Технике модификовања природног окружења за војне потребе представљају у тренутним околностима ултимативно оружје за масовну деструкцију. У дебатама које се воде на тему глобалних климатских промена ретко се обзнањује чињеница да временски услови могу бити коришћени као део нове генерације софистикованог електромагнетног оружја. Како Русија, тако и Америка, развиле су технике за манипулацију климом у војне сврхе.

Технике модификације природног окружења САД примењује више од пола века. Амерички математичар Џон фон Нојман, који је у вези са америчким министарством одбране, започео је са истраживањима модификовања временских услова крајем 40-тих година, у јеку Хладног рата, предвидевши „неслућене могућности различитих форми климатског рата“. Током рата у Вијетнаму коришћене су технике сејања облака, почев од тзв. „Пројекта Попај“ са циљем да се пролонгира сезона монсуна и блокирају руте за снабдевање непријатеља намирницама поред Хо Ши Мина.

Америчка војска је развила напредне могућности које пружају могућност селективне промене временских шаблона. Технологија која је била усавршена под Хигх-фреqуенцy Ацтиве Аурорал Ресеарцх Програм (ХААРП) – високофреквентни активни аурорални истраживачки програм – представљала је додатак Стратешкој одбрамбеној иницијативи „Звездани ратови“ (Тхе Стратегиц Дефенсе Инитиативе – ‘Стар Wарс’). Са војне тачке гледишта ХААРП је оружје за масовно уништење, које делује из атмосфере и које има моћ да дестабилизује агрикултурне и еколошке системе широм света. У документу Америчког ратног ваздухопловства (АФ 2025 Финал Репорт) стоји следеће:

„Пружа ратној страни широк спектар могућности, опција за победу односно за принудну промену непријатељских околности, на пример: изазивање поплава, урагана, суша или земљотреса; модификовање временских услова постаће део унутрашње и међународне безбедности и може бити покренуто унилатерално… Могло би да служи како у офанзивне тако и у дефанзивне сврхе. Способност да се стварају магле, падавине, олује на Земљи или да се мења време у свемиру део је интегрисаног скупа (војних) технологија“.

Године 1977. Генерална скупштина УН је ратификовала међународну конвенцију којом је забрањена „војна или друга непријатељска употреба техника модификације временских услова са дуготрајним или тешким последицама“. Тада су „технике модификовања окружења“ дефинисане као „било које технике којима могу да се мењају – кроз намерну манипулацију природним процесима – динамика, композиција или структура Земље, укључујући и литосферу, хидросферу и атмосферу, или свемир“, према Конвенцији за забрану војне или било које друге непријатељске употребе техника модификовања природног окружења (УН, Женева, 18. мај 1977. године). И, док је суштина конвенције из 1977. године била поново потврђена на Конвенцији УН о климатским променмаа на самиту у Рију 1992. године, дебата о временским модификацијама у војне сврхе постала је научни табу. Војни аналитичари и научници остају неми на ову тему.

Метеоролози не истражују ово питање нити је могућност климатских манипулација као дела војне и обавештајне агенде тема у широј дебати око климатских промена коју организује УН. Док је дискусија о војној примени климатских и временских услова као дела стратегије САД после хладног рата и даље остала табу тема, америчко ваздухопловство је, било како било, објавило стратешку важност техника модификације климе као дела неконвенционалног рата на модерном ратном попришту, укључујући и провођење од непријатеља скривених тајних операција модификовања временских услова. У овом тренутку наше историје америчке и НАТО снаге су распоређене широм света.

САД и њени савезници не циљају само на Сирију, Иран и Северну Кореју већ прете и Русији и Кини. Пентагон је формулисао контуре глобалне војне агенде „дуги рат“ – рат без граница.

„Рат временским условима“ је ултимативно оружје за масовно уништење са потенцијалима да дестабилизује непријатељев екосистем, уништи му пољопривреду, онемогући мреже за комуникацију. Другим речима, технике за модификовање времена могле би да поткопају читаве економије држава, осиромаше милионе људи и „униште нације“ без распоређивања војних трупа и тешке артиљерије. Текст који следи, са изузетком малих измена, први пут је био објављен у септембру 2004. Тај чланак се надовезивао на претходну студију коју је аутор назвао „Вашингтонско оружје Новог светског поретка има способност да покрене климатске промене“ (Wасхингтонс Неw Wорлд Ордер Wеапонс Хаве тхе Ахилитy то Триггер Цлимате Цханге),

