Званична Москва се још колеба поводом могућих контрасанкција Западу, али се већ нуде – рецепти.

Сада је већ јасно да нећемо успети да се договоримо и одиграмо на противречностима са Западом. Дакле: време је да престанемо да изигравамо „врећу“за ударање. Погледајмо зато домаћински нашу економију и размислимо о контрирању.

Ја сам саставио кратак „водич“ за узвратне санкције које Русија може да уведе у различитим гранама економије.

Упозоравам. Овај текст је провокација. Одлучио сам да себе замислим на месту Путина и написао сам дрско упутство за контрамере. Настојао сам да предвидим где ће бити болно за Русију и где Русија може да нанесе бол Западу.

Дакле, судећи по вестима, санкције су стигле до „Сбербанке“ и ВТБ, а Европа изводи стрес-тестове на тему одустајања од руског гаса и покреће секторске санкције. Мислим да је то она тачка са које нема повратка после које ће почети прелазак на мобилизациону економију и затварање земље.

Отвара се велико поље за узвратне мере, од којих, објективно нису све тако лоше за Русију.

1. Коначно мирне душе може да се истера из земље сва та међународна консултантско-ревизорска мафија.

Ради се о свакаквим McKinsey, Price water house Coopers, KPMG и другим Deloitte and Touche. Зашто ће нам они овде ако се међународно финансирање затвара, а спојени кредити, облигациони зајмови, IPO и други укусни залогаји се не очекују?

О АУТОРУ

Алексеј Вjазовски, потпредседник московске компаније „Златни монетарни дом“.

Коме су потребни њихови вишетомни и неразумно скупи извештаји, истраживања, ревизорски обрачун по стандардима IFRS који просечну компанију кошта 2 милиона евра годишње? Док сам радио у о области саобраћаја, видео сам истраживања McKinsey о томе како Русија треба да реформише своје железничке пруге. Тај извештај, који је могао да се вози на таљигама, први човек РЖД бацио је у корпу за отпатке.

Истина, пре тога дао је за њега огроман новац. А по питању пружања услуга McKinsey Московском метроу на износ од 227 милиона рубаља, такође сви све разумеју.

Закључак. Сва та дружина (у коју бих ја такође укључио међународне рејтинг-агенције) данас само узалуд заузима скупе канцеларије А-класе на Остоженки, за које би могла да се нађе друга примена и плус – руска предузећа и банке остварили би велику уштеду на изради извештаја, куповини рејтинга и тако даље.

2. Западни фастфуд.

Ту није све тако једноставно како се чини. Рекло би се да јесте јер тргују штетном храном, у хамбургерима је само 2% меса, остало су- пресоване изнутрице и жиле, па и профит одлази у некакво лондонско седиште. Уводи санкције, истеруј из земље, национализуј некретнине и активе, јачај здравље народа – све сама добит.

Али, тај исти Мекдоналдс ради у Русији по моделу франшизе, па ако се они затворе по читавој земљи – настрадаће руски приватници, који су се уклопили у тај систем и инвестирали сопствене паре у отварање „ресторана“.

Са друге стране, поново ће се отворити под фирмом некаквог ланца „Крошки-картошки“. Добро би било да та „Крошка-кортошка“ и сама не износи профит на Кајманска острва, али то је већ посебна тема.

3. Кока-коле, пепси-коле и њима слично.

Последњих година међународни брендови подесили су за себе практично читав наш домаћи ђус-бизнис. Значи, санкцијама против „коле“ такође треба паметно прилазити. Да се не испљусне дете (односно фабрике сокова) заједно са водом (односно, колом). Узгред, овде је важно да се не крене путем забрана, а-ла СССР.

Желиш да пијеш кока-колу (а пепси је била у Савезу)? Да, наравно! Ево ти специјална продавница у којој једна конзерва кошта 250 рубаља због акциза. А новац добијен од акциза послаћемо на борбу са гојазношћу.

4. Међународне банке (инвестиционе, фондови и т. сл.).

Ту је ситуација још тежа него са фастфудом. У првој половини стотине израчунао сам десетак крупних страних банака – Сити банка (америчка), Рајфајзен банка (аустријска), „Норд банка“ (припада скандинавској групи Nordea), „Ејч-ес-би-си банка“ (филијала енглеске групе HSBC) и „Креди Агрикол КИБ“ (основао је француски Credit Lyonnais који је касније прогутао Credit Agricole) и још пар „мејџера“.

Треба разумети да банка – није офис са складиштем новца у Москви, него активе, пасиве, инвестиције. Ту треба „шире“ гледати, шта, заправо, са страном инвестиционом позицијом у Русији. Испоставља се није све тако критично.

