Прочитај ми чланак
У Москви је 13.04.2014. у организацији НВО “Евроазијски комуникациони центар” одржан округли сто на тему “Евроазијска безбедност: изазови и одговори”. Учесници манифестације су покушали да анализирају ситуацију у вези са последњим дејствима САД и неких земаља ЕУ на дестабилизацију Украјине и да пронађу одговоре на нека од питања: да ли деловање Запада нарушава равнотежу сила у Евроазији; каква мора бити реакција Русије на подршку Запада државном удару у Украјини; како осигурати евроазијску безбедност?
Учесници округлог стола су били:
– Генерални директор Института за спољнополитичка истраживања и иницијативе, Вероника Крашениникова
– Директор “Евроазијског комуникационог центра”, Алексеј Пиљко
– Извршни директор политиколошког центра “Север-Југ″, Алексеј Власов
– Експерт у области брендинга и визуелних комуникација ВШЕ, Павел Родкин
– Заменик шефа одељења за међународне организације и проблеме глобалног управљања Факултета јавне управе Московског државног универзитета, Александар Наумов
Директор “Евроазијског комуникационог центра”, Алексеј Пиљко, сматра да процеси који се сада одвијају у Европи имају муњевит утицај на оно што се дешава у Азији. Он је класификовао четири изазова на која се мора одговорити:
Први изазов су акције САД и неких земаља Европске Уније у Украјини, које подривају евроазијску безбедност.
Други изазов је нерешен проблем производње и трговине наркотицима у Авганистану.
Трећи изазов је ситуација на Блиском истоку, укључујући и грађански рат у Сирији.
Четврти изазов је покушај САД да оживи доктрину обуздавања, која се први пут појавила у марту 1947. године у новом формату, као и покушај да ту доктрину примењује у односима са две највеће евроазијске силе – Русијом и Кином.
Директор Института за спољнополитичка истраживања и иницијативе, Вероника Крашениникова примећује да су “руске дипломате покушавале да убеде Сједињене Државе и њене савезнике да сигурност може бити само општа или никаква. Међутим, то је прилично тешко урадити. Зато морамо да градимо безбедност на ближем простору… Војни фактор у свету није сишао до нуле, а најсвежији пример је ситуација на Криму… Наше акције у Украјини и на Криму су од стратешког значаја – то је тренутак када смо зауставили продирање НАТО-а на Исток. Да нисмо то урадили, Крим би сада био не “де јуре”, него и “де факто” територија НАТО. Немамо избора.”
Извршни директор политиколошког центра “Север-Југ″, Алексеј Власов тврди да руски “партнери у ОДКБ, Царинском савезу, доживљавају огроман притисак, како са Запада, нарочито САД, у најразличитијим правцима, тако и од оних унутрашњих снага, представника невладиног сектора, који су оријентисани на подршку коју донира Запад. Ови последњи представљају, у суштини, главне агенте утицаја, форсирајући посебан поглед на ситуацију на Криму и Украјини, који противречи службеном ставу израженом и у Астани, у Бишкеку и Душанбеу. Можда се то у мањем степену осећа у Таџикистану, у већој мери у Киргистану, али и Казахстан заузима овде средњи положај.”
По мишљењу Власова, тема супротстављања Русије покушајима Запада да подреди пост-совјетски простор свом утицају, има две димензије, које се тичу и проблема информационе безбедности, и других аспеката, укључујући и проблем унутрашње безбедности савезника Русије: “Ја не бих то назвао феноменом “обојених револуција”, јер се у последњих десет година суштина тог процеса изменила, курс је сада на медијском рату који се води коришћењем друштвених мрежа; Казахстан и Киргистан – то су земље у којима је становништво, а нарочито млади људи, укључено у друштвене мреже.”
Ниво подршке овим деструктивним идејама је минималан и у Киргистану и у Казахстану, али њихов утицај на аудиторијум младих не треба потцењивати. Оно што видимо у Украјини – то је резултат систематског обрађивања свести оних, који можда искрено сматрају да, подржавајући “Мајдан”, подржавају демократску, легитимну власт. Да се ово не понови и у осталим деловима пост-совјетског простора, ми морамо да проширимо сам појам безбедности. ОДКБ реагује на спољне ризике, а данас се велики део претњи и изазова формира унутар система, уз финансијску и организациону подршку спољних сила. Ми морамо узети у обзир ове факторе у стварању комплетног система евроазијске безбедности.”
(ekcs.rs)
