Први човек Римокатоличке цркве папа Фрањо први својим апелом жупама и светиштима у Европи да свака од њих прими бар једну избегличку породицу показао је бригу за оне који трпе. Он је позвао све хришћане да се у ванредним ситуацијама понашају како налаже Јеванђеље и да прихвате оне који су одбијени на граници, пише ватиканска агенција Фидес, али истовремено преноси речи алепског бискупа, који не жели да Сиријци и хришћани напуштају своју домовину, него да остану на својим хиљадугодишњим огњиштима.

„Пред ратовима који су запалили Блиски исток ми изражавамо снажну жељу да као хришћани и као Црква останемо у нашој земљи и учинимо све да задржимо наду“, тако је језуита монс. Антоине Аудо (на слици горе), бискуп Алепа и председник Каритаса Сирије, за Фидес коментaрисао папину иницијативу да се мобилишу хришћанске заједнице Европе и прихвате избеглице које долазе са подручја сукоба у Африци и Азији.

Управо су избеглице које су побегле из Сирије у Немачкој – која им је отворила врата – ових дана у средишту медијске пажње. Међутим, алепски бискуп ове појаве коментарише према критеријумима геополитичке реалности и пасторалне бриге.

„Због тешке ситуације, повећања сиромаштва, тешкоћа у лечењу болести, после више од четири године рата  сви смо исцрпљени“, рекао је бискуп Аудо, који је цело лето провео, покушавајући да ублажи проблем водооснабдевања и напајања електричне енергије, што је, како каже, „за становништво Алепа било страшно“.

ЗЕМЉА ИСПРАЖЊЕНА ОД НАЈБОЉИХ СНАГА

„Данас је град био обавијен са две олујне прашине, није се могло видети ништа, и говорили смо једни другима како нам је само то недостајало. У исто време не можемо искрено рећи људима: бежите, одлазите, неко ће вас дочекати. Поштујемо породице које имају децу и одлуче да оду. Никад нећу рећи једну реч, један погрешан суд о онима који одлазе јер желе да заштите своју децу од патње. Али за нас је велика бол да видимо породице које одлазе, а многе од њих су хришћани. То је знак да рат неће завршити или да ће на крају победити они који желе да униште ову земљу“, рекао је Антоин Аудо. Алепски бискуп предвиђа сценарио према коме ће споро смртоносно крварење испразнити земљу од њених најбољих снага.

Чак се у Алепу међу младим људима чују разговори у којима једни другима кажу:

„Окупимо се и бежимо, сами, без дозволе наших породица. То је феномен озбиљног очаја. Али то је оно што се догађа. То значи да ће само старци остати овде“, наставља алепски бискуп.

Коментаришући феномен избеглица и масовног исељавања, председник Каритаса Сирије осуђује системско прикривање војне и геополитичке агресије која је до свега довела.

„Чинимо све да обранимо мир. И док на Западу тврде да раде све како би обранили људска права, овим само стварају услове за даље распламсавање овог срамотног рата. Ово је страшни парадокс у коме се налазимо. Ми више не можемо ни да разумемо шта они стварно желе. Након што смо били импресионирани аутомобилима и аутобусима који су у колонама возили по европским аутопутевима, објављивали на друштвеним мрежама слику малог Аjлана, певали Оду радости Сиријцима по доласку у станицу у Минхену, време је да мало станемо и извучемо неке закључке“, каже бискуп.

Антоин Аудо на крају своје изјаве тврди да ни сам не зна шта Запад уопште хоће, али само неколико минута раније тврди да таквом политиком Сирију напуштају њене најбоље снаге и да ће се, ако се егзодус настави, та земља претворити у позорницу дугог и крвавог рата, у коме ће између наоружаних група остати само старци.

Будући да избеглице са Блиског истока нису дошле ниоткуд, требало би јасно рећи да су дошле из земаља у којима бесни терористичка претња Исламске државе. Истину свима рекао је сиријски дечак од 13 година Кинан Масалмех, који је пред камерама испред железничке станице у Будимпешти рекао

: „Зауставите рат у Сирији, молим вас. Нека престане, и ми нећемо морати да долазимо у Европу“.

То је оно што годинама понављају сви сиријски и ирачки бискупи, архиепископи и свештеници, без обзира којој хришћанској конфесији припадали.