Овај есеј је посвећен Розали Бертел, која је на самом почетку открила дијаболичну природу пројекта ХААРП као дела неконвенционалног оружаног програма:

„ХААРП је везан за педесет година интензивног и веома деструктивног програма да се разуме и контролише горња атмосфера. ХААРП је интегрални део дуге историје истраживања свемира. Војне импликације комбиновања ових пројеката су алармантне. Способност да ХААРП – Спацелаб комбинација испоручи огромну количину енергије у поређењу са нуклеарном бомбом било где на Земљи путем ласера или зракова честица застрашујућа је. Овај пројекат ће, по свему судећи, бити „продат“ јавности као свемирски штит против евентуалне употребе оружја, односно, за оне лаковерније, уређај за поправљање озонског омотача.“

Искрено се надам да ће овај чланак обновити дебату о опасностима рата временским условима и да ће допринети постизању ширег циља – светског мира – за који ће бити неопходно да се истог момента разоружа САД-НАТО војни апарат.

РАТ ВРЕМЕНСКИМ УСЛОВИМА Значајна експанзија америчког арсенала за ратовање временским условима, приоритета Министарства одбране, није предмет дебате или дискусије. Док еколози криве Бушову администрацију што није потписала Кјото протокол, питање „временског рата“, тачније манипулација временским шаблонима у војне сврхе никад се не помиње. Америчке ваздухопловне снаге имају могућност да манипулишу климом било у сврхе тестирања било у потпуно војно-обавештајне сврхе. То значи да располажу постројењима којима могу да изазивају поплаве, урагане, суше и земљотресе.

Последњих неколико година америчко Министарство одбране издваја значајне своте новца у сврхе даљег развоја и усавршавања ових постројења. И, док не постоје чврсти докази да су постројења за рат временским условима америчког ваздухопловства заиста намерно намењене за модификацију временских околности, за очекивати је да би макар, уколико би се ове околности развиле у војне сврхе, могле бити објекат рутинског тестирања много више и на исти начин као и тестирање нових конвенционалних и стратешких оружаних система.

Сувишно је рећи да је главна ствар научни табу. Могућност климатских и еколошких манипулација као део војне и обавештајне агенде никад није уважавана као релевантна.

Иронично, Пентагон се, препознајући способност модификације светске климе у војне сврхе, придружио консензусу глобалног загревања. У својој великој студији Пентагон је до детаља анализирао импликације различитих сценарија глобалног загревања. Пентагонски документ је згодна маска. Ни једном једином речју се не помиње његов главни програм за рат временом: „Високофреквентни активни аурорални истраживачки програм“ – Тхе Хигх-Фреqуенцy Ацтиве Аурорал Ресеарцх Програм (ХААРП), са базом у Гокони, Аљаска (на слици), којим удружени управљају америчко ратно ваздухопловство и морнарица. Постоји неколико објашњења намењених широким народним масама, везаних за време и климатске промене, од којих ниједно у потпуности не објашњава веома необичне и непредвидљиве климатске промене, да не помињемо људске жртве и разарања која су довеле до дестабилизације читавих пољопривредних и екосистема. Не треба рећи да ова објашњења никад не покривају питања климатских манипулација у војне сврхе.

КЛИМАТСКЕ МАНИПУЛАЦИЈЕ АМЕРИЧКЕ ВОЈСКЕ ХААРП постоји још од 1992. То је део нове генерације софистикованог наоружања под америчком стратешком одбрамбеном иницијативом (УС Страте – гиц Дефенсе Инитиативе, СДИ). ХААРП представља систем моћних антена којима се могу креирати „контролисане локалне модификације јоносфере“ (горњег дела атмосфере).

„ХААРП ће бити коришћен да изазива мале локализоване промене јоносферске температуре, што ће резултирати физичким реакцијама које би се могле проучавати било да су близу или на самој области где је лоциран ХААРП“ (информација са сајта ХААРП). Николас Бегич, који је активно укључен у кампању против ХААРП, описује ХААРП као: „супермоћну радиоталасно-зрачећу технологију која подиже делове јоносфере усмеравајући ваздух и загревајући те делове.

Електромагнетни таласи тада одскачу“. Светски призната научница др Розали Бертел описује ХААРП као „гигантски грејач који може да проузрокује огромне поремећаје у јоносфери, стварајући не само рупе већ и дуге резове у заштитном слоју који задржава смртоносну радијацију да не бомбардује планету“. Према Ричарду Вилијамсу, физичару и консултанту лабораторије Дејвид Сарноф у Принстону, ХААРП представља „један неодговорни акт глобалног вандализма“.

