Pročitaj mi članak

Ana Filimonova: Poslednja etapa stvaranja Velike Albanije

0

За оне који су током 78 дана извршили војну агресију на суверену земљу, признавање или непризнавање независности Косова није актуелно, оно једноставно нема значаја.

“Пројекат Косово” прелази у следећу фазу реализације – територијалне консолидације (апсорпције севера покрајине) и учлањивања Косова у чланство међународних организација.

Од почетка јесени 2012. године, приметан је један нови замајац јачања притисака, насиља и неправде спољњег и албанског фактора, који заједнички и усклађено делују против Србије.Практично сви антисрпски фактори су осетили одређени ентузијазам и почели су са активним деловањем.

Амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхем је 18. новембра указао да напредак у дијалогу мора бити чврст и неповратан. Додавши како нико не очекује да Србија призна шиптарску државу на Космету, од Београда се захтева укидање паралелних институција (“квазиполицијских” и “квазисудских” органа) на северу и да одустане од блокаде чланства такозване државе Косова у међународним институцијама.За оне који су током 78 дана извршили војну агресију на суверену земљу, признавање или непризнавање независности албанске државе на Космету није актуелно, оно једноставно нема значаја.

“Пројекат Косово” прелази у следећу фазу реализације – територијалне консолидације (апсорпције севера покрајине) и учлањивања такозване државе Косова у чланство међународних организација.

За глобалне контролне центре моћи, албански фактор ће због специфичних циљева и лаког управљања (наркотрговина, шверц оружја, трговина људима), на Балкану имати доминантну улогу. У току је “борбена извидница” за његово моћно ширење.

Тако у Македонији, од пролећа 2012. године, Албанска ослободилачка армија на окупираним територијама терорише земљу, поставља ултиматум македонским властима, претећи нападима на македонску полицију и војску, уколико “не напусте окупирану и колонизовану албанску територију”, оптужујући владу Николе Грујевског за “просрпски карактер”.

Македонска новинска агенција која излази на албанском језику (Iliria News Agency), 4. новембра је објавила позив Албанцима Македоније на револуцију против “словенскомакедонске колонијалне терористичке и антиалбанске државе” и на спровођење референдума за формирање јединствене националне државе Велике Албаније. 

Тако испада да Албанцима нису потребни делови земље који се налазе под њиховом контролом (са више него убедљивим аргументом у залеђини, у виду америчких војних база и свеопште дипломатске и економске подршке САД), њима је потребно буквално све.

И на крајњем југу уже Србије, створена је крајње експлозивна ситуација (општине Бујановац, Прешево, Медвеђа или “Прешевска долина” како ту територију зову Албанци). Са једне стране, у току је “пузеће” јачање Албанаца у локалним органима власти – на пример, по резултатима последњих локалних избора у локалну скупштину Прешева, Срби су први пут остали без својих посланика, а у Медвеђи и Бујановцу њихов број је минималан.

Са друге стране – млади Албанци масовно уче српски језик, како би стекли образовање, нашли посао и лакше се интегрисали у друштвени живот Србије”. Амбасада Велике Британије је главни спонзор бесплатног обучавања младих Албанаца за учење српског језика. После завршене обуке, младим Албанцима ће бити лакше да учествују у Програму за стажирање младих представника националних мањина у државним институцијама.

 

Истовремено, Албанци у Бујановцу, такозвана Иницијатива младих за људска права, затражила је од Министарства просвете Србије да им обезбеди уџбенике на албанском језику, списак се састоји од 100 наслова за основну и 400 наслова уџбеничке литературе за средњу школу.

Да томе додамо да је у Бујановцу већ отворен Економски факултет са наставом на албанском и српском језику, а на дневном реду је отварање правног и једног техничког факултета.

По питању безбедности, ситуација је толико опасна да се разматра могућност промене трасе ауто-пута Београд – Скопље, која пролази територијом те три општине, са његовим измештањем за двадесетак километара источније, на “безбеднију трасу”.

Јунуз Муслију, некадашњи професор биологије на Приштинском универзитету, затим политички комесар тзв. Ослободилачке армије Прешево, Бујановац, Медвеђа, а данас Председник општине Бујановац и председник Покрета за демократски прогрес, јесте најрадикалнији заступник тезе присаједињења југа уже Србије Космету.

Он сматра да су Албанци стекли огромно преговарачко искуство на преговорима у Рамбујеу, Бечу, Бриселу, а садашњу рунду преговора он види као резултат притиска Вашингтона и Брисела, који су изгубили стрпљење и узели ствар у своје руке.

По његовим речима, сада ни Дачић ни Тачи не знају шта је заправо на дневном реду, све док “Кетрин Ештон не отвори фасциклу”. И Брисел неће ни једној страни дозволити да инсистира на својим захтевима (а ми знамо да је воља Албанаца укључена у амерички “Косовски пројекат” и да ће вероватно бити у потпуности испоштована).