У јуну је сиријски православни патријарх Апхрем II поручио: „Постоје снаге које ИДИЛ опскрбљују оружјем и новцем, јер им ИДИЛ итекако користи у овом комадајућем рату. Од Запада смо тражим да престане да наоружава наше крвнике“.

Молбе за помоћ које упућују сиријски хришћани Западу су праве и конкретне, а не оне које је Запад наметнуо санкцијама или Барак Обама са својом подршком „умереним побуњеницима“, што је само лицемерни еуфемизам којим је погоршао ионако тешку ситуацију. Као што је рекао је грко-католички патријарх Гргур III Лахам:

„Западним владама кажем да није кључно примити и сместити избеглице, него зауставити сукоб у корену. Свако мора бити укључен, од Запада до арапских земаља, од Русије до САД. То је оно што очекујемо. Мир! Не речи о мигрантима и поздравне говоре“.

Западни лидери, којима се обраћају поглавари сиријских хришћанских заједница, не желе да чују ни поруку алепског бискупа, ни православног патријарха у Сирији ни грко-католичког патријарха. Овај последњи, Гргур III Лахам (на слици изнад) је ових дана послао писмо младим хришћанима, молећи их да зауставе „цунами емиграције“, која прети да се земља испразни од хришћана. Како Asia News преноси, он је младим Сиријцима поручио да „брине за њих, за њихову веру, њихов живот, њихово образовање, традицију и њихову будућност“.

„Желимо да остану и да бринемо о њима, али у исто време желимо им бити близу ако се одлуче да оду. Отворићемо нове парохије у местима у дијаспори, свуда где ти млади људи пронађу уточиште“, поручио је Гргур III Лахам.

БЕЗ МЛАДИХ НЕМА БУДУЋНОСТИ

Он је говорио и о „духовној боли и патњи младе генерације, али и будућности Цркве, јер Црква без младости није жива“. Рекао је да „ником не жели да забрани да оде, али и да имају стрпљења и поверења“.

„Терористи су уништили свако семе цивилног друштва у Сирији, почевши од школа и образовних институција. Само овде, у Сирији, уништено је најмање 20 хиљада школа. Без образовања ће се та деца већ одгајати да буду будући терористи, нови чланови Исламске државе… То је највећа драма. Стога је изазов за нас хришћане да и даље останемо присутни у региону, чак и ако се хришћанство нашло на удару, и да наставимо дијалог са муслиманима. Без хришћана би се овде догодио прави цивилизацијски шок“, каже Гргур III Лахам.

Исламистички терористички покрети, укључујући Исламску државу, само су убрзали талас миграција који је погодио Сирију, али и Либан и Ирак. Према последњим подацима, у 2011. години најмање 450 хиљада од 1,7 милиона сиријских хришћана побегло је из својих градова и села. Сада живе у иностранству или се сматрају унутрашњим избеглицама у сопственој земљи. У суседном Ираку је у последњој деценији хришћанско становништво пало са милион на мање од 300 хиљада, а и даље пада.

Како би се обезбедила живот и будућност заједнице, сиријска Црква је предузела мале иницијативе и даје кредите од око 50 хиљада долара као подршку циљаним пројектима као што су израда свећа, припрема хране код куће или изграда пећи за производњу хлеба. Жели се помоћи и породицама које се враћају у уништена села, а сада су у миру, дајући им бар једну собу у којој ће почети да живе изнова и постепено наставе где су стали.

Нажалост, колевка хришћанства је данас постала колевка мучеништва, и за хришћане, и за остале Сиријце, који су чинили складни етнорелигијски мозаик те блискоисточне земље, који данас постоји још само у подручјима под контролом „диктаторског режима“ Башара Ал Асада. Довољно се сетити борби за Малулу, данас слободно село захваљујући сиријској војсци и борцима Хезболлаха, у коме се кип Богородице поново вратио на оближњи планински врх, као и борби за град Саиднау, кога су хтеле да „ослободе“ снаге „умерене опозиције“.

Упркос свим напорима сиријске војске, Хезболаха и локалних снага, као и хришћанских милиција на североистоку Сирије, земљи прети нестанак једног дела популације, без ког Сирија више никада неће бити иста.

Извор: Alter Mainstream Info – Н. Бабић

Ознаке: ИДИЛ, Исламисти, мигранти, Н. Бабић, Сирија, сиријски хришћани