Укупан обим страних инвестиција у капитал у Русији износи око 300 милијарди долара. Од тога су 60 милијарди – портфељ-инвестиције на берзи, а 240 милијарди – директне.

Ако замолимо стране банке и брокерске куће да оду, онда ће и новац отићи напоље. То ће урушити наше тржиште, али не много. За око 20%. То је проверена шема. Као и 2008. (када је страни новац отишао без икаквог обореног „Боинга“) – ВЕБ је мирно свратио и откупио све што треба по дампинг ценама. Већ након две године тржиште се вратило на ранији ниво (овде пропуштам питање зашто је мобилизационој економији уопште потребна берза).

Сада о директним инвестицијама западних банака. Износ од 240 милијарди већ је значајнија сума, али није могуће изаћи брзо, без дисконта из удела различитих предузећа. Те инвестиције неће побећи, а ако и побегну, онда ће – по веома сниженим ценама.

Односно, Кинезима и Арапима биће потребно свега 50-60 милијарди да би се убацили у топло место америчких и европских банака и фондова. Са узвратним санкцијама Русија ће одмах имати много шта да понуди „несврстанима“.

На крају. Тај новац може и да се „не пусти“ из земље – да се уведу ограничења за капиталне трансакције и трансфере. Или, што је још једноставније и ефикасније – може се увести „порез Тобина“.

Потребно ти је да хитно конвертујеш рубље у доларе и да их пошаљеш у BVI? Плати 2% од износа. Редови похлепних шпекуланата-банкстера одмах ће се проредити. Можда је то и за добро?

Сада о кредитној позицији. Наша предузећа дужна су западним банкстерима око 650 милијарди, али краткорочног дуга има отприлике 80 милијарди долара. Наравно, могло би да се објави да свима којима морамо – опраштамо, али тешко да су у интересу Русије толико значајне узвратне санкције у стилу Лењина.

То може да се чини само у случају ако САД и Европа задрже новац ЦБ РФ (477 милијарди долара) или уведу секторске санкције нашој енергетици. До тада – док се не огласе велики „финансијски“ топови – платити замењујући страни дуг националним.

5. Ох… Банке и капитал смо разумели. А, не! Треба још неприметно одбацити две – три рибе-прилепуше.

Прво, то су платни системи Visa и Master Card који лако сливају у обавештајне службе све финансијске трансакције наших грађана. Покушавали су да се боре са њима, да уводе гарантни депозит, сервере на територији Русије – али су њихови лобисти лако одбили налет (можда узвратне санкције треба започети од тога да се понеко из Беле куће пошаље да сече шуму?)

Visa и Master Card лако се замењују кинеском Unionpay (која их је већ премашила по размерама). Док је Unionpay на замени хитно треба увести национални платни систем (ту још ништа није учињено).

Друго, време је да се схвате Блумберг и Ројтерс.

Сва финансијска дружина седи на тим информативним терминалима који, за чудо, од првог дана рада у Русији нису намеравали да јој плате порез. Сваког месеца узму и дају 2000 евра у Лондон. И шта ће нам ту они, тако лепи? Хоћеш ли да пружаш финансијске информације клијентима у Русији – региструј се као правно лице, плати дажбине…

6. Ето, то је са финансијским делом све, прелазимо на потрошачки.

Procter&Gamble, Unilever- еј! Да се нисте сувише прејели? Која је код вас ефикасна пореска стопа? А профит у Русији за прошлу годину? Не, ми разумемо да наши грађани без пољског шампона – никако не могу. Да, познато нам је да је 60% робе широке потрошње – увозна.

А половину тих 60% увозе два-три монополиста. Треба ли, можда, да се сетимо да у нашој земљи постоји антимонополско законодавство? Шта? Људи неће имати чиме да се обрију? Јесте ли сигурни? Укључујемо најповољнији режим за мале увознике. Царина одобрава!

7. Пивари, цигарете и остали трговци смрћу?

Готово су сви – одреда представници западних компанија. Без колебања национализовати. При том фабрике оставити у државним рукама и пунити буџет.

8. Машиноградња.

Почнимо од аутомобилске индустрије. Ford, GM, Volkswagen и друге – да, запало нам је велико. Они овде по разним Калугама имају већ прилично фабрика. Истина, оне су углавном шрафцигер-монтажа, а свакакве сложеније компоненте, (типа аутоматских мењача) увозе се из иностранства.

