Прочитај ми чланак
Врели талас, који ових дана мучи Србију, могао би да постане хроничан проблем у летњим месецима. Иако званична мерења температуре (на пример у хладовини Кошутњака) иду до 38 или 39 степени Целзијусових, јавна је тајна да је прави резултат знатно виши, али се то не објављује, јер би у пртовином држава морала да прогласи ванредно стање услед временске непогоде.
Јавна је и тајна да су градски часовници који показују температуру, „ограчинечи“ на 41 степен, јер би се многи шокирали када би прочитали сахарских 50 степени. Колико је заправо врућина, најбоље показују мерења, која су ових дана на сунцу спроведена на Тргу републике у Београду. Епилог – невероватних 47 степени Целзијусових!
Лоша вест је да би екстремне врућине могле да постану наша стварност, с којом ћемо морати да живимо и наредних деценија. Према речима метеоролога, подручје Балкана због глобалног загревања убудуће очекују још врелија лета и константан пораст просечне температуре.
Београд је ових дана у неколико наврата био најтоплији град у Европи. Многи су се и зачудили како је врели талас из Африке, који и изазива високе температуре, ”прескочио” цео Медитеран и од Србије направио једно од најврелијих места на Старом континенту.
Метеоролози објашњавају да је ствар у томе што се подручје Медитерана налази на великој воденој површини, која утиче и на смањење температуре, па је тамо чак и пријатније него код нас. С друге стране, ми море немамо, а први смо на удару топлотног таласа из Африке. Зато су ових дана температуре на Балкану обарале рекорде. Мало нам олакшавају реке, али то није довољно.
С друге стране, изузетно високе температуре забележене су и пре неколико деценија. Тако су у Краљеву, на пример, 22. јула 1939. измерена 44,3 степена.
Иако је и раније било летњих дана са екстремним врућинама, то су биле кратке епозоде, које су се брзо завршавале. Ми данас имамо читаве периоде са изузетно високим температурама, које загревају инфраструктуру и врућине чине још неподношљивијим.
Поред краћих периода врућине, не треба заборавити да у прошлости није било толико аутомобила, индустрије и бетона, које су замениле зелене површине и додатно отежале подношење врелине. Ако се у обзир узму и ”озонске рупе”, због којих је сунце опасније него икад, није чудо што велики број људи изузетно тешко подноси паклене врућине ових дана.
Оно што је сигурно, последња деценија је најтоплија од када се мери температура ваздуха. Сва истраживања како у Србији, тако и у свету, јасно показују да нас убудуће очекују још пакленија лета, али и оштрије зиме. Другим речима, знатно неповољнија клима.
Додатни проблем је и што би се истовремено, количина падавина значајно смањила. То значи – све дуже летње суше, које би могле да буду прошаране краћим периодима изузетно јаких пљускова, што је довољно да изазову поплаве и клизишта у одређеним деловима Србије.
Ако просечне температуре у Србији наставе да расту земља би могла да буде погођена сушама и несташицама хране, наводи се у једном од последњих извештаја Министарства животне средине и просторног планирања о климатским променама. Према истом извештају, просечне температуре у Србији повећаће се за отприлике један степен Целзијуса до 2030. године, ако се загађивање настави. Раст температуре могао би да износи између 2,4 и три степена до краја века.
Као да нам хронично врела политичка и економска ситуација није довољна, па морамо ових дана да се боримо и са високим температурама…
РЕКОРДИ
Према подацима Завода, највише температуре икад у Србији забележене су 24. јула 2007. године: у Смедеревској Паланци – 44,9 степени, у Зајечару – 44,7 и Ћуприји – 44,6. Тог дана на више од 50 одсто мерних станица забележена су температуре веће од 40 степени.
С. Суботичанин