Он и многи други боје се сцене број два, у којој би ХААРП „одашиљао много већу количину енергије у јоносферу. То би могло изазвати озбиљне поремећаје у горњем слоју атмосфере на једној локацији на којој би били произведени ефекти који би се годинама брзо ширили Земљом“. ХААРП је јавности представљен као програм научног и академског истраживања.

Амерички војни документи ипак наговештавају да је главни циљ ХААРП да се „експлоатише јоносфера за потребе Министарства одбране“. Без експлицитног указивања на програм ХААРП, студија америчког војног ваздухопловства указује на употребу „индукованих јоносферских модификација“ као средства за мењање временских образаца, као и за ометање непријатељске комуникације и радара. ХААРП такође има способност да покрене искључења електричне енергије и наруши системе електричне енергије читавих региона.

Анализа изјава које долазе из америчког војног ваздухопловства указује на незамисливо: прикривена манипулација временским обрасцима, комуникационим системима, електричном енергијом као оружје за глобални рат пружа могућност Америци да поремети и доминира читавим регионима широм света.

ВРЕМЕНСКИ РАТ: КОРПОРАТИВНА ИГРА ХААРП је активан од раних 90-их година. Систем антена је у Гакони, на Аљасци, иницијално био заснован на технологији коју је патентирао Адванцед Поwер Тецхнологиес Инц. (АПТИ), заправо грана корпорације Атлантиц Ритцхфиелд (АРЦО). Прву фазу ХААРП, Инструмент за истраживање атмосфере, Ионоспхериц Ресеарцх Инструмент (ИРИ), завршио је АПТИ. Системи ИРИ антена били су прво инсталирани 1992, гране Бритисх Аероспаце Сyстемс (БАЕС), који су користили АПТИ патент. Антене зраче у атмосферу користећи систем бежичних високофреквентних одашиљача.

Године 1994. АРЦО је продао АПТИ, заједно са патентима и уговором за конструкцију друге фазе, тајанственим високотехнолошким војним Е-системима (Е-Сyстемс), који су повезани и са Централном обавештајном агенцијом. Е-системи су специјализовани у производњи електронске ратне опреме, машинерије за навигацију и извиђање, укључујући и „високософистициране уређаје за шпијунирање“:

„Е-системи представљају једне од највећих сауговорника у обавештајне сврхе на свету, обављају послове за ЦИА, одбрамбене обавештајне организације и друге. Њихов годишњи приход од 1,8 милијарди долара делом је и од ових организација, заједно са 800 милиона долара за тзв. црне пројекте – пројекте који су толико тајни да се чак ни из америчког Конгреса не може сазнати колико се новца издваја за њих“.

„Поменута компанија је опремала војне пројекте попут тзв. Плана судњег дана – система који практично дозвољава председнику да покрене нуклеарни рат – или операције Пустињска Олуја“.

Купивши АПТИ, Е-системи су добили технологију за стратешко ратовање временским условима, као и права на патенте, укључујући и амерички Патент бр. 4,686,605 Бернарда Џ. Истлунда под називом „Метод и апаратус за мењање региона у атмосфери Земље, јоносфере и/или магнетосфере“. Важно је поменути да су патенти које су урадили АПТИ и Истлунд базирани на истраживањима која је радио Никола Тесла – чије су многе идеје украле америчке корпорације). Истлунд је своју смртоносну технологију описао као способну „да изазове (…) тотални прекид комуникација преко огромне површине наше планете, уништење ракета или авиона, њихово скретање са путање или конфузију (…) модификацију времена…“

Не изненађује што је претходно овај патент био запечаћен и означен као строго поверљив наређењем владе. Једва годину дана пошто су Е-системи откупили АПТИ технологију за рат временом, Е-системе је купио Раyтхеон, четврти по величини сауговорник америчке војске. Кроз ове операције обртања новца Раyтхеон је постао највећа фирма на свету у „одбрамбеној технологији“. У међувремену, АРЦО, који је АПТИ продао Е-системима, сам је био купљен од БП-АМО-ЦО нафтног конзорцијума, тиме се интегришући у највећу нафтну компанију на свету (ВР).

