Прочитај ми чланак
Од када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године дао Београду статус престонице, у част обнове и напретка, град је као своју славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан. Ова стара заветна Слава симболично указује на уздизање – вазнесење Града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност. Она представља израз душевне и моралне снаге народа прекаљеног у славној прошлости, постојаног у садашњости и поноситог пред будућношћу.
(СПЦ, Агенције)
Под притиском многих непријатеља и великих друштвених промена, празновање градске Славе је повремено прекидано, али и обнављано, издржавши тако најтежу пробу вредности – пробу времена.
Празник Вазнесења Господњег, или како је у народу уобичајено, Спасовдан, један је од десет празника посвећених Христу. Вазнесење спада у покретне празнике – увек пада у четвртак, четрдесет дана после Васкрса, а десет дана пре Духова. По хришћанском учењу, после Васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима четрдесет дана, јављајући им се, учећи их и, нарочито, учвршћујући им веру после Голготе и распећа. Сам чин Вазнесења збио се у Витанији, селу на источној падини Маслинске горе, удаљеном два километра од Јерусалима, на путу за Јерихон. Тога дана се завршио Христов боравак на земљи, ради спасења и искупљења људског рода. Христос се пред апостолима, благосиљајући их, вазнео на небо и сео са десне стране Бога Оца. После тога се апостолима вратила њихова вера, радост и храброст.
Колики су значај Срби придавали овом празнику, види се и по томе, што је највећи историјско-правни документ српске средењевековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан, 1354. године. На прослави Спасовдана, 1939. године, град Београд је одликован највишим ратним одликовањем – Карађорђевом звездом са мачевима IV степена.
Вредно је поменути да је Вазнесенска црква, саграђена као градска 1863. године, сачувала оригинални барјак Управе града Београда. На барјаку од црвеног броката, са једне стране је икона Вазнесења Господњег и, словима од златних нити, натпис: Општина града Београда 1938. а са друге стране, икона Свете Петке и порука: Ко крсно име слави – оном и помаже. Из ове цркве, која чува градску Славу, 1992. године поново је кренула литија којој је началствовао Његова светост Патријарх Павле.
_______________________________________________________________________________________
У Вазнесењској цркви одржана је света литургија, а улицама Београда кренула је литија коју је предводио патријарх Српске православне цркве Иринеј.
– Срећна вам слава, слава града Београда, града који никада неће пасти – рекао је Иринеј честитајући славу Београђанима.
У Спасовданској литији окупило се више хиљада људи, а међу њима био је и председник Скупштине града Александар Антић. Поворци су се прикључили и пролазници, а многи грађани пратили су дешавања са својих прозора.
Литија је прошла улицама Кнеза Милоша и Краља Милана до Теразијске чесме, где је прво стајање. Ту су прочитане молитве за здравље Београђана.
Шетња се затим наставила Кнез Михаиловом и Париском улицом до Саборне цркве, где је одржана друга молитва. Литија се потом вратила улицама Симе Марковића, Поп Лукином, Бранковом, Улицом Краљице Наталије, Добрињском до Вазнесењске цркве. У порти цркве прочитане су молитве у спомен свим палим јунацима Београда, а литији се тада придружио и градоначелник Београда Драган Ђилас.
Током проласка литије, ове улице су биле периодично затваране у интервалима не дужим од 25 минута.
