Прочитај ми чланак
Доделом Нобелове награде за мир Европској унији настављају се контроверзе око овог признања, а неки сматрају и да је то политички мотивисана одлука, попут оне када је лауреат био амерички председни Барак Обама.
Такође, има мишљења да упућивање овог признања на бриселску адресу, која је, наводно, већ годинама фигурирала као кандидат, није промашај и представља ветар у леђа заједници која је на великим искушењима.
По другима, добитник је дискутабилан, па се тако у магазину „Тајм“ коментарише да је Нобелов комитет још једном доказао свој смисао за комедију и превазишао сам себе.
Историчар Предраг Марковић сматра да је признање отишло заслужено у руке Брисела, јер су разрешени миленијумски сукоби, попут француско-немачког или немачко-пољског.
– Унија је баш сада добила признање како би била подстакнута и рехабилитована и како би јој се подигао углед. И Обама је био награђен у првој години мандата да би га подстакли и обавезали на миротворачку политику – оцењује Марковић за наш лист. Он додаје да је додела ове награде често била сумњива, као у случају када ју је добио Кисинџер, али да је признање ЕУ много боље него када га је добио Ахтисари.
Академик Матија Бећковић није изненађен одлуком Комитета у Ослу:
– Награда за ЕУ је потпуно очекивана – каже он за „Новости“. – После Ахтисарија и Обаме, награда је сачувала свој углед у свету и оправдала славу коју има у међународном јавном мнењу. Нису могли боље ни учинити, ни за ту награду, ни за нас.
И светска штампа нашироко се бавила овом темом. Тако је магазин „Тајм“ критички се осврнуо на речи Торбјорна Јагланда, председника Одбора за доделу Нобелове награде, уједно и генаралног секретара Савета Европе, који је рекао да су многи етнички засновани национални сукоби решени, као и да се процес помирења на Балкану јача пријемом Хрватске наредне године, отварањем преговора о чланству са Црном Гором, као и давањем статуса кандидата Србији.
– Ту се превиђа минимална улога ЕУ у решавању непријатељства. Она није успела да спречи рат у Босни, није могла да заустави тај рат и имала је мало утицаја на његов исход“, – констатује се у тексту америчког часописа.
У прилог констатацији да је избор добитника Нобелове награде за мир током историје често био контроверзан, „Раша тудеј“ подсетила је да Ганди никада није добио Нобела за мир, а бивши амерички потпредседник Ал Гор јесте.
– Иронијом достојном Кафке и Орвела творци трајног рата се понекад награђују за доношење привременог мира, а некада не учине ни толико – навела је руска телевизијска станица.
Воде су се узбуркале када је пре две године Нобела за мир добио кинески борац за људска права Лију Сијаобо, који је служио 11-годишњу затворску казну због противдржавних активности. Званични Пекинг оптужио је тада Нобелов комитет да је донео срамотну одлуку која ће нанети велику штету у односима Кине и Норвешке. За кинеске власти био је то непријатељски гест уперен директно против Пекинга.
– Нобелова награда за мир представља подстицај даљем ширењу ЕУ. У време када неки говоре о замору од проширења, а други о умору од реформи, награда је огроман подстицај – рекао је европски комесар за проширење Штефан Филе.
(Вечерње новости)