Раyтхеон сада, кроз своју компанију Е-системи, поседује патенте за развијање постројења ХААРП временског рата у Гакони, Аљасци. Раyтхеон је такође укључен и у друге области истраживања временских прилика у војне сврхе, укључујући и активности његове поткомпаније на Антарктику – Раyтхеон Полар Сервицес.

ПОСЕДОВАЊЕ ВРЕМЕНА – КРЕТАЊЕ КА ФИНАЛНОЈ СЦЕНИ Најављено ја да ће се ХААРП антене и предајници градити у неколико различитих фаза:

— Развојни прототип ДП – Девелопментал Прототyпе (ДП);

— Пун ДП – Филлед ДП (ФДП);

— Ограничен ИРИ – Лимитед ИРИ (ЛИРИ);

— Пуни или финални ИРИ – Фулл сизе ор финал ИРИ (ФИРИ).

За време Клинтонове администрације тзв. Пун ДП-систем, састављен од низа од четрдесет осам активних антена са повезаним бежичним одашиљачима, био је инсталиран и комплетиран на ХААРП постројењу 1994; под иницијалним развојним прототипом (ДП) само је 18 од 48 осам одашиљача било повезано. Бернар Истлунд је у интервјуу из 1997. рекао да ће овај спектар антена у својој финалној фази бити највећи грејач јоносфере који је икад био саграђен. Ипак, према Истлунду, овај систем од 48 антена није довољно снажан (1997) да све његове идеје из патента оствари. „Ипак, близу су остварења, то је веома моћан уређај, нарочито ако буду стигли до проширене фазе.“

Проширена, финална фаза, према Истлундовој визији, оствариће максимални капацитет да манипулише временским шаблонима на планети, сада је и постигнута. Под Бушовом администрацијом, главни партнер фирме Раyтхеон, који поседује патенте, у конструкцији и развојној фази спектра ХААРП антена јесте Бритисх Аеро-спаце Сyстемс (БАЕС), који је био укључен и у почетну инсталацију антена почетком 90-тих година. Уговор вредан више милиона долара је гарантовала Канцеларија за поморска истраживања са БАЕС 2003. године, кроз поткомпанију БАЕ Сyстемс Адванцед Тецхнологиес Инц. Уговор је потписан тек два месеца пре англоамеричке инвазије на Ирак. Користећи технологију Раyтхеон-а, БАЕС је требало да развије ИРИ – инструмент ХААРП за истраживање јоносфере до његових пуних капацитета (горепоменути ОМПМ).

Априла 2003. године БАЕ Сyстемс Адванцед Тецхнологиес уступа производњу и инсталацију антена корпорацији Пхазар, која је специјализована за напредне бежичне антене за војне потребе. (Пхазар поседује корпорацију за производњу антена у Тексасу). Пхазар је добио задатак и да произведе и инсталира 132 укрштене диполне антене за ХААРП постројење. Априла 2004, само годину дана касније, била је покренута финална фаза експанзије ХААРП постројења (Министарство одбране, 19. април 2004).

Ова фаза састојала се од опремања свих 180 високофреквентним одашиљачима. БАЕ Сyстемс Адванцед Тецхнологиес били су награђени још једним лукративним уговором, овај пут на 35 милиона долара. Јула 2004. Пхазар је испоручио и инсталирао 132 укрштене диполне антене, укључујући и структуре за подршку антенама, као и систем надгледање са земље у ХААРП постројењу, повећавајући број антена са 48 на 180.

У међувремену, БАЕ Сyстемс Адванцед Тецхнологиес склопили су уговор са фирмом која се бави одбрамбеном електроником и чије је седиште у Џерзију – ДРС Тецхнологес Инц. Уговор је био тежак 11,5 милиона долара, и подразумевао је производњу и уградњу високофреквентних радио-одашиљача за систем ХААРП антена.

Даље се у том уговору наводи да је ДРС у обавези да произведе и инсталира „више од шездесет модела Д616Г 10-киловата дуалних одашиљача“, који ће се користити са антенама из ХААРП система; (из компанијских изјава не може се јасно утврдити да ли би свих 180 антена требало да буде опремљено са по једним одашиљачем, што би довело до потпуног опремања ИРИ система).

Из штампаног издања листа „Геополитика“, новембар 2012. године, приредила редакција сајта „Светиње Браничева“

Наставиће се

 

(Нови Стандард)

Ознаке: војне сврхе, масовно уништење, оружје, САД, ХАРП