивао ништа. Сви су окретали главу од проблема.

– Након што се жена обесила, блиски рођаци рекли су полицији и тужилаштву да је годинама трпела насиље. Претпоставља се да се због тога и убила, јер више није могла да издржи такав живот.

Деца су такође била изложена физичком, вербалном, емотивном, социјалном и економском насиљу. Ипак, највећу жртву у кући подносила је жена, која је без поговора морала да извршава свако наређење супруга. Морала је да га облачи, храни, доносила му је лавор у кревет да мокри… Ужас шта јој је радио – прича извор близак породици.

Отац злостављач није радио, али су чланови породице сав зарађени новац морали да предају њему на располагање. Углавном је новац трошио на себе и своја задовољства. Представљао се као углађени господин, лепог изгледа, офарбане косе, прелепих манира… А код куће…

– Тукао је, понижавао и вређао чланове породице до крајњих граница људске издржљивости. Њихова кућа је изолована од остатка села, немају комшије у близини, мада су и они знали шта се догађа у кући. Он би, на пример, отишао са женом у њиву. Она би цео дана радила по сунцу, док је он лежао у хладу, а онда је тукао да му донесе воде – прича извор.

Деца су у својим изјавама казала да претпостављају да мајка више није могла да издржи. За све њих је било неиздрживо очево понашање и годинама су патили, али су налазили начине да га трпе.

– Ћерки није дао паре за аутобуску карту, па је морала да иде пешке до Ћуприје у школу и назад, 20 километара. Девојка је сада студент и сви су квалитетни људи, али носе горчину која никада неће нестати.

Отац насилник на све те оптужбе одговара да је сматрао да је то најбољи модел васпитања, односно, његова намера није била злостављање, него да децу што боље васпита. Међутим, деца и даље, иако су пунолетна, страхују од оца. Против Д. Г. је тужилаштво покренуло истрагу, он је саслушан, али је и даље на слободи.

Трагедије које су потресле Србију

– Троје деце Миреле Микулчић изгорело у кући, у селу Рајковац код Младеновца.

Тадашњи коментар Центра за социјални рад у Младеновцу био је: „Патронажна сестра није имала примедбу на негу деце“. Из Градског центра за социјални рад у Београду рекли су да су Мирела Микулчић и њена деца били у евиденцији одељења у Младеновцу од 2011. године.

Тој породици је пружана помоћ и подршка из домена социјалне заштите. Стручни радници одељења у Младеновцу су, радећи са овом породицом, посредовали и код других институција ради превазилажења и унапређења животних околности у којима се затекла. У односу на ову породицу, Градски центар за социјални рад није имао пријаве нити било какава сазнања у вези са занемаривањем, злостављањем и напуштањем малолетне деце.

– Ивана Подрашчић (13) из Батајнице убијена је на свиреп начин.

Центар за социјални рад у Земуну три године је пратио Иванине родитеље, али се од тога одустало јер је 2009. године процењено да за тим више нема потребе.

– Двоје деце Викторије Јовановић, којој је већ одузето четворо деце, настрадало је у пожару.

Остало је нејасно зашто стручне службе нису реаговале и одузеле јој децу.

– Беби Зорана и Јелене Бојовић лекари су открили поломљене кости, што је указивало на злостављање

Бебина мајка Јелена (17) особа је са сметњама у менталном развоју и била је под старатељством у Варварину.

– Случај троје деце која су изгорела у пожару у бараци у Новом Београду.

Центар за социјални рад преузео бебу коју је мајка Живана Станковић успела да спасе.

– Случај закопаног новорођенчета Сузане Н. у дворишту у селу Раља код Смедерева

Она је била под надзором Центра за социјални рад у Смедереву. Директор тог центра Милош Ђорђевић је изјавио да је од 2012. године породица у евиденцији центра, примали су социјалну помоћ, а њен син од 11 година био је смештен у хранитељску породицу.

(Ало, фото: Душан Миленковић)

Ознаке: nasilje nad decom, настрадала деца, Србија, убиства, Црна хроника