Прочитај ми чланак
Грабар Китаровић је у другом кругу председничких избора добила поверење 50,54 одсто грађана, док се за Јосиповића на челу државе у наредном петогодишњем мандату изјаснило 49,46 процената гласача.
Иво Јосиповић изгубио је са малом разликом од око 20.000 гласова и први је председник који није добио други мандат. За Колинду Грабар Китаровић гласало је 50,54 одсто грађана, а за Јосиповића 49,46 одсто.
Победа је у штабу ХДЗ-а прослављена веома бучно, уз много хрватских застава, док је у истовремено у штабу Иве Јосиповића владало лоше расположење.
Сам Јосиповић признао је пораз и пре него што су објављени званични резултати, када је пребројано 98 одсто гласова.
Одзив на овим изборима био је изузетно велики, па је гласало више од два милиона грађана или 59 одсто оних који имају право гласа. Никада до сада одзив није био тако велики, а хрватски председнички избори показали су велику поделу земље на десницу и левицу. Победа ХДЗ-ове кандидаткиње увод је и у парламентарне изборе на којима се такође очекује победа ХДЗ-а.
ХРВАТСКА ИЗНАД СВЕГА
„Борићемо се за Хрватске националне интересе јер ово је Хрватска, а не регија.
Бринућемо о нашој Хрватској, о нашим људима, о нашим пензионерима и незапосленима“, поручила је председница.
Избор Колинде Грабар Китаровић није изненађујући, јер су хрватски грађани показали да су жељни промена, а Јосиповић се везује за неуспешну левичарску владу Зорана Милановића.
У другом кругу изашло је чак 500.000 грађана више него пре две седмице, што показује да су све политичке стране до краја мобилисале бираче.
Колинда Грабар Китаровић остварила је предност у Славонији и Далмацији, док је Иво Јосиповић био успешнији у Истри, Приморју и на северу Хрватске. Малу предност нова хрватска председница имала је у Загребу и то је било и пресудно за победу.
Колинда Грабар Китаровић рођена је у Ријеци, а студије енглеског и шпанског језика и књижевности завршила је у Загребу. Дуго је година радила као дипломата у министарству спољних послова, па је била и на дипломатској служби у Канади.
За време владе Иве Санадера била је изабрана за министра европских интеграција, а затим и шефа дипломатије. Дала је велики допринос уласку Хрватске у ЕУ, а након што се разишла са бившим премијером који је сада у затвору на иницијативу Стипе Месића постала је амбасадор у Вашингтону. Са тог места отишла је у НАТО, где је била помоћник генералног секретара за јавну дипломацију.
Грабар Китаровић слови као екстремна политичарка – велики је поборник евроатланских интеграција и русофоб.
Један од првих потеза биће сазивање седнице владе на којој би требало да се расправља о кризи у Хрватској која траје већ годинама.
И у кампањи је оптуживала садашњу владу за неефикасност и претерану повезаност досадашњег председника са премијером Зораном Милановићем.
Када је реч о односима са Србијом, Колинда Грабар Китаровић најавила да ће тражити да Србија пре уласка у ЕУ да одговоре о несталима, као да се исправи српско-хрватска граница на Дунаву, која је по њој сада устројена на српској отимачини хрватске земље. Иначе, Колинду су у другом кругу председничких избора листом подржале крајне националистичке хрватске странке – ХСП, ХСП Анте Старчевић и др.
На инаугурацију у Загребу позваће и председника Србије Томислава Николића, најавивши да ће и том приликом покренути разговоре како би се решили дугогодишњи проблеми између две државе.
Иво Јосиповић најавио је да ће наставити каријеру као универзитетски професор, али није искључено да ће се укључити и у страначки живот и покушати да обједини левицу пред парламентарне изборе.