Но, уколико се преговори не заврше потпуном капитулацијом Србије, како од ње захтевају и међународни посредници и Приштина, тада ће Албанци Прешевске долине бити спремни да активирају сав свој политички потенцијал и на делу спроведу одлуке референдума одржаног 1. и 2. марта 1992. године, о присаједињењу тих општина Косову и Метохији.

Муслију потврђује да међународна заједница мора свеобухватно да реши албанско питање, јер то није српско-албански проблем, већ проблем читавог региона Балкана. У овом тренутку, Албанци са југа уже Србије налазе се у “потпуној бојевој готовости” за укључивање њиховог “тима” у преговарачки процес.

Ради моралног застрашивања Срба, недавно је на Фејсбуку основана група “Како уништити Србију и од ње створити велику Албанију”, са одвратним, нељудским позивом на насиље према Србима: “Ми Албанци смо толико јаки да смо успели срушити Југославију и све поделити, а Србију ћемо уништити и нећемо вам дати ни београдски пашалук. Све ћемо вас поклати, органе продати у иностранству, а остатке тела ћемо самлети у прашак и нахранити псе и свиње”.

Та група је објавила рат против Срба на Космету, назначивши и датум – 17. фебруар, дан “проглашења независности Косова”, позвала је на “прославу независности” уз спаљивање Библије и православних крстова и затражила од САД да омогући и “независност државе Санџак”. 

И то уопште није мишљење неког “бандита-појединца”. Хашим Тачи, “премијер Косова”, у интервјуу загребачком часопису “Јутарњи лист”, од 11 новембра 2012. године, упозорио је Србију да ће “завршити као београдски пашалук” ако почне да дели Косово и штавише, Тачи је поново оптужио Србију (!) за геноцид на Косову. “Министар снага безбедности Косова” Агим Чеку (“премијер” од 2006. до 2008. године, а раније Начелник главног штаба ОВК) рекао је да Приштина очекује потпуно ослобађајућу пресуду за Рамуша Харадинаја, коју Хашки трибунал треба да изрекне 29. новембра.

Ослобађајућа пресуда Хашког трибунала за Готовину и Маркача којом је легализован злочин против мира и човечности, као и ратни злочини током операције “Олуја” 1995. године и што је најважније, етничко чишћење Срба, изазвала је у Приштини огромно одушевљење. Кад су у питању Срби, све је дозвољено – то је порука међународног органа који је поткопао и прекршио све замисливе норме међународног права. Сада ће се – као последица тога – на дневни ред ставити питање о међусобним оптужбама Србије и Хрватске у Међународном суду (International Court of Justice). Хрватска не само да није повукла свој захтев, већ јој се у рукама нашао најачи адут и сада може више него оптимистички да очекује исход та два процеса.

Очекивања да ће Србија ипак успети да очува макар минимум националних интереса, не прелазећи некакве “црвене линије”, представљају псеудо-патриотски пропагандни трик. У стварности постоји само једна врста “црвених линија” и то код Запада, Приштине и других антисрпских центара и она се огледа у одбијању да се изађе у сусрет макар и најмањем српском интересу.

И у стварности још нема никаквих сигнала за њихову стварну спремност за вођење дијалога и да саслушају мишљење српске стране. Напротив, НАТО и његови партнери показују, за многе народе толико тужну формулу “поштеде неће бити, не очекујте милост” и тежњу за остварењем само својих геополитичких пројеката. Због тога помињање “црвених линија” које Србија не треба да пређе током преговора, више подсећа на нешто друго – на црвене заставице којима се намамљују зверке током лова…

У борби за опстанак, за Косово и Метохију, српски народ је уложио све своје снаге, пројављујући јунаштво, вољу и упорност. Било је и импресивних резултата – западни пројекат је почео да застајкује због јаког супротстављања Срба са севера Космета. Али и народ има границе, код људи долази до исцрпљености и деморализације.

Само свеобухватан, комплексан приступ, уз потпуно коришћење помоћи својих међународних савезника (уласка Приштине у међународне институције нема због чврсте позиције Русије) који подразумева дубок и озбиљан рад српског руководства у сарадњи са својом јавношћу, може довести земљу у орбиту национално-препорађајуће делатности. Или ће у блиској будућности само доћи до још једног националног понижења уз узимање ресурса и територија, са перспективом потпуне и неповратне колонизације земље.

Напомене: 

1 http://www.naslovi.net/2012-11-18/beta/ukinuti-blokadu-kosova-u-medjunarodnim-institucijama/4093043

2 http://bktvnews.com/makedonija-albanska-armija-preti/

3 http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/267012/Albanci-u-Makedoniji-pozvani-na-revoluciju

4 http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/270546/Albanci-masovno-uce-srpski-jezik

5 http://sloboda.snd-us.com/index.php?option=com_content&view=article&id=659:sta-traze-albanci-sa-juga-srbije&catid=8:srbija&Itemid=121

6 http://www.vranjske.co.rs/2012-11-15/

7 http://www.nspm.rs/hronika/albanska-grupa-na-fejsbuku-srbi-klacemo-vas-i-prodavati-organe.html

 (Фонд стратешке културе)