Прочитај ми чланак
(dw.de)
Украјина је Европској унији „дала корпу“ и окренула се „старој љубави“ – Русији. Превртљиво, пишу неки немачки коментатори. Све је то јер Путин има гас, кажу други. Сачекајмо изборе па нека Украјинци одлуче, пишу трећи.
Крајем месеца требало је да почне ново поглавље у односима Украјине и Европске уније, поглавље које је сада на леду. Званични Кијев је из „разлога националне безбедности“ одложио потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању. Најпре ће се о томе, кажу, посаветовати са Русијом. Кремљ је раније запретио Украјини губитком трговинских повластица у случају потписивања. Не ради се ту у политици, тврдили су из Москве за Дојче веле, већ о економији. Руски председник Путин већ годинама наговара Украјинце да се придруже бесцаринској унији Русије, Белорусије и Казахстана. Чини се да ће се то сада заиста и десити. Уз то, у четвртак су наново пропале иницијативе за пуштање из затвора бивше премијерке Јулије Тимошенко, што је био главни европски услов за потписивање Споразума.
Ситуацију хладне главе анализирају у Берлинер цајтунгу. „Предности Споразума о асоцијацији са Европском унијом су апстрактне, то је стратешко самоопредељење немерљиво у доларима или еврима. А како су само дивна и конкретна обећања и посебно претње које стижу из Москве! Политичка одлука на послетку свела се на обарање руку, а ту су мишићи Владимира Путина били превише снажни.“
Ово је Путинова победа, недвосмислено пише и Рајнише пост. Лист подсећа да вентил за гас није у Бриселу него у Москви, што Путин „немилосрдно користи“. У сличном стилу коментарише и Штутгартер цајтунг: „Горак дан за Украјинце који су се надали модернизацији. Ово је горка одлука и за ЕУ која мора да призна да јој баш не полази за руком пробој у совјетску интересну зону.“
У Бриселу су били затечени „лажљивом политиком“ Виктора Јануковича који је безмало годину дана слао љубавне сигнале Бриселу, пише Мителбајерише цајтунг. „Шта радити? Најгоре би било вратити се у хладноратовско размишљање.“ Коментатор сматра да једноставно треба направити паузу до 2015. године, када ће Украјинци на изборима сами одлучити куда желе. Или треба можда прихватити Путинов предлог за тројне разговоре Уније, Украјине и Русије.
Управо се над том идејом згрожава колумниста Зидојче цајтунга. „Путин је управо враголасто предложио тројне разговоре о судбини Украјине, као да је ето у 1939. години и може да сецка територије као Хитлер и Стаљин. Путиново семе раздора постиже свој циљ: он жели конфронтацију јер само тако штити свој ауторитарни систем.“
У саопштењу везаном за Источно партнерство ЕУ, немачка канцеларка представила је делом и нову немачку политику према Русији, сматра у свом коментару уредник редакције Дојче веле на руском Инго Мантојфел.
Франкфуртер алгемајне цајтунг наводи да Украјину води „клика којој су лична моћ и профит важнији од судбине земље. Дрска је оптужба Кијева да Европска унија не нуди довољно да компензује евентуалне губитке које би могла да изазове разљућена Русија. Па чак и да оставимо по страни што су Европљани вазда подржавали Кијев у покушају да се ослободи зависности од руског гаса: Тешко је и даље веровати једном режиму који је корумпиран и ноторно превртљив.“
Коментатор Лаузицер рундшауа види Украјину сличним очима као Турску. Ни у самим државама ЕУ нема консензуса да ли те две земље треба прихватити у чланство једног дана. „Јер то су земље које су од нас превише удаљене – Турска културно и религијски, а Украјина економски и политички. Али има и друга страна медаље: не треба дозволити да Турска падне у раље исламизма, а Украјина под доминацију Русије која са све мање скрупула намеће своје моћничке интересе.“
Заточена Јулија Тимошенко тако је пала у други план иако је до сада деловало да је њено пуштање на слободу – у хуманитарне сврхе – заправо највећа препрека договору Брисела и Кијева. Ретко које новине посвећују који редак овој дами. „Патња Јулије Тимошенко се наставља“, пише WАЗ у осврту на пропале предлоге опозиције да се бивша премијерка ослободи и пребаци на лечење у Немачку. „Срамота, срамота! узвикивали су опозиционари у парламенту, међу њима и посланици Удара, партије светског боксерског шампиона Виталија Клчка. Али није само срамота да је Тимошенковој још једном забрањено да напусти земљу. Срамота је, такође, што опозиција не може да се консолидује и јединствено наступи против председника Јануковича који постаје прави аутократа.“
Припремио: Немања Рујевић
Одговорни уредник: Иван Ђерковић