Мислим да ће ту почети да функционише стара добра уцена. Од Американаца одузети фабрике, биће добра лекција за Европљане. Да, ви можете да зауставите увоз сложенијих компоненти, али, зар не желите да кренете путем звездано-пругастих пријатеља и да у свом извештају све инвестиције отпишете у стубац „губици“? Јапанци ће у ходу разумети алузију.

9. Авионска индустрија.

Напорима Погосјана она код нас постоји, али је веома тесно повезана са увозним компонентама. Ако не желимо да кренемо путем Ирана где су после увођења санкција скоро сваког месеца падали стари, дотрајали „Боинзи“, онда треба хитно спремати програм за замену увоза за Superjet и повећавати производњу (40 нових авиона годишње – без шале). Главно рањиво место су – мотори.

10. Бродоградња.

Ту је све у реду, јер за копнене путеве није критично. Нема странаца, Обједињена корпорација бродоградње – је мртворођенче. Напљачкали се бродоградилишта, туку се за власт, али непринципијелно. Ако су потребни танкери и бродови за расути терет – купићемо у Кореји, граде два пута јефтиније.

11. Космичка техника.

Ту су Американци налетели. Одустати од достављања космонаута на МКС. Како је рекао Рогозин, нека „купе одскочну даску“. Инструменти и машине. Све је убијено кад се распао СССР.

12. Као и електроника/апарати за домаћинство.

Ту се више ништа не може урадити, и даље ће морати све да се купује код Кинеза. Транспортна машиноградња. Французи у лику Алстрома и Немци у лику Siemens-а успели су да уђу у Трансмашхолдинг и Синару, у изградњу вагона и локомотива и т. сл.

„Одузети и поделити“ (Шариков) – Ангели Меркел лекција за будућност. Енергетска опрема (турбине и остало). Мордашов се на време избавио од Siemens-а, сад се треба избавити од његових компоненти и престати са тендерима.

13. Телекомуникације и IT.

Током последњих година западњаци су се сами „исекли“ из тог бизниса, самовољно, практично ништа не треба да се ради. Имамо националне оператере, сопствени претраживач, сервисе, друштвене мреже – уопште, све је дуплирано.

Наравно, „Ростелеком“ мораће да купи базне станице у Кини, али он то и сада ради по нејасним шемама, ништа посебно се неће променити.

14. Енергетика.

Овде је све дивно. У смислу да је дубинско бушење отежано (увоз опреме је забрањен), али због санкција у земљи ће и тако бити сувише нафте и гаса.

15. Фармација.

Е, ту је невоља. Читаво тржиште лекова као и медицинске технике у потпуности је под иностранством и увозом. Углавном, САД и Европска унија. Могу се, наравно, красти формуле и „нитовати“ генерички лекови (заправо, то се и онако ради), али ће то морати много више да се чини и да се покрећу нове фабрике. Ту је исто тако „врућа“ ситуација као у авионској индустрији. Треба хитно и брзо, али се таква предузећа хитно и брзо не граде.

16. Зато је код нас све нормално са храном.

Земља се у потпуности снабдева житарицама, поврћем, уљем, шећером. Има проблема са увозом меса, али у тој грани замена увоза кренуће брзо и са „ура“. Довољно је да „Роспотребнадзор“ потражи и нађе једног „мољца“. Могу се појавити проблеми са извозницима житарица.

17. Туризам и хотели.

Овде је ширина. Сви ти руски Хилтони, Four Seasons и други „Мериоти“ лију вреле сузе и пребацују: „… три увозна магнетофона, три домаће табакере, кожна јакна… три“.

18. Трговина на мало.

„Метро“, „Ашани“ грле се са Хилтонима и такође јецају. Збогом, маржо, од 20%, здраво „Магнети“ и „Раскрснице“.

19. Образовање и наука.

Ту је све искључено. Без интеграције са западним институцијама, без учешћа на разним међународним конференцијама и т. д., наше образовање и науку чека даља деградација. Сколковским потемкиновским селима ситуација се не може поправити.

Проблем може да реши само нова индустријализација земље која ће за собом повући потражњу за научним кадровима и научно – истраживачким центрима -НИОКР.

20. Одбрамбена индустрија.

Ова грана је у потпуности под Рос-технологијама. Ту је све веома компликовано, понегде депресивно, понегде, мање-више добро. Нема јединствене слике, покренут је програм замене увоза, посебно за ракете и авијацију, како ће се санкције одразити на извоз наоружања – засад није нарочито јасно, треба сачекати.

(Факти- превод: Ксенија Трајковић)

Ознаке: Алексеј Вjазовски, национализација, руске санкције, санкције Русије